петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коментар дана

Хлеб од јуче

PDF Штампа Ел. пошта
Јована Папан   
недеља, 10. април 2011.

После катастрофалног земљотреса који је задесио Јапан прошлог месеца много се говорило о легендарној организованости, дисциплини, скромности и штедљивости овог народа, особинама које су у овим тешким тренуцима посебно дошле до изражаја. И сви смо се опет дивили, а интернетом су кружиле слике рекордно брзо обновљеног аутопута и километарских редова за пиринач у којима су гладни људи трпељиво чекали своје следовање, без губљења нерава или гурања. Још да је којим случајем објављена вест о томе како Јапанци рецимо, масовно купују хлеб од јуче, и ту њихову штедљиву црту уздизали бисмо у звезде, и кукали што нисмо бар мало као они.

Али, Србија није Јапан, па је, када се прошле недеље појавила у штампи, вест да се у многим српским градовима хлеб од јуче као алва продаје у пола цене – постала је главни повод за нови талас самосажаљевања и јадиковања над грком судбином српске сиротиње. „Срби у реду за бајат хлеб!“ викали су новински наслови, а згрожени читаоци коментарисали: „Ово је страшно“, „Дошло је задње време“, „Ми смо стварно дно дна“, „Зар смо на те гране спали“, као да је реч о канибализму а не о једењу савршено исправног хлеба који је, ако је веровати саветима за здрав живот истих тих новина, чак и много здравији када се не једе тазе.

Наравно, помама за јучерашњим хлебом никако није знак да су Срби наједном одлучили да следе савете нутрициониста, већ синдром једног озбиљног проблема и врхунски симбол јадне и жалосне ситуације у којој су се српско друштво и економија нашли, и опомиње нас на чињеницу да у овој земљи има заиста пуно гладних. Међутим, цела трагедија са хлебом од јуче, осим што шаље поруку да је време заиста тешко, шаље и једну другу поруку, која далеко више треба да нас забрине – да се у Србији хлеб од јуче сматра „бајатим“, а да је јести га - обележје бедника и ствар језиве нужде.

Човек мора да се запита – како је једно друштво, које је, руку на срце, и било и остало сиромашно, и у коме старије генерације добро памте времена када ниједан комадић хлеба није бацан, а нешто као „бајат“ хлеб скоро да није ни постојало у речнику – стигло до тога да јучерашњи хлеб проглашава бајатом утехом за беднике? Шта фали јучерашњем хлебу и зашто га народ не би јео кад већ тако може да прође јефтиније, што би требало да нам буде императив, а не ствар тешке нужде?

Кад смо већ код легенди о Јапанцима, одавно већ кружи још једна – да њихова деца у школи уче како живе у једној јако сиромашној земљи, те да морају да живе скромно и раде мукотрпно како би се ишчупали из тог свог сиромаштва. Ми, с друге стране, нашу децу учимо да је трагедија што људи у земљи „богатој“ колико је Србија не могу себи сваког дана да приуште тазе хлеб. Где је ту веза са реалношћу, у којој и јесмо на самом „дну дна“ према животном стандарду? Где је свест да је једини начин да се из овакве реалности икада ишчупамо – да почнемо да живимо у складу са њом? Дакле, да куповину хлеба од јуче не доживљавамо као трагедију, него као разуман потез који људима који живе у једној јако сиромашној земљи омогућава да нешто уштеде, и због кога не треба да се осећају јадно. Нарочито зато што је то нормално и у далеко богатијим земљама, а како је приметио један од коментатора ове вести :„Живео сам дуго година у Немачкој и могу вам рећи да се хлеб од јуче увек добро продавао и продаје дан данас.”

Ипак, сигурно је да се многи о оних који чекају у реду за јучерашњи хлеб осећају као да су изгубили достојанство. А томе је у многоме крив наш ничим изазвани расипни менталитет, због кога сви волимо да симулирамо много бољи животни стил од оног који смо у стању да живимо. И због кога свако друго дете у земљи у којој се нема за свеж хлеб носи патике од 100 евра, а на телевизији више волимо да гледамо рецепте за шкампе него за попару. Штедљивост је напросто аут, а ин је гламурозни живот у великом стилу, у коме нема ни јучерашњег хлеба ни других ружних симптома сиромаштва резервисаних за неке тамо земље трећег света .

Нажалост, нема никог да у медијима ламентира због овог колапса система вредности који је довео до тога да хлеб од јуче постане “бљак”. Сви су заузети гледањем ријалитија и згражавањем над тим младим светом који своје достојанство нуди на тацни за мало славе и пара. Па како и не би, кад их у супротном чека, замислите, хлеб од јуче..

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер