четвртак, 21. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Економска политика

Развојна БРИКС банка

PDF Штампа Ел. пошта
Милан Пурић   
субота, 31. март 2012.

За временски врло кратак период, самит лидера БРИКС-а постао је планетарно веома важан. Потврдиле су се све прогнозе, које су на првом самиту 15. маја 2008. у Јекатаринбургу изнели министри иностраних послова ових земаља, да САД више нису у стању да предводе светски развој, јер им следи дубока и дугорочна криза[1]. Зато се данас са највећом пажњом прати како међу становницима земаља учесница, тако исто и у земљама које такође постају све независније од доскора владајуће глобалне империје и њених најближих савезника. Но посебно пажљиво се прати међу до скоро светски доминантном политичком и посебно са њима повезаном финансијском елитом.

Свака одлука донесена на овим скуповима, који се одржавају једном годишње у некој од земаља БРИКС-а, дочекује се и помно прати, јер се показало и у овако кратком времену да те одлуке буквално мењају свакидашњи живот свих становника планете. Појава овог форума, који је почео своју лагану трансформацију ка моћној и утицајној организацији, омогућила је да цео свет, па чак и српска „елита“, разуме да је једнополарни свет за нама, и да се скоро неће поновити ситуација да једна земља има апсолутну доминацију на свету. БРИКС је данас постао снажан форум како на економској, исто тако и на политичкој сцени света и председници Дилма Русеф, Дмитриј Медведев, Ху Ђинтао и Џејкоб Зума су са премијером Манмоаном Сингом потврдили стратегију и пут којим ће и на даље ићи.

Реформе које су ове земље тражиле од почетка свог заједничког деловања односиле су се на доследно поштовање међународног права и обликовање УН и СБ, како би се потврдиле промене до којих је дошло међу највећим државама. Но оно што је свакако не мање важно је трансформација светских финансијских институција ММФ-а и Светске банке. То је интерес тако рећи свих земаља у свету, јер скидање долара са пијадестала једине светске резервне валуте и демистификација неолибералног концепта економије, пут ка нормалнијој светској трговини и финансијском пословању[2]. Све ове предлоге, САД и њени савезници, по сваку цену су желели да што дуже не разматрају, а поготово усвајају. У предвечерје америчких председничких избора учестало се показују „мишићи“, не само од републиканаца него и од Обаме. Испразна, често и претећа реторика, никако не помаже, и глобални процеси се одвијају по својим законитостима, па је тако данас објављено да је кинески нафтни гигант „Петрочајна“ постала највећа светска компанија која је то место преузела од америчког поноса „Ексон мобила“ , дугогодишњег светског лидера у тој области. Да не причамо о супер компјутерима, возовима и осталим научно технолошким остварењима Кине. О томе довољно говори Обама.

Суочене са извесним историјским током, САД су реаговале изазивањем нестабилности у осетљивим регионима, како би још неко време долар остао резервна, и ни од кога контролисана валута. То је наравно могуће једино у сфери директног америчког утицаја, која се нагло сужава. Земље пре свега Европске уније плаћају цех дугогодишњег беспоговорног везивања за Америку, односно долар. Међусобна трговина у националним валутама коју су почеле земље Кина, Русија, Бразил, Индија и ЈАР шири се као пандемија. Јапан, Јужна Кореја, Индонезија, Турска, Иран, Венецуела, само су неке од земаља које данас тргују и узимају кредите од земаља БРИКС-а, првенствено од Кине и Русије у њиховим националним валутама. Свакако да је овакав начин пословања већ добро нарушио доларски систем и да ће га и даље убрзано урушавати.

Неадекватно реаговање земаља запада, пре свега Америке, на предлоге БРИКС-а, о новом финансијском уређењу света довело је до конкретне идеје о стварању банке која би помагала у развоју како самим земљама БРИКС-а, тако и свим осталим земљама у свету у развоју. Са истанчаним источњачким осећајем како се мења свет уз што мање ризике, земље БРИКС-а су нагласиле да желе да помогну и западним земљама које пролазе кроз огромне финансијске проблеме. Та помоћ ишла би преко ММФ-а и Светске банке у складу са одлукама групе Г 20. На следећем састанку групе Г 20 јуна у Мексику, биће презентована економска и финансијска снага БРИКС-а, која би требало да представља јак аргумент за прихватање њихових захтева у погледу управљања ММФ-ом и Светском банком. То свакако подсећа и на препоруке те групе како радикално променити начин вођења ових финансијских институција. Како се то не догађа потребном брзином, нормално је да се понуди алтернативно решење. То је управо предложена Банка за развој којом би руководиле земље БРИКС-а, сада већ економски џинови који дају могућност да се сви делови света равномерније, и дугорочно стабилније мењају на корист њихових грађана. Све смо вам понудили, али ви нисте пристајали, па морамо на други начин. Једноставно источњачки. То је свакако пут који је желео и Гадафи када је предложио оснивање Афричке банке за развој и обезбедио 100 милијарди долара.

Прст у око светским финасијским моћницима завршио се по њега како се завршио. Због тога је на самиту посебно наглашено право афричких земаља на помоћ и сарадњу са БРИКС-ом, насупрот изјави државног секретара Хилари Клинтон о наводној жељи пре свега Кине да експлоатише афричке државе. Но иза развојне банке БРИКС-а не стоји само огромно нарасла економија ових земаља, него и војна сила способна да се одупре свим врстама притиска. То нас вероватно подсећа и зашто Србија нема развојну банку, и колики је то намерно направљен пропуст, а све у циљу свођења Србије на задате параметре. И уопште, толико буке око тих развојних банака и светског финансијског система, говори да ту има нешто посебно важно, како за цео свет, тако поготово за Србију.

Координирано деловање земаља БРИКС-а је да из економске сфере, у којој су доказали моћ да цео свет вуку напред у стабилан развој, све више прелазе у политичку сферу. Русија и Кина залажу свој утицај да Индија, Бразил и ЈАР такође постану сталне чланице Савета безбедности УН. Заједничко деловање по питању кризних ситуација у Сирији, Ирану, Северној Кореји показује одлучност да се заустави северноатлантско обликовање света по свом нахођењу. Ту се сада успостављају црвене линије које и Вашингтон мора да поштује. Опет успут да поменем да су земље БРИКС-а чврсто на становишту да је на КиМ драстично нарушено међународно право, и да оне никада, док то евентуално не уради Србија, неће признати такозвану државу „Косово“.

Следећи састанак лидера БРИКС-а заказан је следеће године у ЈАР где ће наставити са својим стратешким плановима, а поготово ће се договарати о већој и ефикаснијој помоћи Африци. Дотле ће се сигурно нешто променити и у Србији, па ћемо бити, ако ништа друго, много боље информисани о овим цивилизацијски важним догађањима.


[2] http://www.nspm.rs/savremeni-svet/neoliberalna-hobotnica.html 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер