А да би могли потписати уговоре, потребна им је лична карта издата од приштинских власти – а да би добили ту личну карту потребно је да имају држављанство „Косова“. И ту се круг затвара.

Од државног врха и институција Р. Србије захтевамо да пруже сваки вид подршке у помоћи својим грађанима, који су незаконито оптужени, ухапшени и притворени, да прекину даљу имплементацију Бриселског споразума и да престану са обманама, преварама и давањем лажних обећања сопственом народу.

Марксисти су дуго занемаривали проблем организације социјалног простора. Маркс је одлично уочио да продор капитализма у традиционална друштва разара њихове производне и културне системе, доноси беду и насиље, али у исто време отвара и хоризонт модернизације. 

Председница владе је у Скупштини наступила самоуверено, често бахато, а у хвалоспевима упућеним новом министру финансија - иако нестраначка личност - послужила се класичним "аргументима" владајуће већине: неистинама, полуистинама и спиновима.

На западу већ постоји оно што је некад било у комунизму – аутоцензура. Они су ту аутоцензуру увели кроз идеју политичке коректности, дакле све оно о чему не треба да се прича, они као дисциплиновани људи који припадају протестантском и католичком одгоју, они то врло лако прихватају. 

Посебан аспект читаве приче јесте Србија и држање актуелне власти у Београду, која се понаша као да је се догађаји у Подгорици не тичу и као да се дешавају негде у централној Африци, а не у најближем географском, политичком, верском и етничком окружењу. А по питању црногорског чланства у НАТО Београд заузима став који је негде на средини између незаинтересованости и одобравања. 

Да ли желите да Црна Гора иде кроз глобалну кризу сама или у друштву најбогатијих земаља свијета“, само је једно од предложених упустава које нуде НАТО пропагандисти.

 Јасно је да игра око Косова и Метохије не само да није готова, већ да тек треба да почне, оног тренутка када будемо прихватили и усвојили ону реалност која нама и нашим савезницима – а не само нашим непријатељима или супарницима – иде у прилог. Много нам је опција на располагању, међународно право је, како се сада види, на нашој страни, наши савезници су све јачи, а дивље приштинске структуре све слабије

У јавности се повремено јави сумња о снази доказа да се ради о плагијату. Играјући на ту карту, Факултет организационих наука, на коме је Синиша Мали докторирао, крајње безочно је закључио да нема речи о плагијату. Могу да разумем њихов интерес да сакрију бруку, али се надам да ће их губитак репутације коштати.

 Наравно, и да, док их васпитавамо и припремамо за живот, не заборавимо да су управо они та генерација на коју морамо да рачунамо да ће бити довољно смела и зрела да свет за неке нове клинце мења набоље. И то не онај виртуелни.