Међу многим Европљанима, не само у Холандији, постоји осећање да су напуштени у свету који се брзо мења, да су мултинационалне корпорације моћније од нација-држава, да је градским богаташима и високообразованима веома добро, а да обични људи у провинцији пропадају.

"У следећем кораку треба разговарати о статусу ЗСО. Она је део свеобухватног споразума који почиње да се примењује након потписивања. Имплементација ће бити након потписивања (свеобухватног) споразума"

Редакција сајта Суботичке.рс добила је од извора, за ког оправдано сматра да је поуздан, информацију да је током лета у суботичкој болници забележен повећан број случајева мртворођене деце. Мртворођенчади било најмање десет и да се о томе тенденциозно ћути

Мислим да је сада прави тренутак да се максимално ојача и ангажује тројство привреда-држава-наука, у циљу проналажења одговарајућег прилаза за излазак из ове кризе. Новца на тржишту ће бити довољно, али начин на који ће неко да га искористи је најважнији

У Србији и још неким земљама сиромашни домаћи порески обвезници пружају новчане подстицаје богатим иностраним власницима капитала, уз сумњиве нето ефекте по Србију, јер плетачи каблова и чарапа остају и даље плетачи

Супротно од приступа претходне Владе, садашња српска Влада напорно ради у сарадњи са МКТЈ. Притисак домаће политичке потребе да се одблокира ССПпоразум о стабилизацији и придруживању и да се приближи чланству у ЕУ, очито је главни мотивациони фактор.

Велики преокрет донео је Уговор из Мастрихта 1992. када је створена Европска унија и њена институционална струкутра која, уз измене које су доносили доцнији уговори, постоји и данас.  То  је “трећа Европа”.

Напади Вучићевих медија показују и да су пословне везе између одлазећег Мила Ђукановића и Вучића трајније природе. Ђукановић без сумње има довољно доказа који би могли  Вучића да компромитују у српској и црногорској јавности

Вучић наизглед као да је пребринуо све своје непосредне бриге. Остаје му још „само“ проблем излазности, односно очигледно непостојање било каквог изборног ентузијазма у друштву и ниска изборна мотивација код великог дела грађана, које сада треба некако убедити да је (поново!) реч о „судбинским“ изборима, на којима ће трчати „сви против једног“. Иако, поштено, говорећи, на њима против ЊЕГА неће трчати буквално нико

Последице такве политике су систематско погоршавање положаја радничке и средње класе у развијеним државама, убрзани раст социјалних неједнакости и урушавање социјалних функција држава