Обамина администрација верује да стимуланс делује. Могуће је да је то деловање у ствари разлика између пораста и смањења током тек завршеног квартала. А влада још увек има око 75% од оних 787 милијарди које су добијене за трошење током следећих двеју година.

Куповна моћ евра је преполовљена, чиме је преполовљена и реална вредност улога. Штедња у еврима није заштитила грађане од високе домаће инфлације.Србија је тек на почетку озбиљне дужничке кризе, и паничне реакције девизних штедиша могле би се поновити.

Вредност кредита ЕИБ је 250 милиона евра. Ако се детаљније анализирају одредбе кредита, долази се до закључка да је он, у суштини, намењен западним банкама које раде на територији Србије и наплаћују огромне камате српским грађанима и предузећима.

Колико домаћих осигураника није добило благовремено терапију, што је за лечење малигних болести најважније, јер су били на незаконитој, комерцијализованој листи чекања и због тога преминули? Ко ће породицама надокнадити губитак најближих?

Ових дана читамо у новинама да ће грађани добити акције НИС-а у вредности од по 25 евра. Испуњење предизборних обећања или предизборна превара. А можда су грађани криви? Зашто се пријавило њих пет милиона?

Страх Владе од повећања ПДВ је нереалан. То је једнократна мера која дође и прође, људи се брзо навикну на скок цена који носи раст ПДВ, тим пре што код нас већ постоји инфлација. За плате ће да скочи и народ и медији и опозиција и отпор ће бити много већи него за повећање ПДВ.

У потрази за стално растућим профитима, похлепни новчани рентијери су креирали варијанте фиктивних дужничких финансијских инструмената и створили илузију да су егзотични производи маштовитих финансијских мађионичара сигурни.

Довољно је погледати листе највећих светских произвођача појединих метала и неметаличних сировина и уверити се да на њима и даље доминирају најразвијеније земље света. Ниједна од њих није се одрекла рударства, нити јој тако нешто пада на памет.

Вашингтон је кренуо у спасавање банкарског система, а да га није реформисао. Баш зато ће врло вероватно доћи до нове кризе. Током ранијих криза, инвестициони банкари коцкали су се новцем својих клијената. Овог пута домогли су се највећег новца који свет може да понуди: пара пореских обвезника.

Питање које желим да поставим односи се на право друштва, а поготово најтеже погођених,  да покрену иницијативу о укидању штетног и друштвено опасног Закона о приватизацији и довођењу стања у друштвено прихватљиве оквире.