Zato među Srbima nije lako biti analitičar. Prvo što će mu prebaciti je da je neznalica. Drugo što će mu prebaciti biće da je pristrasan. Ova knjiga pokazuje da ni jedno ni drugo – bar što se Đorđa Vukadinovića tiče – ne stoji.

„Čarlston za Ognjenku“ i „Zavet“ svakako se najupadljivije razlikuju upravo po posebnim, individualnim stilovima koje neguju njihovi autori.

Po svemu što je međunarodno-pravno relevantno, slučaj Kosova nije i ne može nikakav jedinstveni slučaj. Oni koji tvrde da je ovo jedinstven slučaj implicitno tvrde da Srbi i Albanci nisu ljudi pa se na njih ne odnosi ono što se odnosi na druge ljude.

Globalizacija može biti kobna po njihov geografski prostor, po njihovu celovitost, može biti ponekad u političkom smislu pobeđujuća stvar, ali ono što jedan čovek donosi, ono što je stvar pojedinca, globalizacija ne mora da uguši.

Izašao sam iz galerije ogorčen i tužan, a onda sam video kamen koji me je podsetio na ne tako davno kamenovan autobus srpske dece iz Orahovca.

Zbog toga mislim da ta izložba nije o Jašariju, nego je to izložba ljudske gluposti, performans teškog oboljenja morala, smisla, logike, pa i čovečnosti.

Bilo je veliko iznenađenje kada smo čuli za akciju holivudskih zvezda koje se na ovaj ili onaj način, zbog ovog ili onog razloga, protive jednostranom rešenju kosovskog problema. DŽordž Kluni, Šeron Ston, Šon Koneri, Robert De Niro, Bred Pit, Anđelina DŽoli i drugi, svojim izjavama koje odudaraju od „političkog mejnstrima“ stiču sve više pristalica.

Nije se promenila samo količina crtanih filmova koja se svakodnevno iz tv-ekrana izliva na čula naših najmlađih. Promenila su se vremena, politika, ideološke paradigme, a time i sam sadržaj crtaća.