недеља, 23. септембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Културна политика > Из архиве НСПМ - Цеца: скаредност без заштите
Културна политика

Из архиве НСПМ - Цеца: скаредност без заштите

PDF Штампа Ел. пошта
Јована Папан   
недеља, 06. мај 2018.

Свима онима који још нису схватили да су насамарени, уколико су бар мало уживали у Цецином наступу на Ушћу (признали то или не), ствари ће се ипак открити у правом светлу уколико се (додуше неблаговремено) информишу на ту тему од стручњака по домаћој и страној штампи. Осим што сикћу због "узнемиравања грађана" и уништавања јавних површина под ливадарком и боквицом, стручњаци из цецологије користе наравно сваку пригоду да рекапитулирају прикупљена знања из области "народ се злопати у редовима а она снима спотове" или "док трудбеници изградјују демократију она лумпује са Легијом".

И тако се, са мегадозом пежоративности, по ко зна који пут (да се не заборави!) препричава цела њена биографија, са нагласком на свим оним појединостима које би требало да нас подсете да се испод свих тих хаљина са креаторским потписима, целулита, силикона и колагена, крије обична сељанчура која је у средњој школи учила свињарство, за венчање добила краву и трактор, а за свог супруга мислила да је интелектуалац. О моралном инвалидитету од кога пати тек има шта да се каже (сад се држите): бескомпромисно одбија да о свом покојном мужу и оцу своје деце говори као о криминалцу! Уместо да, као остали, његовим гресима сочно испира уста, она увек о њему говори "са највећим уважавањем". И уопште не показује намеру да препозна своју маленкост као Милошевићеву творевину (по принципу Слоба створи Аркана, Аркан створи Цецу), односно као "женски принцип крваве Милошевићеве владавине". Пошто је живела бајку док је њен супруг слагао лешеве, ред би био да бар призна да је уживала ...

А како се прича не би задржала само на питању Цецине морално-политичке (не)подобности, морају се истом мером осудити и њени културно-уметнички домети, и нашој младежи на примеру показати како у греху ничег творачког нема. Цеца је, како можемо да прочитамо, у суштини једна обична певаљка коју је само бизарни сплет животних околности спасао заборава који заслужује, а све оно што пева је права скаредност "ма у какву фолију и продукцију било запаковано". Бесрамно је профитирала на причи о деци која расту без оца, и на својим затворским (квази)патњама. И само једном врхунски промишљеном и медијски спроведеном опсенарству и манипулаторству треба да захвали што је насамарила милионе који су поверовали да су њени идиотски мегахитови вредни слушања. Човек би помислио да се ради о неким посебним окултним вештинама које је још као тајни агент Цветак Зановетак научила у некој турбофолк јединици ДБ-а, а не о нечему што се обично зове маркетинг и без чега ни једна звезда на естрадном небу не би засијала.

Уколико су њени "небулозни" стихови, неминовни плод спреге примитивизам/ криминал/национализам, ратни злочини, што све нашу рају по провереној формули баца у транс, како онда објаснити чињеницу да и велике и многопоштоване светске музичке звезде баратају са стиховима сличне уметничке "разине"? Каквој прљавој идеолошко/шовинистичкој епизоди из своје биографије дугују на пример Бритни Спирс или Мадона своје бисере? И који то испрани мозгови њима пуне стадионе? Није тајна да би и најбољи препев на српски сваке друге песме из МТВ продукције могао одмах без проблема да ускочи на странице озлоглашене Антологије турбо-фолка.

А можда ипак њена музика није тако очајна као што се труде да нас убеде сви ти стручњаци који се хвале да не знају ни једну једину њену песму? Можда Цеца ипак има и солидних песмица, добар глас и наступ, и гомиле обожавалаца који се фантастично проводе уз њену музику само зато што је њима та музика добра? Можда је то разлог што долазе на концерт, купују њене дискове и новине кад је на насловној страни? Једноставно речено, Цеца је домаћа мегазвезда која очигледно одговара домаћем музичком укусу, који опет одговара специфичној српској/балканској масовној култури. А мегазвезде постоје свугде у свету, и одувек настају на исти начин, као комбинација огромне личне амбиције, издржљивости и труда, песама допадљивог звука и порука блиских најширем аудиторијуму, и (маркетингом дограђене) харизме којом задобијају статус божанске недодирљивости. Нема у томе ничег (нарочито) идиотског, неморалног ни скаредног.

А нема ничег скаредног ни у томе што су неки одлични рок и џез музичари још ономад "продали душу фолку" и почели да наступају са Цецом. Пошто нису били гадљиви на жуто пиле, приуштили су нам још једну беспрекорну свирку. А ту су и сви други атрибути врхунског спектакла – озвучење, расвета, организација.. Што се тиче певања, ту нема шта да се каже – после три и по сата одличног, уследило је још боље. Онакво извођење "Зајди, зајди" могао би само да сања сваки етно или "wорлд мусиц" фестивал, и сва та софистицирана публика која толико презире турбо-фолк. Да ли је тај народњачки "дрхтато" стил певања "завијање" или не, ствар је укуса а не квалитета, и свако ко мисли супротно треба да се распита шта је то музички расизам.

То што се оваквим наступима српске естрадне звезде све више приближавају светским стандардима, може само још више да боли разне домаће култур-деконтаминаторе. Па ће вероватно и марљивије да приону на чепркање по биографијама и научно конципирање теорија о фолку као згуснутој верзији свега лошег, о техникама лукавог завођења шундом малолетника и особа у формирању. Таман да Цеца (или неко од Њих) сними ремек-дело, нема шансе да би признали. А шта би се тек десило да на пример пукне брука како нека од музичких легенди домаће урбано-асфалтне интелигенције ради на њеном новом албуму? Утолико горе по тог неког, тај "не би био први који се продо". Додуше, Ник Кејв је радио са Кајли Миног, а у односу на њене песме Цецине су трактати из метафизике. Али, Цеца је ипак помажњавала поп иконографију и угазила детелину на Ушћу.

У међувремену, пошто су и поједини делови Цецине анатомије започели самосталну каријеру, вероватно ћемо ускоро моћи да сазнамо и разне пикантерије о морално-политичкој подобности њене медијски експониране задњице. Јер, сигурно постоје и неке неправедно запостављене, али много заслужније, идеолошки коректније, а зашто не, и естетскије. Неке које ће представљати бољи узор младима и адекватније представљати нашу земљу у свету. Ова, сто посто ће неки рећи, може да прође само у Србији и никако не би могла да направи нешто у озбиљној светској конкуренцији.

(Стари сајт НСПМ)

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће Србија до краја године прихватити „правно обавезујући споразум” са Приштином?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер