Dveri, pre svega, vidim kao pokušaj praktične sinteze svega onog najboljeg što u duhovnom, istorijskom, državotvornom i kulturnom smislu baštini srpski narod, sa jedne, i savremenih formi delovanja, sa druge strane.

Tirke nije voleo da se smara i piše vesti, pravi intervjue ili donosi ekskluzivu. Hedonistički usmeren dečko iz vremena sentimentalnog Beograda je ukapirao da je mnogo bolje da ekskluziva postane on sam. Zato je to što je pisao Tirke bila revolucija.

Treba biti realan – Šotra je ekranizovao ljubavni roman, ni više, ni manje. Nije u pitanju „Doktor Živago“, niti Andrićeva „Gospođica“ – tekst potiče od Mir-Jam i nosi samo onoliko koliko može pružiti laka ljubavna književnost.

Reč je o odluci stručnog saveta pri Ministarstvu kulture o izboru predstavnika za nacionalni paviljon na međunarodnoj izložbi u Veneciji.  Izabrana su dva projekta i, sudeći po novinskim komentarima, oni treba da pokažu kako izgleda ta dekonstrukcija nacionalnog određenja.

U čarobne odaje s remek-delima klasicizma i predivne vrtove Versaja banuo je DŽef Kuns u nameri da postavi svoju neobičnu izložbu. Ispred bivšeg brokera sa berze u Volstritu išao je glas da je najbolje plaćeni živi umetnik u svetu.

Zamislite samo kako bi se Brazilci osećali kada bi neko prokockao njihovu fudbalsku moć! A ono što su Brazilci u fudbalu mi smo bili u košarci. Bili. Sve dok pomenute jeseni 2002. godine na ovdašnji prostor nije ušla Jadranska liga.

Uopšte nije jasno koji interesi vode vladu Srbije u stavu koji sada ima u pogledu nezavisnosti Kosova. Da li je u interesu Srbije da dva miliona Albanaca koji nikako ne žele da budu građani Srbije, to ponovo postanu?

Dinko-bledoliki-Gruhonjić postaje još jedan od likova našeg evro-tranzicionog novinarstva. I dokle god bude Gruhonjića, biće i "Vajmarske republike posle Drugog svetskog rata", "Novog Beograda kojeg je sagradio Milošević" i "Dunava koji se uliva u Savu".

Prikaz knjige: Zoran Panović, Holding Srbija, "Službeni glasnik", Beograd 2008, str. 184.

Kad se na jednom mestu sakupe Đorđe Balašević, hrvatska koncertna publika i dijalektologija, eto ršuma. Srbi opet moraju ispasti krivi ama baš za sve pod kapom nebeskom.