Početna strana > Rubrike > Komentar dana > Propast liberalne demokratije u SAD i obrisi digitalnog totalitarizma – fasada je pala
Komentar dana

Propast liberalne demokratije u SAD i obrisi digitalnog totalitarizma – fasada je pala

PDF Štampa El. pošta
Bogdana Koljević   
četvrtak, 21. januar 2021.

U proteklom periodu biopolitika – koja još od Fukoa označava neoliberalizam kao kontrolu celokupnih populacija - u SAD se paralelno spojila sa neslavnim krajem Deborovog „društva spektakla“. Ovo ni najmanje nije slučajno jer je Amerika već preko tri decenije osnovni promoter političke, ekonomske i društvene neoliberalne hegemonije – i modela tzv. „liberalne demokratije“ koji je upravo propao pred očima celog sveta. Ipak, treba imati u vidu da - iako su SAD primarni akter - postoji i temeljnija razlika između transnacionalnih elita koje operišu na svetskom nivou tj. globalista sa jedne i većinskog naroda sa druge strane. Već izvesno vreme vode se politički i društveni - ali i kulturni i informacioni ratovi - između ova dva pola u velikom broju država.

Štaviše, tehnološki menadžment sećanja i mišljenja u najvećoj meri liči upravo na živi izraz Orvelove „1984“ koja upravo i opisuje kako se zapadna demokratija pretvara u totalitarizam

To je perspektiva u kojoj se pojavljuje i novi oblik totalitarizma na horizontu a to je totalitarizam američkih društvenih mreža. Jer, na delu je upravo demonstracija provizorne moći tehnoloških kompanija na tzv. glavnom javnom trgu 21 veka. Štaviše, tehnološki menadžment sećanja i mišljenja u najvećoj meri liči upravo na živi izraz Orvelove „1984“ koja upravo i opisuje kako se zapadna demokratija pretvara u totalitarizam. Ali, da bi se digitalna diktatura u SAD razumela neophodno je sagledati politički trenutak u kojem se ovo dešava. A to je sinhronizacija sa procesom koji je Ričard Has iz „Forin Afersa“ označio kao „početak post-američkog sveta“ dok je američki časopis „Nacionalni interes“ istakao kako „Amerika propada kao drevni Rim a može ponoviti i sudbinu Vajmarske republike“.

Suštinska veza između procesa koji su prethodili zauzimanju Kapitola – i onih koji su usledili posle toga a čiji je vrhunac totalitarizam društvenih mreža – sadržana je upravo u razobličenju „liberalne demokratije“. Jer, ispostavilo se da u praksi ona nije ništa drugo nego intervencionizam u spoljnoj – a sada i domaćoj politici. Ako se setimo kako je Haberamas  upotrebljavao izraz „fasadna demokratija“ možemo reći da je fasada sada zaista i pala obzirom da se američka liberalna demokratija pokazala farsičnom čak i na planu izbora. Ostale su ozbiljne sumnje u zvanične rezultate izbora zbog čega najmanje polovina Amerike danas ne veruje u finalni ishod.

I u tome leži problem legitimiteta ne samo za novu Bajdenovu administraciju već za celokupan sistem SAD. Neslavnu ulogu odigrao je i američki vrhovni sud koji je, u najmanju ruku, morao uzeti u razmatranje primedbe pa makar ih sve i odbacio a činjenica kako to nije učinjeno u potpunosti je narušila poverenje. Narod kojem je poslednja instanca bila nada u pravosudni sistem je narod koji je sada ostao bez pravnih opcija. Koliko je ovo opasno pokazale su scene na Kapitolu koje nažalost mogu biti početak još većih i brojnijih nemira u SAD. Protesta će biti i sa strane desnice kao i sa levice, jer se i jedni i drugi osećaju izdanim od struktrura vlasti.

Protesta će biti i sa strane desnice kao i sa levice, jer se i jedni i drugi osećaju izdanim od struktrura vlasti

Sve ovo je u direktnoj vezi sa tiranijom društvenih mreža jer se pokazalo kako su najveće kompanije do kraja involvirane u ovaj rat koji postaje sveopšti – i to na strani globalista. Zapravo, američke društvene mreže nikada nisu bile neutralne tj. praktično od početka su bile pristrasne forsirajući prvo implicitno a posle sasvim otvoreno tzv. „političku korektnost“ što je drugo ime za prikrivenu ideološku opredeljenost. Krajnja logička konsekvenca ovog procesa je upravo cenzura i grubo narušavanje slobode govora. Prvo je sve informacije koje se kose sa diskursom američkih „mejnstrim“ medija trebalo proglasiti za „lažne vesti“ a zatim su postepeno svi protivnici globalizma stigmatizovani kao „fašisti i rasisti“.

Sada se represija povećala do te mere da se sloboda govora uskraćuje polovini sopstvenog naroda jer svi koji nisu glasali za Bajdena sada su potencijalni „teroristi“ koje je čak potrebno prevaspitati

SAD odlučile su da zadaju i konačan udarac „liberalnoj demokratiji“ tako što su prakse potpune dehumanizacije „neprijatelja“ – koje su decenijama primenjivale prilikom obojenih revolucija i „humanitarnih intervencija“ širom sveta – sada vratile kući i usmerile protiv sopstvenog naroda. Apropos licemerja i dvostrukih standarda treba se setiti kako su SAD nedavno u GS UN odbile upravo Rezoluciju protiv glorifikacije nacizma, neonacizma i svih savremenih praksi rasizma koju je predložila Rusija – i to upravo sa obrazloženjem kako se to kosi sa prvim amandmanom o slobodi govora. A sada se represija povećala do te mere da se sloboda govora uskraćuje polovini sopstvenog naroda jer svi koji nisu glasali za Bajdena sada su potencijalni „teroristi“ koje je čak potrebno prevaspitati.

Najveći broj kritika novih totalitarnih praksi SAD stigao je upravo iz EU– i to prvo od Merkelove koja je godinama glavni promoter globalizma u Evropi ali joj je sasvim jasno kako je u cilju spasavanja Starog kontinenta neophodno okrenuti kormilo i smer kretanja. I to upravo kako bi se izbegao „američki scenario“ – a to je, u perspektivi, mogućnost čak i građanskog rata. Zato je Miliband govorio o potencijalnoj „balkanizaciji SAD“ koja ostaje kao najveća pretnja na horizontu.

Jedini izlaz iz ove bezmalo bezizlazne situacije bio bi da američke elite shvate propast liberalne demokratije tj. da razumeju promenu epoha i novi svet u nastajanju

Jedini izlaz iz ove bezmalo bezizlazne situacije bio bi da američke elite shvate propast liberalne demokratije tj. da razumeju promenu epoha i novi svet u nastajanju. Jer, ovaj svet će, pre svega, biti zasnovan na uverenju kako svaki narod i država imaju pravo da odlučuju o sopstvenom sistemu, političkom uređenju i sudbini. Ovo su postulati prave demokratije koja predstavlja izraz volje naroda kao i unutrašnju vezu suvereniteta i demokratije. SAD se nalaze na raskrsnici na kojoj još postoji minimalna mogućnost da u obliku novog prosvetiteljstva dozvole da narod obrazuje elitu ili da makar prepoznaju da se moraju okončati procesi represije i totalitarizma.

U protivnom, pad liberalne demokratije biće puno više od toga: biće to i pad savremene imperije, njen silazak sa svetsko-istorijske scene kao i eventualni početak disolucije i političke, društvene i ekonomske propasti. Na kraju, pitanje je ko će preostati da brani poslednji bastion neoliberalizma i opkoljenu tvrđavu Kapitola.

(Autor je viši naučni saradnik Instituta za političke studije u Beogradu)

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će EU priznati rusku i kinesku vakcinu protiv koronavirusa?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner