Видећемо да ли ће се „афера Јајинци“ завршити другачије од „афере државни удар“. Добро ће бити да јавност добије коначне (тачне) одговоре. У супротном, оцена о драматичним аферама као делу премијерове технологије власти, могла би бити потврђена.

Власт организује цео перформанс са "омчом", од почетка до краја (ако буде краја икада!)! А код симболике је најважније да се њеном "дозираном и стручном употребом", широким народним масама (председник Вучић би рекао "плебсу"), дигне тензија, јави страх и крене паника! 

"Након изјаве Доналда Трампа да треба признати суверенитет Израела над Голанском висоравни, неоснована је свака демагогија о анексији Крима. Крим не признају, док Голан или Косово признају по јединственом критеријуму — нама тако одговара“, сматра Константин Косачов.

Не смемо допустити да се ова тема од националног значаја, као и толике друге пре ње, отаља и гурне под тепих, па да и наредних тридесет година српски језик и писмо наставе да буду таоци јавашлука, конформизма, и комплекса ниже вредности.

Како год, на потезу је сам предсједник Вучић који је обећао ријешити ситуацију у идућих пар дана. Како год да је ријеши, пресудно му мора бити добробит Аеродрома Ниш, његових путника и цијеле нишке регије. Јел то је неоспорно и добробит Србије у цјелини. Ако Аеродром и оде у државне руке, а што није смак свијета, може бити чак и позитивно, предсједник мора оставити гаранције слободе даљег развоја нишког аеродрома.

 Светла будућност је још увек нешто даље. Не бих стајао овде и лагао да је живот у Србији за све данас много бољи него раније, али воде наших река су јасније и чистије данас и дефинитивно можемо кроз њих да видимо да наша земаља стоји на чвршћим ногама.

У Србији, када изразите критику Вучићевом режиму – пробудићете се као силоватељ, манијак, насилник, лопов, фашиста, издајник, јер ће вас преко ноћи, оркестрирано уништити његови медији. Да ли је то демократија?

 Све док се у НАТО државама званично сматра да је агресија била исправна, праведна, савесна или поштена, њена противправност нам је бескорисна. Тек када у тој бици морала и права дође до приближавања морала праву (што је много дужи процес него обратно) имаћемо рашта да кажемо „у праву смо“

Помало парадоксално, почињемо са питањем заштите писма пре него што се посветимо заштити језика. Ово одражава проблематичну чињеницу да ћирилица представља основну одлику која српски језик одваја од самопроглашених језичких стандарда бивше браће (и бивших Срба) у региону, али пре свега произилази из чињенице да је управо ћирилица онај аспект српског језикословља и писмености који је највише угрожен. 

 Било шта што омогућава учесницима да замене долар као легално средство плаћања за криптовалуту, која нема никакву интринсичну вредност нити принос, која је еколошки токсична, којом се тргује у киберпростору, изван уређеног света банака и финансијских плаћања, јесте рецепт за превару