недеља, 20. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коментар дана

Три председника

PDF Штампа Ел. пошта
Милан Пурић   
четвртак, 26. јануар 2012.

Бити председник државе, која је матица једног од најстаријих историјских народа на свету, свакако је изузетна част, али и одговорност. И површни познаваоци историје јеврејског народа, знају колико је у свест тог народа уткано више хиљада година колективног памћења.

У препознатљивом стилу, госпођа Мира Адања Полак направила је интервју са Шимоном Пересом[1], садашњим председником Израела. Кроз лагани разговор неполитичког новинара са Пересом, чули смо и видели неке, по мени, веома важне поруке.

Задивљујућа животна виталност господина Переса, само је увод у задовољство његовим свеукупним размишљањем. Свест да живи у 21. веку, који се по свему разликује од најближе прошлости, одваја га од готово свих који су рођени чак и у последњим деценијама 20. века. Говорећи оду људском мозгу, подсетио ме је на Теслине речи да је права штета што је тако блистава творевина попут људског мозга смештена у оклоп (људско тело) који траје релативно кратко, и да би 300-400 година вероватно био примерен рок у коме би се могле показати све могућности те јединствене творевине.

Дајући апсолутну предност развоју науке и технологије које омогућава људски мозак, Перес је указао и на стратешки правац којим ће се кретати људско друштво, а и на распоред важности држава који ће се у складу са тим формирати. Схватајући по живот најважније светске цивилизацијске промене, које се дешавају у данашњем времену, председник Израела изговорио је кључну реченицу: "Прошлост је ништа, будућност је све". Тако кратка, а језгровито исказана стратегија народа-државе очарава.

Дубока филозофија једног народа, који је у највећем делу своје прошлости у многим сегментима предњачио у обликовању светске историје, просто тера на озбиљно размишљање и поређење. Да ли се то можда Перес одрекао историје свог народа? Наравно, да не. Јер, најдубље генски усађена свест о припадању свом народу, као и кроз цео живот негована и подстицана оданост и посвећеност традицији, историји и националном заједништву, никада неће бити погажена, поготово од његовог председника.

Овде се, једноставно, ради о спознаји да се у овом веку све тако брзо мења, да и најмање опуштање у времену брзих промена, може управо да угрози све хиљадугодишње резултате народа Израиља.

По својим научним резултатима у разним областима, Израел свакако спада у водеће у свету. Но, данас је веома тешко опстати на таквим позицијама, јер порасле су многе до јуче слабије развијене земље, поготово Кина и остале чланице БРИКС-а. С друге стране, и вишедеценијски покровитељ и заштитник Израела, Америка, суочава се са истоветним проблемом, што израелски председник добро разуме.

По речима америчког председника Обаме, које је изговорио на уобичајеном годишњем обраћању нацији, ствари по Америку не иду добро. Уз предизборно показивање војних мишића, Обама каже да се Америка налази на раскрсници. Већ четири године он упозорава своју нацију да их други достижу и престижу у науци и технологијама. Најбоље и највише свестан века и времена у коме живи, Обама на исти начин, као и Перес, упозорава своју нацију.

За то време баштиник и настављач Милошевићевих и Ђинђићевих геостратешких грешака, по сваку цену жели да његова Влада до последњег дана остане на, по народ и грађане Србије, неуспешној власти. Као што је Милошевић подржавао већ прецвале руске комунистичке генерале, или Ђинђић тврдио да је Србија на добром, неолибералном европском путу без алтернативе, тако сада председник Тадић, попут пингпонг лоптице, покушава разним стратешким партнерствима и стубовима да се испетља из кучине у коју нас је са саветницима увукао.

Неразумевање суштине 21. века, и ослањање на лична или превазиђена колективна искуства, засигурно вуку Србију на још гору позицију у свету. У Европи смо ионако на самом дну.


 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер