Ipak, ono što je najvažnije, i što je najveći uspeh u ovom tihom, gerilskom ratu za srpski jezik i pismenost, jeste raskidanje otrovne i spolja nametnute veze ćirilice sa srpskim nacionalizmom i šovinizmom. Ćirilica jeste i uvek će biti pismo sprskih patriota i srpskih nacionalista, pa i srpskih šovinista, ali ona ne pripada samo njima

Jugoslaviju su u drugoj polovini prošlog veka u celom svetu znali “samo” po Josipu Brozu Titu i šahisti Svetozaru Gligoriću!

 I po drugi put milioni gledalaca iz celog sveta hrle u bioskope da gledaju nešto što je u osnovi animirani film o plavim ljudima iz dalekog svemira. Očigledno, holivudska fabrika mašte nije zaboravila kako da očara planetu. Stvar je samo u tome koliko hrabrosti ima da pusti tu maštu sa lanca. Od toga, u najmanju ruku, ne zaziru stari lavovi poput Kamerona

Bilo kroz potresni Lutenov monolog, bilo kroz zapaljivi Marvin govor koji podiže Feriks na ustanak, Andor nam se obraća direktno, i tera svakog od nas da sebi iskreno postavi pitanje: „Šta sam spreman da žrtvujem za slobodu?“ A to što nam to pitanje postavlja jedan bezdušni korporativni proizvod one iste Imperije koju bi trebalo da rušimo, to se može shvatiti kao istorijska ironija. Ili, ako hoćete, kao Lukavstvo Uma.

A suštinski problem sve vreme ostaje u tome što civilizacija koja ostrakizuje Homera ne može razumeti Tolkina. Ona nasilno pokušava da ga preobuče u „Igru prestola“, koja je i sama kritika te civilizacije

Dvadeset dve godine nakon 5. oktobra i osamnaest godina od osnivanja Filmskog centra, srpski film još uvek ne zna za veliki trijumf

Čovečanstvo voli epiku, a video-igre su danas mesto gde može da je nađe u svom najčistijem obliku. Ali bez brige, televizijski programi poput Arkane dokazuju da je ona već počela da se odatle preliva i u druge umetnosti

Ono što je sigurno, i što gore pomenuta tri filma ubedljivo ilustruju, jeste da je srpska javnost odlučna da više ne ćuti o Kosovu, i da su to već uveliko prepoznaju i srpski umetnici

Na kritičko usmerenje inteligencije danas u najvećoj meri presudno deluju podele u međunarodnom prostoru. U želji da u tim podelama bude nacionalno odgovorna, ona u ogromnoj većini u svim zemljama biva (kako se to u savremenom političkom žargonu kaže) „politički korektna“, prestajući tako zapravo da bude kritička

Neobičan životni put i način pisanja i shvatanja života odredili su mu nekako i kraj da mu se grob i danas ne zna, a da li bi i koliko bio ponosan na svoje današnje tabloidne naslednike teško je reći, posebno zbog Cicvarićevih paralenih sklonosti ka filozofiranju