петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > Срби нису Срби ако се не боре за слободу
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Срби нису Срби ако се не боре за слободу

PDF Штампа Ел. пошта
Богдана Кољевић   
недеља, 05. фебруар 2023.

Поштовани Председниче Народне скупштине,

Уважени Академици,

Драги пријатељи,

Пре свега, желим да се захвалим колегама на изреченом, уз наду да је макар мањи део тога заслужен.

Изузетно ми је задовољство што се прва – и за мене лично најважнија – промоција ове књиге дешава управо на овом месту, у Народној скупштини Републике Српске. Јер, ово је место народа, његовог представљања, сабирања и окупљања, место које припада свима, сваком појединцу у Српској, и место у којем народни интелектуалци – као они који деле судбину свог народа и покушавају да, заједно са њим, учествују у стварању историје -и треба да се обраћају. У исти мах – према случају или Божијој промисли -управо на овом истом месту 1996 године одржана је промоција књиге „Отаџбинске теме“ мог оца,невелике књиге за коју је записао како представља „сате и тренутке украдене од рата“. Ипак, у тим „малим сатима“, изражена је велика брига–али и исцртани могући путокази за превазилажење и највећих изазова.

У исти мах – према случају или Божијој промисли -управо на овом истом месту 1996 године одржана је промоција књиге „Отаџбинске теме“ мог оца,невелике књиге за коју је записао како представља „сате и тренутке украдене од рата“

Српска се и данас, скоро три деценије после, суочава са низом различитих изазова и то таквих да су светски проблеми по много чему и нашибаш као што су и наши у великој мери управо светски.Зато је бескрајно важно да разумемо изазове промене епоха, изазове света у нестајању, и оног у настајању, прекретницу на светској политичкој, економској, друштвеној и културној позорници коју живимо. Јер, наиме, присуствујемо крају једне епохе, коју је обележио, пре свега, тријумф неолиберализма у практично свим сферама живота и делања, а чији носилац је био тзв. „колективни Запад“ или, још прецизније, Сједињене америчке државе док се Европа, као и већи део света, неколико деценија налазио у колонијалном статусу спрам њих. Са циљем апсолутне доминације Америке направљен је, поред осталог, и пројекат Европске уније, који, последично, у савременом контексту проживљава кризу која се продубљује реципрочно томе колико се пред нашим очима распада PaxAmericana.

Лажна бајка о америчкој изузетности није ни по чему била изузетна нити посебно нова –напротив, у орвелвском маниру замењујући истину и лажрат и мир,слободу и ропство, и образовање и туторство, исцртавала је још један déjà vu чији је крај већ био написан на почетку

Лажна бајка о америчкој изузетности није ни по чему била изузетна нити посебно нова –напротив, у орвелвском маниру замењујући истину и лаж, рат и мир,слободу и ропство, и образовање и туторство, исцртавала је још један déjà vu чији је крај већ био написан на почетку. И истовремено у свему томе амерички неолиберализам тежио је брисању почетака тј. управо оних најбољих почетака западне цивилизације оличених у античком polis-у и хришћанској Европи. Штавише, опредјељујући се прво за пост-историјуа затим и за анти-историју Америка је - као и европске крипто-елите под њеним вођством–прешла пут од покушаја поробљавања и уништења других, односно покушаја нивелисања и затирања сваке различитости,до самоуништења и жртвовања и сопствених грађана, и целокупних западних популација, зарад настојања да се очува хегемонија. У лошој али сасвим неумитној дијалектици у савременој ситуацији прелома епоха на светло дана излази управо истина неолиберализма- у облику неототалитаризма, неофашизма и неонацизма.

Због тога су изазови краја ове епохе ванредни а улози највећи могући – а то сусерија ратова регионалног карактера или један велики рат јер милитантно опредјељење САД ни најмање није у слабљењу а паралелно постоји јасна свест о томе да ни време ни историја нису на њиховој - већ на некој другој страни.Расплет ове новонастале кризе на различитим нивоима у великој мери ће зависити од исхода унутрашњих превирања у западним земљама тј. од питања хоће ли глобализоване крипто-елите још извесно време успети у одржавању, или чак снажењу пост-демократског пореткау сопственим границама или ће већинска народна воља брже превладати.

Али, исто тако, исход, овога пута, више неће зависити само од Запада. Јер, раст Русије и Кине не само што упућује на њихову релевантност – као незаобилазних сила у XXI-ом веку – већ са собом доноси и један сасвим нови свет.И није то тек свет мултиполарности тј. квантитативна промена од „једног“ према „мноштву“ него је посреди квалитативни искорак и успостављање сасвим новог система.Овај систем, пре свега, заснива се на афирмацији политичког и економског суверенитетаи, као такав, у свој темељ поставља идеје слободе, једнакости, правде и истинске демократијеу целом свету.Штавише, у мери у којој је Запад кренуо путем нескривеног варварстварађање мултиполарности, и понајвише успон Русије и Кине, за ове силе најпре значи обавезу поновног успостављања цивилизације.У темеље цивилизације, уткано је препознавање и признавање различитих култура, особености народа ињихових најбољих историја и традиција преко којих се посебно уписује у универзалност једнако као што се опште увек остварује кроз један појединачан облик света живота.

Опредјељујући се прво за пост-историјуа затим и за анти-историју Америка је - као и европске крипто-елите под њеним вођством–прешла пут од покушаја поробљавања и уништења других, односно покушаја нивелисања и затирања сваке различитости,до самоуништења и жртвовања и сопствених грађана, и целокупних западних популација, зарад настојања да се очува хегемонија

У овом светлу, треба имати у виду и нашу, српску посебност,као и наш највећи изазов који се састоји у оживљавању српског света и његовом даљем снажењу.А овај циљ је реалан и досежан само онолико колико српски народ буде свестанда још једном, као толико пута до сада, највише светиње брани,те како је срж његовог бића проткана идејом слободебез које не постоји. Јер, Срби нису Срби ако нису слободни,и ако се сваког часа за слободу не боре. И све ово је утолико важније пошто су савремени Срби врло незгодни сведоци промене епоха.Они су они које би – у бодријаровској метафори о савршеном злочину – требало некако уклонити или утопити како би злочин био савршен - јер савршен је само онај злочин за који нема сведока. А Срби не само да су на својој кожи осетили бруталну силу хуманитарног неолиберализма већ за суштински елемент свог идентитета имају православље и сасвим особиту метафизику жртвовања за слободу. Штавише, ова метафизика сасвим је супротна западној самодеструкцији која завршава у нихилизму, док је српска жртва, обратно, увек усмерена према највишим вредностима правде, једнакости и слободе. Јер то је жртва усмерена према стварањуа свет у настајању је управо стваралачки свет, свет отворених хоризоната и делања према општем добру.

Срби не само да су на својој кожи осетили бруталну силу хуманитарног неолиберализма већ за суштински елемент свог идентитета имају православље и сасвим особиту метафизику жртвовања за слободу. Штавише, ова метафизика сасвим је супротна западној самодеструкцији која завршава у нихилизму

Српска у чувању и одбрани највиших вредности има посебну и незаменљиву улогу. Јер, Српска је настала у миру али је брањена у рату и чувајући сећање на све муке које је прошла – и које пролази и данас -Српска зна да постоје више вредности од голог живота и материјалног благостања. Зато је народ Српске светионик савременог српства ињен градитељ на историјском задатку.Јер тамо где су угрожени Срби су увек били најјачи, показујући храброст и вођени позивом који је –баш зато што је исконско српски – у исти мах и општељудски и Божји. И зато је ово место сусрета гласа народа и гласа Богајер прави пут је једино пут истине.

Живела Српска !

(обраћање у Народној Скупштини Републике Српске на промоцији књиге „ПРОМЕНА ЕПОХА И ЗАПАД НА РАСКРШЋУ“ , 31.01.2023.)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер