А да покушамо мало на "друга врата"?

Сложена ситуација у ЕУ и веома неизвесна будућности, не само еврозоне, траже стратешка промишљања о будућности Србије. Од велике већине грађана Србије, или партија за које су гласали, очекује се да после година без алтернативе које су нам наметнуле постпетооктобарске власти размотримо прави економски хаос у коме се налазимо, и нађемо конкретна решења како даље[1].

Србија мора постати по цивилизацијским стандардима уређена европска држава. Да ли ћемо постати члан ЕУ и када, много је мање важно од чињенице да морамо, зарад нормалног живота грађана, постати добро уређена држава. То је свакако основ из кога проистичу и сви будући потези које можемо предузети ка изградњи модерног друштва 21. века. Како сада већ сви знамо, наравно после избора, држава је у очајном стању. Краткорочно гледано, једино што нам преостаје је ново задуживање. И тако тренутно мора, јер нам је претходна власт оставила тај пут без алтернативе. Шта ће бити кад ММФ ускоро дође код нас? Какве и колике беспоговорне задатке морамо испунити, и колико ће нас то коштати, сазнаћемо врло брзо.

Како смо сада и по званичној политици држава са двоја врата, хајде да мало завиримо шта је иза њих. Иза првих безалтернативних велики метеж. Уредно сређене демократске земље захватила је свеопшта економска, а вероватно и дубока друштвена криза. Нове геополитичке промене онемогућиле су од пре неколико година њихову друштвену репродукцију, на дотадашњи начин. Неолиберални концепт, смишљен ради што безболније експлоатације света, отишао је у историју[2]. Економија и финансије такозваног Западног света, и поред свих оптимистичких изјава, прилагођавају се новој реалности, што са собом носи много проблема за највећи број њихових грађана. Гледајући у властите проблеме, ЕУ и САД све мање имају интересовањае за Србију и њене проблеме. Они су углавном уредили Балкан на начин који њима одговара. Зато и не показују никакав велики ентузијазам да га економски подигну, бар на ниво пре њиховог директног уплитања.

Иза других врата ситуација другачија. Светска економија све више зависи од нових политичких и економских сила[3]. Захваљујући већ вишедеценијском изузетном расту, Кина економски предводи Индију, Бразил и Русију, земље које су се пре четири године[4] договориле да у стварима од заједничког интереса усклађено наступају. За веома кратко време дошли су до тога да већ имају важне економске и војне интересе, које су спремни да одлучно бране кроз све институције међународног права, пре свега у Уједињеним нацијама. Веома је важна чињеница да су данас у стању и да се појединачно, а поготово удружени, војно супротставе сваком ко им угрози виталне интересе, а УН не може да реагује. У своје друштво примили су и Јужноафричку Републику и тако пружили могућност Африканцима да више сарађују међусобно[5]. Наивни су они који мисле да само доштампавањем нечега што се зове долар или евро, које су бивше светске резервне валуте, може да се изађе из кризе. Онај који је креирао новац којим је скоро цео свет презадужио, сигурно је свестан како и докле то може да функционише. Сада то знају и они други и сигурно су спремни да бране и одбране новонастајући систем реалне мултиполарне економије.

И сада, кад већ морамо да се задужујемо ради простог преживљавања народа и државе, поставља се питање где и како то урадити? Да ли уз задуживање, у оваквој ситуацији државе, то значи само плаћање повећаних каматних стопа? Иде ли уз то и нека политичка цена, која дугорочно може да кошта многоструко више од било какве камате? Одговорна власт треба не само да се задужује ради попуне буџетских рупа, већ пре свега ради почетка транзиције ка реалној економији[6].

Из свега изнетог намеће се закључак да би било веома добро по Србију да се у Београду одржи Инвестициона конференција земаља БРИКС-а за Србију. На први поглед ово може да звучи претенциозно, но ја сам уверен да је веома реално, и уз одговарајући напор званичне Србије у реалном року оствариво. Почео бих од пожељних циљева који се овом конференцијом могу остварити.

Генерални циљ

Презентација инвестиционих могућности у Србији земљама БРИКС-а.

Посебни циљеви:

Позиционирање Србије на тржишту  за директне инвестиције земаља БРИКС-а. Привлачење нових инвестиција из тих земаља. Стварање новог имиџа државне и локалне управе. Промоција инвестиционих дестинација градова и општина Србије. Договарање услова за финансијско-економску сарадњу са земљама БРИКС-а. Договарање конкретних пројеката. Разматрање адекватних начина сарадње са БРИКС развојном банком. Посебано објаснити специфичан положај Србије према ЕУ, Русији и ЦЕФТА. Стварање инвестицијски пожељног имиџа нове власти у међународном окружењу.

Активност:

Организација у Београду БРИКС инвестиционе конференције као једнодневне презентације и промоције одабраних инвестиционих пројеката и дестинација циљној групи у БРИКС[7] земљама. Пожељни учесници су представници одговарајућих званичних институција тих земаља, потенцијални инвеститори, представници амбасада, инвеститори, делегације привредних комора и представништва, пословна јавност, домаћи и њихови медији.

Планирани резултати:

Извршена селекција и припремљена презентација и веб-портал инвестиционих пројеката и дестинација у Србији који могу бити предмет интересовања потенцијалних инвеститора БРИКС земаља

Одржана БРИКС инвестициона конференција[8], циљна група упозната са инвестиционим могућностима

На конференцији постигнут договор о даљим активностима референтних и компетентних организација и институција у Србији ка земљама БРИКС-а у циљу операционализације промоције инвестиционих могућости Србије

Идентификовани фондови и места у систему БРИКС држава која помажу системско инвестирање у иностранству, и успостављање што тешње сарадње са њима.

На основу резултата БРИКС Инвестиционе конференције организована инвестициона кампања „Инвест ин Сербиа“ у сарадњи са адекватним организацијама и институцијама у заинтересованим БРИКС земљама

Ово је кроки нацрт који је потребно од стране више компетентних институција и појединаца дорадити. У самој организацији конференције, поред министарстава задужених за те области, привредних комора, специјализованих агенција попут СИЕПА, очекујем да много могу помоћи садашњи и бивши амбасадори дотичних земаља у Србији, као и садашњи и бивши амбасадори Југославије и Србије у тим земљама. Такође очекујем да ће фирме, које већ раде у Србији из тих земаља, учествовати и објаснити другим фирмама да смо погодна дестинација за инвестиције, поготово у пољопривреду и енергетику. Како је ово на неки начин нова нада за добре пословне идеје, сигуран сам да и велики број младих може својим волонтерским радом, претражујући интернет, допринети да се неке нове велике светски важне компаније појаве на конференцији. Нове компаније у Србију доносе нове технологије које су нам преко потребне, а млади стичу могућност да их упознају и науче како се сарађује са тим делом брзо нарастајућег света.

Који су и какви су економско политички разлози, и зашто је ово добра идеја за све учеснике? Србија овим добија још једну, углавном до сада не коришћену шансу за привлачење квалитетних инвестиција, и евентуално потребних средстава за буџет. Са новом владом, очекује се да ће Србија постати нормална земља без корупције, која је била главни разлог за неинвестирање светских компанија, па чак и наше дијаспоре, како су они на бројним конференцијама казали. Показати да смо место где свако може да инвестира, без бојазни да ће због непостојања правне државе доживети фијаско, основна је порука коју Влада може послати свим инвеститорима, решеним да искористе наше предности као инвестиционе дестинације. Организација овакве конференције захтева ангажовање великог броја, пре свега младих људи, који ће имати прилике да се упознају са достигнућима дела света, који се код нас стицајем околности много мање прати, и о њему зна. Како смо научени конкуренција у свему обара цене. За тражиоци пара(кредита) и инвестиција, сигурно ће у легалној конкуренцији доћи у повољнији положај. И на крају после ове конференције отвориће се и перспектива за нова запошљавања, које је један од најзначајнијих проблема данашње Србије.

Са друге стране земље БРИКС-а, које су решене да и главне светске економске токове прилагоде новом мултиполарном свету, имају могућност да то демонстрирају на делу. Ми смо већ у ближој прошлости били земља где се бомбардовањем доказивала тада нова једнополарна светска моћ. Овог пута БРИКС има шансе да покаже како се ствара нова мултиполарна светска реалност, на другачији, економски начин. Једно од основних прокламованих начела рада развојне БРИКС банке, за разлику од ММФ и СБ, јесу неполитички услови за одобравање кредита. Можда им је Србија прилика да то демонстрирају на делу, а свакако би изузетно много помогло привлачењу њихових инвестиција код нас. Уколико успемо да заинтересујемо најозбиљније компаније из ти земаља, и успемо да им објаснимо зашто 1250 компанија из Словеније и 650 из Немачке своју производњу лоцираја у Србији, која је тако мало и безначајно тржиште, добићемо озбиљне саговорнике. Они ће имати реалну шансу да производњом код нас покажу своје технологије, и пласирају своје производе без царине у ЕУ и Русију. За нас је свакако најважније да те фирме буду из области енергетике и пољопривреде, мада су пожељни и сви остали. Кад се покажу конкретни резултати, модел из Србије могао би да БРИКС-у послужи и за друге за њих интересантне земље. Како су паре у БРИКС банци из реалне економије, а не из Федералних резерви Америке, и задуживање је реално у националним валутама, то потенцијални корисници кредита избегавају вештачку манипулацију, која је могућа у случају долара. БРИКС развојна банка такође има разлог за специјалне односе са Србијом, јер се још увек у добром делу несврстаног света Београд види као позитиван пример

Наше искуство са оваквог скупа могло би да послужи и за покретање сличних иницијатива за земље УНАСУР или АСЕАН-а , као и других регионалних међудржавних удружења. Индонезија нас је предухитрила, и званично прогласила Србију за стратешког партнера, и намерава да изгради велики дистрибутивни центар за своје најважније робе, које жели да продаје на подручју источне и југоисточне Европе. Очигледно ова велика земља и привредно брзо нарастајућа економија, одлично разумела оно што Словенци крију[9]. За њом ће свакако поћи и земље АСЕАН-а које броје 650 милиона становника и око 2,5 билиона долара БДП. Можда овако отворимо још по нека мала врата којих сада нисмо ни свесни да постоје. Економији попут наше, и веома ситне паре у светским размерама, представљају велики, добродошли подстицај.

Тестирајући ову идеју међу својим познаницима и привредницима, наишао сам на интересантну реакцију. Сви су се од реда сложили да је замисао добра, али су у исто време питали шта ће на то Запад да каже. Оваква реакција најбоље показује колико смо сви под утицајем без алтернативног пута, и утиска да је наше понашање апсолутно детерминисано нашом већинском жељом( израженом на изборима), да идемо путем ЕУ интеграција. Нормално и очекивано би било да баш те земље Запада подрже наша настојања, да се сами сналазимо у овако тешким временима и за нас, али и за њих. ЕУ колективно, а Немачка, Француска, Италија, Енглеска и остали још угроженији појединачно, траже финансијске аранжмане са Кином, али и са Бразилом или Русијом. Зато би најнормалније било да подрже и подстакну овакву иницијативу Србије, како би своје проблеме бар делимично решавала сама.

У супротном очигледно би било да на нас, из неког разлога, не схватају озбиљно.