Руска страна је на крају врло јасно још једном потврдила свој став да: „Захтев ЕУ и САД да Београд потпише такозвани ’Споразум о нормализацији односа‘ с косовско албанским сепаратистима, позиви да се изврши територијална подела Косова и Метохије на српски и косовско-албански део, да се изврши такозвана ’размена територија‘ и други покушаји ове врсте, категорички су неприхватљиви“.

Највеће жртве „нестанка“ новинара Стефана Цветковића из Беле Цркве заправо ће бити репортери који ће тек тражити помоћ због стварно угрожене безбедности, а чије ће апеле јавност посматрати кроз призму овог догађаја

Овај серијал убедљиво и са много талента захвата суштину унутрашњих сукоба у људском друштву, а све да би нам причао једну у великој мери вечну причу о хуманости и отуђењу, емпатији и ксенофобији, баналности зла и узвишености добра, а све то стављено у реалполитички контекст који је сасвим примењив на савремено друштво. И који му је, можда, преко потребан. 

Фабрика аутомобила у Крагујевцу деценијама осцилира између „пословних подухвата столећа“ и „узрочника Долине глади“. Овога лета су се заоштриле противречности између капитала и рада. Дежурне птице злослутнице у домаћим медијима почеле су да најављују одлазак Фијата из Крагујевца. Злонамерни аналитичари сумњиче Фијат да жели да се повуче из Србије, па понижавајућим надницама практично подстиче штрајк и престанак производње у овој нашој фабрици.

Република Србија ће наставити да обезбеђује и јача демократску контролу својих оружаних снага...

 Оваква хајка на Славишу Ристића од стане актуелне власти у великој мери подсећа на ону која је вођена против Оливера Ивановића. Оливеру Ивановићу су прво запалили кола. Потом су му упали у стан и напали породицу – и на крају га ликвидирали. Што се Ристића тиче, против њега се, за сада, води бесомучна кампања и бачене су му бомбе на кућу, која је такође изрешетана митраљеским рафалима. Треба ли да нагађамо шта је следеће?

Као младић запазио сам код професора историје, Хрвата из Херцеговине, Елезовића, посебну страст док је говорио о „великосрпској идеји“, лукавој измишљотини Калајевске ере „КК“ монархије, касније здушно прихваћене од комуниста који су је нештемице користили заједно са још једном кованицом из тога времена – „великосрпска буржоазија“. 

У досадашњем току овог тзв. „дијалога о Косову“  најнеумеснија, најлицемернија и убедљиво најогавнија јесте тенденција да се сви они који нису априори убеђени у потребу брзе и тоталне капитулације аутоматски сумњиче да „позивају на рат и крвопролиће“. 

Ако погледате како су прикривене СНС присталице из ГО ДСС дочекале оставку Јакшића – уз заглушну вику: „Уа!“, „Срам те било!“ и „Врати мандат!“– јасно је да је напредњачка парадигма („галама, новац и сила“) продрла и у ДСС.

На нама је да објаснимо да посета потредседника Бајдена није била само награда за добро понашање, већ пре почетак нечега што мора да буде знатно интензивнији дијалог о томе како можемо да сарађујемо ближе и продуктивније на заједничким циљевима