Početna strana > Debate > Kuda ide Srbija > A da pokušamo malo na "druga vrata"?
Kuda ide Srbija

A da pokušamo malo na "druga vrata"?

PDF Štampa El. pošta
Milan Purić   
ponedeljak, 27. avgust 2012.

Složena situacija u EU i veoma neizvesna budućnosti, ne samo evrozone, traže strateška promišljanja o budućnosti Srbije. Od velike većine građana Srbije, ili partija za koje su glasali, očekuje se da posle godina bez alternative koje su nam nametnule postpetooktobarske vlasti razmotrimo pravi ekonomski haos u kome se nalazimo, i nađemo konkretna rešenja kako dalje[1].

Srbija mora postati po civilizacijskim standardima uređena evropska država. Da li ćemo postati član EU i kada, mnogo je manje važno od činjenice da moramo, zarad normalnog života građana, postati dobro uređena država. To je svakako osnov iz koga proističu i svi budući potezi koje možemo preduzeti ka izgradnji modernog društva 21. veka. Kako sada već svi znamo, naravno posle izbora, država je u očajnom stanju. Kratkoročno gledano, jedino što nam preostaje je novo zaduživanje. I tako trenutno mora, jer nam je prethodna vlast ostavila taj put bez alternative. Šta će biti kad MMF uskoro dođe kod nas? Kakve i kolike bespogovorne zadatke moramo ispuniti, i koliko će nas to koštati, saznaćemo vrlo brzo.

Kako smo sada i po zvaničnoj politici država sa dvoja vrata, hajde da malo zavirimo šta je iza njih. Iza prvih bezalternativnih veliki metež. Uredno sređene demokratske zemlje zahvatila je sveopšta ekonomska, a verovatno i duboka društvena kriza. Nove geopolitičke promene onemogućile su od pre nekoliko godina njihovu društvenu reprodukciju, na dotadašnji način. Neoliberalni koncept, smišljen radi što bezbolnije eksploatacije sveta, otišao je u istoriju[2]. Ekonomija i finansije takozvanog Zapadnog sveta, i pored svih optimističkih izjava, prilagođavaju se novoj realnosti, što sa sobom nosi mnogo problema za najveći broj njihovih građana. Gledajući u vlastite probleme, EU i SAD sve manje imaju interesovanjae za Srbiju i njene probleme. Oni su uglavnom uredili Balkan na način koji njima odgovara. Zato i ne pokazuju nikakav veliki entuzijazam da ga ekonomski podignu, bar na nivo pre njihovog direktnog uplitanja.

Iza drugih vrata situacija drugačija. Svetska ekonomija sve više zavisi od novih političkih i ekonomskih sila[3]. Zahvaljujući već višedecenijskom izuzetnom rastu, Kina ekonomski predvodi Indiju, Brazil i Rusiju, zemlje koje su se pre četiri godine[4] dogovorile da u stvarima od zajedničkog interesa usklađeno nastupaju. Za veoma kratko vreme došli su do toga da već imaju važne ekonomske i vojne interese, koje su spremni da odlučno brane kroz sve institucije međunarodnog prava, pre svega u Ujedinjenim nacijama. Veoma je važna činjenica da su danas u stanju i da se pojedinačno, a pogotovo udruženi, vojno suprotstave svakom ko im ugrozi vitalne interese, a UN ne može da reaguje. U svoje društvo primili su i Južnoafričku Republiku i tako pružili mogućnost Afrikancima da više sarađuju međusobno[5]. Naivni su oni koji misle da samo doštampavanjem nečega što se zove dolar ili evro, koje su bivše svetske rezervne valute, može da se izađe iz krize. Onaj koji je kreirao novac kojim je skoro ceo svet prezadužio, sigurno je svestan kako i dokle to može da funkcioniše. Sada to znaju i oni drugi i sigurno su spremni da brane i odbrane novonastajući sistem realne multipolarne ekonomije.

I sada, kad već moramo da se zadužujemo radi prostog preživljavanja naroda i države, postavlja se pitanje gde i kako to uraditi? Da li uz zaduživanje, u ovakvoj situaciji države, to znači samo plaćanje povećanih kamatnih stopa? Ide li uz to i neka politička cena, koja dugoročno može da košta mnogostruko više od bilo kakve kamate? Odgovorna vlast treba ne samo da se zadužuje radi popune budžetskih rupa, već pre svega radi početka tranzicije ka realnoj ekonomiji[6].

Iz svega iznetog nameće se zaključak da bi bilo veoma dobro po Srbiju da se u Beogradu održi Investiciona konferencija zemalja BRIKS-a za Srbiju. Na prvi pogled ovo može da zvuči pretenciozno, no ja sam uveren da je veoma realno, i uz odgovarajući napor zvanične Srbije u realnom roku ostvarivo. Počeo bih od poželjnih ciljeva koji se ovom konferencijom mogu ostvariti.

Generalni cilj

Prezentacija investicionih mogućnosti u Srbiji zemljama BRIKS-a.

Posebni ciljevi:

Pozicioniranje Srbije na tržištu  za direktne investicije zemalja BRIKS-a. Privlačenje novih investicija iz tih zemalja. Stvaranje novog imidža državne i lokalne uprave. Promocija investicionih destinacija gradova i opština Srbije. Dogovaranje uslova za finansijsko-ekonomsku saradnju sa zemljama BRIKS-a. Dogovaranje konkretnih projekata. Razmatranje adekvatnih načina saradnje sa BRIKS razvojnom bankom. Posebano objasniti specifičan položaj Srbije prema EU, Rusiji i CEFTA. Stvaranje investicijski poželjnog imidža nove vlasti u međunarodnom okruženju.

Aktivnost:

Organizacija u Beogradu BRIKS investicione konferencije kao jednodnevne prezentacije i promocije odabranih investicionih projekata i destinacija ciljnoj grupi u BRIKS[7] zemljama. Poželjni učesnici su predstavnici odgovarajućih zvaničnih institucija tih zemalja, potencijalni investitori, predstavnici ambasada, investitori, delegacije privrednih komora i predstavništva, poslovna javnost, domaći i njihovi mediji.

Planirani rezultati:

Izvršena selekcija i pripremljena prezentacija i veb-portal investicionih projekata i destinacija u Srbiji koji mogu biti predmet interesovanja potencijalnih investitora BRIKS zemalja

Održana BRIKS investiciona konferencija[8], ciljna grupa upoznata sa investicionim mogućnostima

Na konferenciji postignut dogovor o daljim aktivnostima referentnih i kompetentnih organizacija i institucija u Srbiji ka zemljama BRIKS-a u cilju operacionalizacije promocije investicionih mogućosti Srbije

Identifikovani fondovi i mesta u sistemu BRIKS država koja pomažu sistemsko investiranje u inostranstvu, i uspostavljanje što tešnje saradnje sa njima.

Na osnovu rezultata BRIKS Investicione konferencije organizovana investiciona kampanja „Invest in Serbia“ u saradnji sa adekvatnim organizacijama i institucijama u zainteresovanim BRIKS zemljama

Ovo je kroki nacrt koji je potrebno od strane više kompetentnih institucija i pojedinaca doraditi. U samoj organizaciji konferencije, pored ministarstava zaduženih za te oblasti, privrednih komora, specijalizovanih agencija poput SIEPA, očekujem da mnogo mogu pomoći sadašnji i bivši ambasadori dotičnih zemalja u Srbiji, kao i sadašnji i bivši ambasadori Jugoslavije i Srbije u tim zemljama. Takođe očekujem da će firme, koje već rade u Srbiji iz tih zemalja, učestvovati i objasniti drugim firmama da smo pogodna destinacija za investicije, pogotovo u poljoprivredu i energetiku. Kako je ovo na neki način nova nada za dobre poslovne ideje, siguran sam da i veliki broj mladih može svojim volonterskim radom, pretražujući internet, doprineti da se neke nove velike svetski važne kompanije pojave na konferenciji. Nove kompanije u Srbiju donose nove tehnologije koje su nam preko potrebne, a mladi stiču mogućnost da ih upoznaju i nauče kako se sarađuje sa tim delom brzo narastajućeg sveta.

Koji su i kakvi su ekonomsko politički razlozi, i zašto je ovo dobra ideja za sve učesnike? Srbija ovim dobija još jednu, uglavnom do sada ne korišćenu šansu za privlačenje kvalitetnih investicija, i eventualno potrebnih sredstava za budžet. Sa novom vladom, očekuje se da će Srbija postati normalna zemlja bez korupcije, koja je bila glavni razlog za neinvestiranje svetskih kompanija, pa čak i naše dijaspore, kako su oni na brojnim konferencijama kazali. Pokazati da smo mesto gde svako može da investira, bez bojazni da će zbog nepostojanja pravne države doživeti fijasko, osnovna je poruka koju Vlada može poslati svim investitorima, rešenim da iskoriste naše prednosti kao investicione destinacije. Organizacija ovakve konferencije zahteva angažovanje velikog broja, pre svega mladih ljudi, koji će imati prilike da se upoznaju sa dostignućima dela sveta, koji se kod nas sticajem okolnosti mnogo manje prati, i o njemu zna. Kako smo naučeni konkurencija u svemu obara cene. Za tražioci para(kredita) i investicija, sigurno će u legalnoj konkurenciji doći u povoljniji položaj. I na kraju posle ove konferencije otvoriće se i perspektiva za nova zapošljavanja, koje je jedan od najznačajnijih problema današnje Srbije.

Sa druge strane zemlje BRIKS-a, koje su rešene da i glavne svetske ekonomske tokove prilagode novom multipolarnom svetu, imaju mogućnost da to demonstriraju na delu. Mi smo već u bližoj prošlosti bili zemlja gde se bombardovanjem dokazivala tada nova jednopolarna svetska moć. Ovog puta BRIKS ima šanse da pokaže kako se stvara nova multipolarna svetska realnost, na drugačiji, ekonomski način. Jedno od osnovnih proklamovanih načela rada razvojne BRIKS banke, za razliku od MMF i SB, jesu nepolitički uslovi za odobravanje kredita. Možda im je Srbija prilika da to demonstriraju na delu, a svakako bi izuzetno mnogo pomoglo privlačenju njihovih investicija kod nas. Ukoliko uspemo da zainteresujemo najozbiljnije kompanije iz ti zemalja, i uspemo da im objasnimo zašto 1250 kompanija iz Slovenije i 650 iz Nemačke svoju proizvodnju lociraja u Srbiji, koja je tako malo i beznačajno tržište, dobićemo ozbiljne sagovornike. Oni će imati realnu šansu da proizvodnjom kod nas pokažu svoje tehnologije, i plasiraju svoje proizvode bez carine u EU i Rusiju. Za nas je svakako najvažnije da te firme budu iz oblasti energetike i poljoprivrede, mada su poželjni i svi ostali. Kad se pokažu konkretni rezultati, model iz Srbije mogao bi da BRIKS-u posluži i za druge za njih interesantne zemlje. Kako su pare u BRIKS banci iz realne ekonomije, a ne iz Federalnih rezervi Amerike, i zaduživanje je realno u nacionalnim valutama, to potencijalni korisnici kredita izbegavaju veštačku manipulaciju, koja je moguća u slučaju dolara. BRIKS razvojna banka takođe ima razlog za specijalne odnose sa Srbijom, jer se još uvek u dobrom delu nesvrstanog sveta Beograd vidi kao pozitivan primer

Naše iskustvo sa ovakvog skupa moglo bi da posluži i za pokretanje sličnih inicijativa za zemlje UNASUR ili ASEAN-a , kao i drugih regionalnih međudržavnih udruženja. Indonezija nas je preduhitrila, i zvanično proglasila Srbiju za strateškog partnera, i namerava da izgradi veliki distributivni centar za svoje najvažnije robe, koje želi da prodaje na području istočne i jugoistočne Evrope. Očigledno ova velika zemlja i privredno brzo narastajuća ekonomija, odlično razumela ono što Slovenci kriju[9]. Za njom će svakako poći i zemlje ASEAN-a koje broje 650 miliona stanovnika i oko 2,5 biliona dolara BDP. Možda ovako otvorimo još po neka mala vrata kojih sada nismo ni svesni da postoje. Ekonomiji poput naše, i veoma sitne pare u svetskim razmerama, predstavljaju veliki, dobrodošli podsticaj.

Testirajući ovu ideju među svojim poznanicima i privrednicima, naišao sam na interesantnu reakciju. Svi su se od reda složili da je zamisao dobra, ali su u isto vreme pitali šta će na to Zapad da kaže. Ovakva reakcija najbolje pokazuje koliko smo svi pod uticajem bez alternativnog puta, i utiska da je naše ponašanje apsolutno determinisano našom većinskom željom( izraženom na izborima), da idemo putem EU integracija. Normalno i očekivano bi bilo da baš te zemlje Zapada podrže naša nastojanja, da se sami snalazimo u ovako teškim vremenima i za nas, ali i za njih. EU kolektivno, a Nemačka, Francuska, Italija, Engleska i ostali još ugroženiji pojedinačno, traže finansijske aranžmane sa Kinom, ali i sa Brazilom ili Rusijom. Zato bi najnormalnije bilo da podrže i podstaknu ovakvu inicijativu Srbije, kako bi svoje probleme bar delimično rešavala sama.

U suprotnom očigledno bi bilo da na nas, iz nekog razloga, ne shvataju ozbiljno.


 

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, do kraja 2019. biti postignut sporazum Beograda i Prištine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner