САД не желе да управљају у GМ на основу већинског власништва. Зашто је добро да менаџмент буде ван контроле већинског власника? Суштински, менаџмент није под контролом акционара када је тај број превелики и то је једно од горућих структурних питања савремене тржишне економије.

После повлачења банака у ровове националног тржишта, сада смо сведоци сличног тренда и код произвођача аутомобила. Јединствено тржиште је још увек ту, на папиру, али у стварности бива поткопавано.

Присуствујемо растанку између тржишта и западног света, између капитализма и средње класе, која се због тога топи као снег на сунцу. Како могу државе да гарантују пензије и друге услуге ако предузетници више не желе да плаћају високе порезе?

Држава de facto по основу нужне денационализације само у новцу дугује бар 10 милијарди долара, а њен дуг по основу старе девизне штедње износи око 4 милијарде долара. Србија се налази у стању екстерне неликвидности која се превазилази само топљењем девизних резерви, а што је стигло до критичне тачке.

Како се понаша српска резервна (опозицијска) посада? Рекао бих да је скоро занемела пред проблемима с којима је суочена позицијска посада. Никаква озбиљна критика економских противкризних мера, а кобајаги се залажу за изборе.

Пад привредне активности довешће до успоравања и потпуног заустављања у измирењу обавеза према повериоцима, што повлачи ланац неликвидности, који се завршава у банкама.   Зар криза у Америци није тако и почела, услед немогућности дужника да сервисирају своје обавезе? 

Страни инвеститори су почетком 2009. године у промету акција учествовали више у продаји него куповини акција. Ово је јасан показатељ бега страних инвеститота са Београдске берзе.

Неликвидност је стигла и до фармацеутске индустрије. Читава грана је у проблему, не само овај или онај произвођач, овај или онај велетрговац. Када у некој земљи фармацији прети банкротство, то значи да наступа сценарио могућег 80% банкротства целе привреде.

Посматрана у односу на БДП, најзначајнија буџетска средства предвиђена су антикризним програмом СР Немачке. Но, ако се овим мерама додају и друге (докапитализација банака, државне гаранције и сл), онда је Француска предвидела највећу укупну суму средстава.