Самар пао, магарац остао

„Црна Гора ће у Генералној скупштини УН гласати за резолуцију о Сребреници“, казао је премијер Милојко Спајић у Скупштини на „премијерском сату“.

Тако је Премијер потврдио оно што смо иначе знали: Црна Гора се не пита себе.

И опет, Срби у Црној Гори се снебивају јер управо њиховом заслугом са Црне Горе је скинут самар тридеценијске самодржачке владавине Мила Ђукановића. Тај самар је скинут, али – магаре је остало магаре.

Сјећате ли се оне еуфорије 30. августа 2020. увече и наредних дана, након што је било извјесно да је коалиција Мила Ђукановића поражена на изборима. Тада сам писао да се ми Срби немамо чему радовати. Да спољњи, евроатлантски управитељи Црном Гором, њени истински господари, нијесу имали гаранције да њихови интереси које је спровео режим Мила Ђукановића неће бити заштићени не би ни допустили промјену власти на изборима. Потпуно је небитно по цијену колико живота, уз колику „колатералну штету“. То су исти они господари који су покренули и подржали одвајање Црне Горе од Србије 2006. године које је остварено на криминалан начин: пријетњама, уцјенама, поткупљивањем и када све то није било довољно – крађом. Јер, то је било спровођење њиховог интереса. У изборни дан 30. августа 2020. у гаражи зграде Скупштине није било дугих цијеви. У дан референдима 2006. и те како јесте.

Да спољњи, евроатлантски управитељи Црном Гором, њени истински господари, нијесу имали гаранције да њихови интереси које је спровео режим Мила Ђукановића неће бити заштићени не би ни допустили промјену власти на изборима

Још прије избора 30. августа 2020. писао сам да ће далеко теже него побиједити на изборима бити развластити режим Мила Ђукановића, јер је интегрисан не само у извршну власт, особито у безбједносне службе, него и у тужилаштво и судство, и њиме је заражено црногорско друштво. На бићу Црне Горе он је био увелико метастазирао.

Након избора, показало се, није било политичке воље да се са Црне Горе ове метастазе уклоне хируршки. Јер, то није било воља господара Црне Горе. Самоисцељење је могуће једино слободом људи који живе у Црној Гори.

У дан предсједничких избора 2. априла 2023. године, још док бирачка мјеста нијесу била затворена, објавио сам текст „Радујем се Ђукановићевом поразу, не радујем се Милатовићевој побједи“. Радовао сам се Ђукановићевом поразу јер је као евроатлантски јањичар Црном Гором господарио кабадахијски, а нијесам се радова Милатовићевој побједи јер је он, као и Спајић, поклоник животних вриједности које намећу евроатлантисти.

И, ето, Црна Гора ће гласати за резолуцију о Сребреници. Црна Гора више није Мило Ђукановић, али сада је Милојко Спајић. Црна Гора више није Мило Ђукановић, али је његова тековина.

Што год му господари Црне Горе затраже, Милојко Спајић ће урадити, истом послушношћу којом је Мило Ђукановић, супротно вољи и интересима огромне већине народа у Црној Гори, Црну Гору увео у НАТО и признао Косово за државу. Бахатост је Ђукановића коштала законодавне власти, а значајним дијелом и извршне, све више и судске. Хоће ли и Спајића?

Спајић у име Црне Горе одлучује преко жртве српског народа под Ђукановићевим јармом, и учествује у навлачењу јарма геноцидности управо том народу, којем и сам припада.

На парламентарним изборима 11. јуна 2023. Покрет Европа сад (ПЕС), којег су основали Милојко Спајић и Јаков Милатовић освојио је највише мандата, 24. Великим дијелом за њих су гласали Срби. Као и за Милатовића на предсједничким изборима 2. априла 2023.

У биографијама доброг дијела њихових чланова, па и чланова органа управе, пише да су „учесници литија“.

Опет су Срби у Црној Гори превеслани. Они које су довели на власт сада им набијају жиг геноцидности, њима и њиховом потомству (уколико, по партијском рецепту, не претрчи у неку другу нацију).

И опет, као у турски вакат, Србе превеславају Срби који су се докопали весала власти.

Толико Срба у ПЕС а ни дашка јавне несагласности са гласањем Црне Горе у Генералној скупштини УН за резолуцију о Сребреници.

Нијесу у црногорској Скупштини само Срби из ПЕС. Ту су и Срби из црногорских српских странака. И предсједник Скупштине је Србин. Њих сада посланици ДПС чикају да ускрате подршку ПЕС у законодавној власти. Чине то по црногорски: „ајде ако ти баста скочи у ову јаму“.

Ако би српске странке ускратиле скупштинску подршку ПЕС, отворио би се простор да у ту подршку ускочи ДПС. Спајић је Мандићу децидно рекао да и ако српске странке ускрате скупштинску подршку ПЕС „избора неће бити“. Другим ријечима, ако нећете ви има ко хоће. Ако нећете ви, опет ће Црна Гора у већ проживљени пакао.

Сада се српске странке у Црној Гори довијају да нешто учине. Отуда и резолуција о Јасеновцу. Али, то је као молебани за Косово и Метохију умјесто борбе против идаје Косова и Метохије, или као Заједница српских општина у замјену за Косово и Метохију... Не бих волио да сам у њиховој кожи.

Да ли у Црној Гори могуће организовати литије као оно 2019-2020. године? Мислим да није. О томе сам већ писао. Класичне протесте полиција би и тада лако разбила. Имали су то у својој доктрини. Убаце провокаторе који нападну полицајце, онда ови потегну пендреке, баце сузавац и похапсе већ знају кога треба. Литије им нијесу биле у доктрини. Сада јесу.

Али, то не значи да у Црној Гори није могуће покренути протесте, протесте који би имали дубинског смисла. Наравно, дубинског смисла не могу имати партијски протести. Толико пута смо већ видјели што бива са нашим гласовима, како се њима тргује у комбинацијама и прекомбинацијама скупштинских већина, на нивоу Државе или општинским, свеједно.

Демократија је „свети грал“ духовно и морално урушене цивилизације

Дубинског смисла имаће протести који ће бити, у ствари, манифестација слободе појединаца. Не грађанске слободе, јер она је фарса, него личне. Грађанска слобода темељи на тековинама злочиначке Француске буржоаске револуције и она је изродила актуелни облик поробљавања народа – демократију. Демократија је „свети грал“ духовно и морално урушене цивилизације.

У Црној Гори, претходно поробљеној комунистичком идеологијом, нема живог сјећања на слободу. Али слобода је у сваком човјеку, колико год дубоко била запретана. Слобода је основно својство личности, и може нестати само нестанком личности. И, она се не осваја. Она се ослобађа.

Баш нам је лијепо било на литијама. Могли би опет да шетамо улицама градова. Слиједе и лијепи дани. Ако нам не допусте да идемо улицама, можемо тротоарима. А и колона ће тако бити пуно дужа. Мирно, уз пјесму, без угрожавања икога, као на литијама. Ево, имамо и повод – Црна Гора ће у Генералној скупштини УН гласати за резолуцију о Сребреници!

Та резолуција је иживљавање евроатлантских моћника над српским народом, слично оним „парадама поноса“. Неће она бити нафачна ни несрбима у Црној Гори. Несрећа, страдање сусједа, колико год некоме изгледало да јесте, не може бити никоме срећа. Како се добро враћа добрим, тако се и зло враћа злим.

Слобода се не осваја. Она се ослобађа

Ако ово Спајићу прође без отпора у црногорском народу, проћи ће му и потпуна инплементације ЛГБТитд. идеологије у школе и вртиће, науку, медије, културу..., у свијест људи.

До сједнице Генералне скупштине УН на којој ће Црна Гора гласати за резолуцију о Сребреници остало је веома мало времена. Није реално очекивати да би га протести уразумили па и вечерас да крену. Вјероватно ни све те Србе који веслају на галији власти којом он крмани. Али, и Ђукановић је био усвојио Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница...

Радо бих био на таквим протестима, па и помогао у њиховој организацији. Али, само јавно. Као што и ово пишем. Тамо гдје се муља и гдје се праве „комбинације“, нема личне слободе.

(НСПМ, Фејсбук)