уторак, 24. новембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > У потрази за Врховниковим противкандидатом
Политички живот

У потрази за Врховниковим противкандидатом

PDF Штампа Ел. пошта
Цвијетин Миливојевић   
понедељак, 10. фебруар 2020.

Врховник да части!

Има разлога, озбиљног. После факта располућења у вези са (не)бојкотом, за пролеће најављених, избора, најзаслужнији за даљу дезинтреграцију, атомизацију и аутодеструкцију онога што се представља опозицијом у Србији, могао бих да будем ја! Односно, наводна моја изјава: „Цвијетин Миливојевић: Опозицији је потребан неко попут Млађана Ђорђевића - председничког кандидата који би могао да победи Александра Вучића“!

А шта сам, заправо (ако је то некоме, после свега, уопште битно), у одговору на сасвим успутно питање, изрекао у емисији „Ожиљци и опомене“, на Радио Светигори?

Открио сам рупу на саксији да већина грађана Србије никад није чула за Млађана Ђорђевића (у даљем тексту: Мла-Ђо), пре него га је Врховник лично, од пре једно месец дана, почео нападно да помиње, да не кажем, таргетује...

Додао сам да ми је познаник с факултета, да мислим да није (и није био) члан нити једне странке, али да га Врховник (скраћено: Сам Врх) увек циља на три, увек (зашто ли?) на три теме: тврди да ради за Русе, да има одличне везе у Српској православној цркви (СПЦ) и да кадрира по Цркви, те је, приде, у добрим односима са митрополитом Амфилохијем и да, треће, нешто изакулисно, иза леђа Српској листи, дела по Косову, а не можеш баш да му кажеш да је издајник пошто је пореклом с тог Косова....

Гласно сам се самозапитао „шта би било кад би било“ - елем, да Врховник изнебуха послуша „Бојкоташе“, па им одложи парламентарне до краја године, али зато скрати сопствени мандат, па за април закаже ванредне председничке изборе – тј. „сучим би пред Милоша“, у том случају, погубљена опозиција, ова У БОЈкоту, она у полубојкоту, али и ова тзв. контруктивна?

Ко би, збиља, био КО-Коштуница, ако је већ „Ђитлер“ (официјелно: „Ђики Мафија“) данас, оно што је Ђинђић био 2000, тј. главни менаџер и неформални лидер опозиције?

У проскрибовано изјави продубио сам тезу коју јавно износим од прошлог пролећа (погледати књигу: Цвијетин Миливојевић, „Духовна колаборација“, 2019) како је време да опозиција црта фоторобот свог кандидата који би са, извесним шансама, могао да стане на линију Самом Врху. Рекао сам да је опозицији неопходан такав кандидат који, у појавном смислу, има основне карактерне црте садашњег Самог Врха, јер баш у Врховнику већина његових гласача види гарант опстанка Косова у Србији, и у њему гледа највећег Србина. Изгледа шашаво, али управо је сам Врховник схватио да би баш таква врста играча могла да му буде нешто озбиљнији такмац на председничким изборима, независно од тога би ли то био Мла-Ђо или неко други, трећи, небитно. Тиме је Врховник скицирао и опозиционог фоторобота који би имао некаве шансе за успех. Поновио сам и своју двоиподеценијску тврдњу (с којом се, у лето 2000, прагматично сложио и Ђинђић) да је „онаквог Милошевића“, могао да скине с власти једино националдемократа какав је био Коштуница.

Дакле, нигде нисам рекао да онај који би, у име "Бојкот опозиције", на евентуалним превременим, ничим изазваним,  председничким изборима, требало да стане на црту Врховнику, мора да буде Мла-Ђо!

Али, јесам приметио да У БОЈкоташи немају чак ни фоторобот свог кандидата.

И јесам приметио да, већ неки месец, Врховник, неопрезно или намерно (да их наведе на погрешан траг), риса обрисе свог противкандата.

А тај, у овом тренутку, неодољиво подсећа на дело Мла-Ђоа.

Питао сам само, као што то чиним од прошлог пролећа, а летос само то питање и записао ("Глумац је глумац је глумац", cvijetinmilivojevic.blogspot.com) - има ли опозиција неког ко може да стане на црту Врховнику? То се питање било наслонило на једно прошлозимско „Зимовање у Јакобсфелду“, пардон скијање у америчком Аспену, па сам допустио себи мало уметничке слободе да подсетим на случај глумца Володимира Зеленског кога је, у улози наставника Василија из „Слуге народа“, упамтило, па предложило (на концу, и изабрало!) за правог председника тамошње напредно ђаштво, радништво и поштена интелигенција. Из „поузданих (логично, анонимних) западних извора“, верујте ми на реч, био сам сазнао да се „негде на важном месту“ и о Глумцу Анархисти, размишљало као о „Глумцу Пројекту“, а опет, у том тренутку, Врховник је најотровније своје стреле, тада, осим у Бошка Фашисту, био одапео баш у Глумца!

Да наставим потрагу за фотороботом „онога ко сме на црту Непорецивом“, сугерисао ми је Врховник лично.

Да подсетим оне који ми не верују: Сам Врх Србије је роб рејтинга.

Чини увек оно што му истраживања јавног мнења сугеришу да је најопортуније са становишта његовог о(п)станка у свим највишим државним фотељама. Дакле, удара на оне који би, макар у назнакама, могли да поткопају његову неприкосновеност

Чини увек оно што му истраживања јавног мнења сугеришу да је најопортуније са становишта његовог о(п)станка у свим највишим државним фотељама. Дакле, удара на оне који би, макар у назнакама, могли да поткопају његову неприкосновеност.

Осим латентног хибридног рата који, већ годину и по дана, свим конвенционалним и неконвеционалним оружјима, води – пазите сад парадокса – искључиво против оних који неће да изађу на његове октроисане изборе, а не и против оних који хоће да изађу на те изборе и полође своу политичку главу као своју жртву у корист његовог извесног изборног тријумфа, константан је и латетни лов на све оне критички мислеће појединце који би, према његовом схватању ствари, могли да му угрозе рејтинг.

Прошле године у ово време Врховна команда парадржавне пропаганде ловила је Сержа Трифоа.

Потом, једно кратко време, академика Теодоровића.

Онда је интензивирана офанзива на Фашисту.

Па је, живот око нас, у главну ловину промовисао Маринику Тепић.

Коју је као мету заменио „Бугарски шпијун“ Александар Оградовић.

Пред Нову годину сви локални шерифи добили су тјералицу за Глумцем бр. 2, Бјелогрлићем.

Кога је, као таргет, сменио судија Мајић...

У „Около дођох, вођо, потоком топовском рову“ (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

написао сам да је Мла-Ђо човек за кога Врховник тврди да, уз подршку Руса, руши, Врховнику братску, власт у Црној Гори, смењује и поставља владике и (опет уз руску помоћ!) мешетари нешто по Косову Тачију и нашем Врховнику иза леђа! А ако Врховник каже да је тај опасан (а Србин је са Косова, добар са Русима, па још кадрира у Цркви - дакле, све оно што обожавају тренутни бирачи Ес-ен-еса!), онда, до даљег, запамтите то име!

Због чега је, са првим фебруарским снегом – а не пада снег да прекрије брег, већ да свака зверка открије свој траг – кренуло хорски, из свих артиљеријских оруђа са по десетине почасних плотуна.

Вредно помена је да су, у почасном воду за почасну паљбу, напредњаци свој аместа у првим борбеним редовима, великодушно, препустили своим причувним ешалонима.

Узимајући здраво за готово ово што сам ја, као, рекао – („Жути олош“) Кена визионарски закључује: Ево их, хоће да кандидују агента Ка-ге-беа за председника Србије!

Примили се и („Жути олош“) Балшоне, Самарџић (Радованов) др Никола.

Примила се и многопоштована В. Пешићева Хвала јој што ме је, као и Врховник кад сам му оно, 2013, критиковао „Први Бриселски споразум“, назвала, да цитирам обоје, „нацошем“.

Видим, примили се и неки опозиционари антибојкоташи, Жиле, па нешто што се одазива на Ес-ем-ес... Што је, опет, традиционално породична и пословично дубокоумна Ружичаста ТВ тровачница, уз Жилетово саслуженије, превела као: „ЦМ је рекао да Србију треба да води неко попут Млађана Ђорђевића који је кума Драгана Ђиласа, а он је Миливојевићу послужио као пример да га опише као вођу опозиције...“

Навукли се (да ли?) вучићоиди, па спинују ли спинују: „Ђилас гура свог кума за председника“...

Како сада свима њима да објасним да сам се шалио? Да сам, потпуно аутономно, забацио удицу, чак и без мамца...

Или, пак, то што су се упецали многи, и из власти и из опозиције, наводи на закључак да – има ту нечега! Или би, бар, могло да буде...

Како сада да им објасним да није Ђитлер кренуо са промоцијом свога кума, већ је Врховник – у три наступа у недељу дана – управо Мла-Ђоа запљунуо по три пута, увек на три теме: Русија, Црква, Косово!

Откада то Веберове апологете и Меркелине београдске климоглавце, такорећи протестанте по верском и етичком опредељењу, одједанпут позанимало „свето Косово“, Српска црква и Русија?

Или се, можда, Врховник слаже са мном кад тврдим да његови бирачи управо та три питања разумеју као Врховникове (да ли само спиноване или стварне?) врлине? То да само он никада, као, неће дозволити одлазак Косово. То да је само он тај који ће, као, спасити Српску цркву на Косову и Метохији, у Црној Гори, БиХ, Хрватској и свугде тамо где је има. То да је баш он и једино он тај који ће отерати, силом инсталирану америчку НАТО базу поред града с именом сина цара Душана Силног, посред окупираног КиМ, а у Србију ће, ако се већ мора, призвати Русе...

Све ме ово забавља.

Жао ми је ако ће неког разочарати крај ове реченице: иза ове МОЈЕ идеје, пардон, удице, не стоји нико, па чак ни „Ђики Мафија“!

Радујем се, ако сам овим „фејк-њузом“ помогао Врховнику да својим „звонце опозиционарима“ обезбеди додатни алиби пред њиховим бирачима и савешћу за то што ће ставити главу на пањ на предстојећим изборима, пошто, јелте, и они би бојкотовали, али сада исључиво „због Млађе Ка-ге-беа“, прелазе на Врховнику страну рова...

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер