Гувернер НБС, Влада и Председник Србије не треба да се баве спасавањем добити страних банака преко којих се Србија никада неће развити – напротив! – нити мољакањем да исте задрже ту добит у Србији, већ спасавањем привреде у целини.

Ми господо складиште гаса немамо зато што сте ви неспособни, нестручни и грамзиви. Мазута у резервоарима топлана нема зато што је искуство претходних година показало да, када НИС нормално испоручи мазут топланама до почетка грејне сезоне, тај мазут не буде плаћен.

Ако би постојала сагласност кључних политичких странака да је уместо ''Европе без алтернативе'' сувереност Србије без алтернативе, онда јавна предузећа треба да остану у својству државних предузећа.

Међутим, најгоре је и даље пред нама. У наредних неколико месеци, макроекономске вести и извештаји о приходима и заради који стижу из целог света биће лошији него што се очекује.

Последња ствар коју би Србија смела себи да допусти је приватизација електропривреде. Уколико би држава изгубила власт над електроенергетким системом, не би могла рачунати на сопствену индустријску политику.

Не бринем се за владу и њене чланове, за њих вода није допрла ни до ногавица. Бринем се за оне којима је већ стигла до рамена, за обичне грађане, сељаке, пензионере. Свака озбиљна влада до сада би изашла са државном стратегијом за очување радних места.

Поносим се тиме што сам један од ретких новинара, па и политичара (мало сам проверавала), који је од првог до последњег објављеног слова прочитао уговор о концесији Хоргош-Пожега, и уговор са Фијатом и базични споразум са Русима. Уговор Хоргош-Пошега је најбољи.

У последњих седам година потрошња та која одржава америчку економију, као и економски мехур стабилних кредита. Цене су расле, инвестиције су омогућавале људима да извлаче новац од некретнина, нису морали да штеде за пензију зато што су вредности њихових кућа расле.

Инострана средства нису у довољној мери алоцирана у производњу која може обезбедити привредни раст. Спољни дуг Србије од 2000. до 2007. године растао је по просечној годишњој стопи од 13,5% изражено у доларима, док је просечно годишње повећање спољног дуга у еврима 6,22%.