Да би се избегао потпуни крах, "добри полицајци" као што су Светска банка и такозване европске банке и остали западни повериоци даваће нове кредите за преживљавање Србије и њене привреде. У суштини, тако ће се агонија српске привреде и државе само наставити.

Један од кључних потеза, којем би Влада требала да се посвети у следећих неколико дана јесте помоћ гувернеру Народне банке у обарању референтне каматне стопе. И ту се поново враћамо на врућу тему: контролисање цена производа и услуга.

Млађан Динкић и Радован Јелашић до скоро су се хвалили девизним резервама које прелазе десет милијарди долара. Логично је упитати се зашто оне нису употребљене за отплату доспелих обавеза, него се прибегло новом задуживању под још тежим условима? Где је чудесно испарило тих десет милијарди долара?

Западни промотери финансијског краха Србије коначно су „отворили карте“ после продаје НИС-а гневни, јер су постали свесни скорог губитка до јуче неограничене моћи.

Сваки динар који влада потроши она мора да узме од неког другог. На који начин онда она ствара економски подстицај? Прилично је претенциозно веровати да је шачица државних моћника толико паметна да зна како најбоље треба да се потроше билиони туђих пара.

Берзански експерт професор Оте, у програму од седам тачака открива како се могу умањити дугови, зашто су одређене акције сигурније од некретнина, зашто је злато још увек средство улагања број један за кризне ситуације, и како да ви сами изградите свој финансијски брод за спасавање.

Железница је „најтежи случај“ за оздрављење у групи државних јавних предузећа. Ево сиве слике ЖС: од укупних прихода само 50 одсто чине приходи од превоза робе и путника, остало су субвенције.

У оквиру предложених мера Влада и даље не намерава да предузме било шта у погледу санирања својих дугова привреди, нити предлаже било коју меру у циљу ефикаснијег управљања јавним и државним предузећима. Због тога је продубљивање кризе извесно, потпуно независно од токова светске кризе.