Зашто пустити исток на миру? Зато што се и ти наши пријатељи боје да не уђе Југославија у рат у цјелини, с Југославијом и Русија, па према томе опћи рат. Према томе, исток бисмо пустили тотално на миру, а ово бисмо морали ријешити и југ и сјевер.

Ситуација у погледу могуће појаве у Украјини јединствене помесне православне цркве (ЈППЦ), задобија нове појединости и нијансе. Након што је украјински председник Петро Порошенко изјавио да намерава да упути писмо константинопољском патријарху Вартоломеју, са молбом да се дарује томос о аутокефалности ЈППЦ, свој корак је учинила и Врховна Рада. Њени депутати су већином од 268 гласова подржали ту иницијативу. При томе, гласали су „за“ не само законодавци православне вероисповести, већ и грко-католици, муслимани и атеисти

Спуштена је завеса али су највећи злочинци остали на слободи и историјској позорници, неки су награђени функцијама и положајима, те су остављени да уз лажну судску документацију сведоче о наводним злочинима својих жртава и да граде лажну историју.

Нико у свету нема проблем са државом као озбиљним играчем у привреди, нити са идејом да држава буде власник предузећа. У Србији, на помен такве идеје креће салва напада у којима се помиње увек исти аргумент, да су државна предузећа рак-рана српске привреде. 

 Извитопереност српског парламентаризма сада је вероватно постала очигледна сваком ко влада елементарним знањима о демократији

У атмосфери песимизма инсистирање на важности тога да се буде исправан Бошњак значи задобијање снаге као политичког средства. Оно што даје уверљивост, а највероватније и потхрањује овај дискурс, јесте нарастајући национализам међу босанским Србима.

Косовска криза и стогодишњица присаједињења Војводине Србији прилика су за поновно отварање увек тињајућег питања положаја Војводине у Србији. Сукобљени су ставови војвођанских аутономаша, који поново истичу захтев за федерализацију Србије са Војводином као једном федералном јединицом, и српских националиста, који у свакој аутономији виде зачетак сепаратизма.

Српска Влада улаже силну енергију у изградњу пута Ниш-Драч да би Албанији отворила прозор у свет. Знанични Београд својим индолентним држањем постаје саучесник у стварању Велике Албаније. Српска академија наука и уметности штампа брошуре и уџбенике у којима стоји да су Албанци потомци Илира којима су Срби отели земљу па је нормална ствар да им се та територија данас врати

 Посебно плаши оно што је Ђилас наговестио при крају текста, то јест да су „ово само смернице“ и да је „неопходно донети стотине мера које би пратиле овакав развојни концепт“. Коме досада није било јасно какав концепт предлаже Драган Ђилас, сада се у то може лако уверити. У две речи – државно администрирање. 

Одлазак Љиљане Смајловић из Политике – при чему она вели да је „отказ добила од Александра Вучића“ – симболички показује да је време када су и у оквиру режима биле могуће оазе „медијске нормалности“ сада вероватно иза нас.