Дакле, хајде да видимо одговоре на постављена питања! Прво, ко помаже овде? Влада? НЕ! Пословне банке? Па, нису пословне банке алтруистичке организације па да дају паре привреди Србије зато што је воле. Пословне банке су увек вођене остваривањем профита.

Финансијска криза која је захватила свет многе је навела да преиспитају неолибералне поставке политике америчке владе. Социолог и теоретичар светских система Имануел Волерстин говори о парадигми промене у глобалном размишљању о економској политици и о будућности капитализма.

Према изјави министра финансија, Диане Драгутиновић, Србија губи око 23 милијарде динара, или по курсу Народне банке Србије из тог периода, то је око 267 милиона евра.

Поред сталног одлагања почетка приватизације и реструктурирања јавног сектора, присутно је и одлагање приватизације преосталих друштвених предузећа, па чак инверзан процес добија на замаху.

Није изненађујуће да они, који су помогли да се створе проблеми и нису видели да се приближава несрећа, нису обавили мајсторски посао у решавању тих проблема. Динамика пада је покренута и ствари ће се погоршавати пре него што се поправе.

Сведоци смо највеће национализације у историји света. Да ли је, дакле, овде реч о финансијском слому, слому неолибералне теорије и политике? Или, скидање прашине са Марксових дела упућује на слом капитализма “лично”?

Односи унутар БРИК-а у 2009, развијаће се у сагласности са чињеницом да је спој две најмногољудније земље и две земље са највише природних ресурса, готово идеална комбинација огромних нарастајућих тржишта и технолошки експанзивних економија.

Изјаве премијера и чланова владе да глобална економска криза неће уопште или значајније утицати на привреду Србије, па чак да представља њену шансу, говоре о томе да истом управљају особе које нису у стању проценити догађања у свету.

Упућен на искључиве услуге „Железница Србије“, грађанин места К се суочава са ситуацијама на граници могућег, а вишегодишње исцрпљујуће искуство неминовно га подстиче да се замисли над феноменом личне одговорности.