Какве везе има јучерашња посета (уторак, 19. фебруар) председника Србије Институту за мајку и дете са аутоцензуром и гушењем слободе говора и мишљења?

 Након три седмице путовања, хиљаде централноамеричких миграната стигли су у Мексико Сити, где је локална власт претворила један спортски комплекс у огроман избеглички камп. Влада Мексика је потврдила, да је већ око пет хиљада миграната прешло земљу, и да је њих 2973 поднело захтев за азил. За то време одржавају се избори у Сједињеним Државама који представљају значајан тест за председника Доналда Трампа

Прошлонедељно бомбардовање Сирије од стране здружених снага САД, Велике Британије и Француске најављивано је као Армагедон, „коначни обрачун“ и  „судњи дан“, а у сваком случају – као дефинитивни почетак Трећег светског рата. А на крају је испало тек нешто између петарде и прскалице.

 Извитопереност српског парламентаризма сада је вероватно постала очигледна сваком ко влада елементарним знањима о демократији

У атмосфери песимизма инсистирање на важности тога да се буде исправан Бошњак значи задобијање снаге као политичког средства. Оно што даје уверљивост, а највероватније и потхрањује овај дискурс, јесте нарастајући национализам међу босанским Србима.

 У програмском смислу, међутим, Савез за промјене још не нуди ништа конкретно и одређено, и засад има на папиру само својеврстан ад хоц направљен “претпрограм” у облику “30 точака” (мој суговорник Ђорђе Павићевић претпоставља, али није у то сигуран, да их је саставио, иначе антиглобалистички и проруски оријентиран, филозоф и аналитичар Ђорђе Вукадиновић)

НАТО се припрема за војне операције у арктичкој зони, али саме вежбе се одвијају у октобру и температура у Ставангеру током вежби неће пасти испод нуле. Команда НАТО-а може себе да умирује око спремности за дејство у арктичком региону, али нека та убеђеност буде само за унутрашњу употребу, без помисли да се они стварно спремају да започну војна дејства на Северу преко територије Норвешке

Реално гледано, победа СНС на градским изборима није (пре)велико изненађење – мада јесте извесно изненађење њена претерана и, искрено говорећи, сумњива убедљивост, с једне, као и тотални дебакл већине „традиционалних“ опозиционих и парламентарних странака, с друге стране.

Одлазак Љиљане Смајловић из Политике – при чему она вели да је „отказ добила од Александра Вучића“ – симболички показује да је време када су и у оквиру режима биле могуће оазе „медијске нормалности“ сада вероватно иза нас.

Србијин пут ка ЕУ ће остати нејасан без препознатљивих и прихваћених граница између Србије и Косова.