Организације које сарађују са СНС-ом су најавиле да ће пред Храмом Светог Саве, који ће посетити руски председник, да га дочека „70 хиљада људи“. Бројка није случајна, и непосредно се односи на број демонстраната на улицама.

 У свакој изборној кампањи је власт Александра Вучића тврдила да се за РТБ Бор, од кога зависи цела Тимочка крајина, тражи стратешки партнер, с тим што ће фирма остати у већинском власништву државе Србије. То обећање створило je опуштеност и замор код грађана који су, између честих изборних кампања, бомбардовани изјавама да је РТБ Бор „камен око врата ове Владе и Србије и да му без стратешког партнера нема спаса. Понављало се да ће без стратешког партнера фирма производити губитке

Дакле, или су најстрашније неспособни, или су у најстрашнијем дилу. Али, у сваком случају, не заслужују да буду на челу државе. Сваки дан њиховог опстанка на том месту, наша је колективна и  национална срамота.

Дуално образовање – како нам представља Вучић, а какво оно и јесте у Немачкој – нешто је сасвим друго. Оно производи раднике који не само што осим своје машине не знају за остало, већ ни не желе да размишљају о осталом. У нашем  случају дуално образовање је потребно како би се у Србији произвела јефтина радна снага за немачке фирме

"Са своје 72 године, Берлускони неће отићи док га Господ не узме", разочарано пише колумниста лондонског "Гардијана", један од оних који не могу да се начуде премијеровом опстанку на положају упркос сведочењима да је Силвио често користио агенције за пословну пратњу.

 У програмском смислу, међутим, Савез за промјене још не нуди ништа конкретно и одређено, и засад има на папиру само својеврстан ад хоц направљен “претпрограм” у облику “30 точака” (мој суговорник Ђорђе Павићевић претпоставља, али није у то сигуран, да их је саставио, иначе антиглобалистички и проруски оријентиран, филозоф и аналитичар Ђорђе Вукадиновић)

Сваки пут када неки либерални коментатор тврди да о истинским интересима радничке класе зна више него људи који јој припадају, треба му рећи да из њега говори само ароганција. 

 Укратко, чините што хоће или оно што морате. Али барем признајте да то не радите због народа, због будућности и због деце – већ због свог опстанка на власти.

Човек не може да се не запита – а да нису и друге, једнако страшне сумње можда истините? Шта је са оним чуваром-сведоком у афери Савамала, који је због „прединфарктног“ стања превезен на ВМА, да би због „везаних црева“ затим био пребачен на неурологију где је „физички везан“ због „менталних проблема“, па је убрзо „умро природном смрћу“? У то нас је најгорљивије уверавао управо – министар Лончар. 

Још једном можете да укажете Сејдиују и Тачију на значај одржавања веза са мањинским становништвом уз потпуно спровођење оних обавеза према српском становништву које су преузели према Ахтисаријевом плану.