Мојсиловићево „туц муц“, или шта (ни)смо данас сазнали од начелника Генералштаба? Вучићева предаја Косова довела је до отварања питања статуса РС

Састанак проширеног Савета за националну безбедност 22. маја 2025, и претходна медијска најава за одржавање седнице ове најважније институције из домена одбране, привукла је одређену медијску пажњу, јер на очиглед није било повода за такав састанак. Није било никаквих драстичних нарушавања безбедности у земљи и региону, па је утолико било необичније очекивање прес конференције после њеног одржавања.

Шта смо дознали из обраћања начелника Генералштаба генерала Мојсиловића, коме је уз бок стајао ћутљиви министар унутрашњих послова Дачић? Да је Република Српска и њен државни статус угрожен. Да је стање на Косову и Метохији алармантно.

Наша јужна покрајина је место где се права Срба сужавају из године у године. Посебно, од када је на власт у Србији дошла Српска напредна странака и њен дугогодишњи лидер Александар Вучић. Из окупиране покрајине сукцесивно су протеране преостале државне институције Републике Србије

Ове чињенице српски народ зна већ одавно. Република Српска је под вишедеценијским ударом међународне заједнице да јој се ратом и мировним уговорима стечена државност одузму и наметне оптужба за геноцидност. Косово и Метохија је под страном окупацијом већ више од четврт века. Наша јужна покрајина је место где се права Срба сужавају из године у године. Посебно, од када је на власт у Србији дошла Српска напредна странака и њен дугогодишњи лидер Александар Вучић, негде тамо од 2013. године. Из окупиране покрајине сукцесивно су протеране преостале државне институције Републике Србије. Од општинских власти, локалне полиције, различитих институција па све до додељивања међународног телефонског броја и увођења државних граничних прелаза и царине. Још горе, на северу покрајине, у четири компактно Србима насељене општине, ушле су косовске безбедносне снаге и распоредиле се тако да могу да контролишу тешким оружјем овај простор. Томе треба додати и постепено устројавање косовских оружаних снага под патроном НАТО, а пре свега Сједињених Држава, и дискретно најављено предавање америчке војне базе „Бондстил“ косовским снагама за годину или две.

Па шта смо онда сазнали данас од генерала Мојсиловића? Да се нешто дуже разговарало на самом састанку. Да је стигао некакав документ - „немачко-француски нон-пејпер“са отежавајућим решењима за Републику Српску

Па шта смо онда сазнали данас од генерала Мојсиловића? Да се нешто дуже разговарало на самом састанку. Да је стигао некакав документ - „немачко-француски нон-пејпер“са отежавајућим решењима за Републику Српску. Ко је упознао чланове проширеног Савета за националну безбедност са овом невољом у најави? Па, „врховни командант“ – Александар Вучић. Ко би други… Он саопштава проблеме. Он их и решава или замагљује. Разбољева ако буде незвани гост, и напрасно оздрави кад долети на преглед на ВМА.

Питамо се ко је и кад донео овај документ Вучићу? Зашто баш сад – кад је огољен пред његовим европским подржаваоцима, који му из својих лукративних и стратешких интереса подршку пружају? Да ли је реч о некаквим, па и личним санкцијама упереним према Додику и Вучићу, због посете Москви за Дан победе?

Да Приштина спроводи „једностране потезе“ усмерене према српском становништву на Косову и Метохији, то знају Срби и у покрајини и широм српских земаља. Па шта је урадила српска држава да ти потези не буду „једнострани“? Да ли је увела реципрочне мере? Да ли је одбила било који предлог или ултиматум европских преговарача? Да ли је пооштрила контролу на административним прелазима? Да ли је председник одбио да се фотографише са „косовском“ председницом на европским форумима, колико год да су седели далеко на тим панелима и дебатама? Да ли је Србија зауставила неки аутобус са радницима – Албанцима који јутром српским друмовима хита у бели свет? Не. Али како каже Мојсиловић „дефинисане су смернице, дати су задаци…“ Или, обрнуто, „дефинисани су задаци и дате су смернице.“ Поменуо је то више пута, вероватно не знајући шта мудрије да изговори. Вучићева милост се плаћа овако деликатним изјавама на прес конференцијама, генерале.

Нова Демократска странка Србије већ низ година упозорава да ће Вучићево испуњавање тражења за такозвану Републику „Косово“ довести у следећем кораку до отварања питања државног статуса Републике Српске и покушаја да се Босна и Херцеговина унитаризује, претварањем Српске у творевину без садржаја.

Српски непријатељи, а није их је мало у ближој и даљој околини, неће се задовољити док се Србија територијални осакати толико да личи на неку од минијатурних европских кнежевиница. Српске земље су се браниле у Републици Српској Крајини, па на територији Републике Српске, па на Косову и Метохији, а сада у Јадру. За наше противнике и београдски пашалук представља Велику Србију. Тога морамо да смо свесни.

Овај тренд неће престати док се власт напредне странке и Александра Вучића не пошаље у историју и док национално и демократски политички чиниоци не преузму државну и националну политику у своју руку, и зауставе овај погубни тренд распродаје садашње српске државе и њене будућности

Овај тренд неће престати док се власт напредне странке и Александра Вучића не пошаље у историју и док национално и демократски политички чиниоци не преузму државну и националну политику у своју руку, и зауставе овај погубни тренд распродаје садашње српске државе и њене будућности. Вучићеву власт карактеришу превара, лаж и лична дипломатија којом се он одржава на власти већ пуних 13 година. Добар сваком туђинцу. „Брат“ или „челични пријатељ“, чак. Међутим, погубан за сваког грађанина Србије. Због овакве политике, и у 21. веку, морамо се борити за опстанак међу народима и државама који чине садашњи свет.

„Врховни командант“ је поново посегао за личностима које ће развести притисак који има на домаћем „фронту“: од студената и њихових неиспуњенихзахтева, преко притиска јавности да се пусте неосновано оптужени активисти из притвора и повременог дивљања његових присталица у унутрашњости, до демонстрација народа од севера до југа Србије.

Није генерал Мојсиловић велики беседник. Говори штуро и понекад се мучи са компликованим реченицама, баш као и данас Међутим, он носи униформу. А то управо треба Вучићу. Јер Срби верују униформи, макар и Мојсиловићевој. Овом малом представом Вучић је још једном покушао да скрене пажњу јавности и помене некакав нон-пејпер, притисак на Републику Српску, тегобан живот Срба у јужној покрајини.

Све то Срби знају, а сад то чују од два невољника, који су обојица рођени на Косову и Метохији, Мојсиловића и Дачића. И који сигурно не могу да кроче у завичај својих очева док су то што јесу.

(Доктор историјских наука и саветник председника Новог ДСС)