понедељак, 27. фебруар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Србија и Црна Гора > Удворице из Подгорице, или видела жаба да се коњи кују...
Србија и Црна Гора

Удворице из Подгорице, или видела жаба да се коњи кују...

PDF Штампа Ел. пошта
Војислав М. Станојчић   
петак, 16. мај 2014.

Двадесет првог маја 2006. године 55,5% грађана Црне Горе изашлих на референдум гласало је за одвајање земље из државне заједнице са Србијом, чиме је коначно остварена идеја енглеских политичара 19. века о раздвајању “два ока у глави”. Данашњи становници земље која је одвајкада била позната по чојству, јунаштву и чувању традиције изненадили су (ако су гласови тачно избројани) своју српску браћу у Србији, а вероватно и у другим земљама.

Нажалост, ту није био крај. Ослобођени од “београдског јарма и спасени од асимилације” почели су да све више испољавају мржњу према Србима, најпре на утакмицама са тимовима из Србије, да би затим прешли и на савремена, а свуда доступна средства комуникацијe - од мобилног телефона до фејсбука. Тако се, рецимо, на овој друштвеној мрежи редовно јавља “Покрет за истрагу посрбица“.

Пошто чланови тог покрета сматрају да су посрбице горе од потурица, они позивају на “тријебљење губе из торине”, “дављење Срба и Цигана”, док своје сународнике који се изјашњавају као Срби упоређују са немачким војницима, припадницима Вермахта из Другог светског рата. Шта се то трајно пореметило у свести потомака јунака Мојковачке битке, како су и зашто толико омрзли своје суграђане исте вере и порекла (а о онима из Србије и да не говоримо) није лако разумети. Док је већ сасвим невероватно да се нико од њих не запита које је народности био највећи српски песник и владика и на ком је то језику писао?

Осам година после осамостаљења Црне Горе, подгорички главари настоје да црногорске грађане заваде и одвоје и од Русије, са којом су више векова одржавали веома блиске односе, а њене грађане сматрали и називали браћом.

Разлог је сасвим прагматичан, а истовремено и жалостан: да би се додворили мрачним силама из Сједињених Америчких Држава и Европске уније. Стога су се главари, чим су САД и ЕУ због украјинске кризе увеле санкције Русији, и они њима придружили. Црна Гора није чланица ни ЕУ ни НАТО и није дужна да их следи, али се удворице из Подгорице надају да ће њихова одлука бити добро оцењена у ЕУ и НАТО, те ће и Црна Гора добити позивнице за те организације.

Ствари се, међутим, не развијају увек онако како неко жели и очекује. Русија се није уплашила и повукла пред санкцијама, већ је одлучила да их и она уведе другима. На списку се тако нашла и Црна Гора. Засад је то још само наговештај, али у сваком случају – опасан. Предвиђа се укидање безвизног режима и промена услова црногорског извоза у Русију, што би значајно утицало на црногорску привреду, јер би тиме било погођено 90% од укупног извоза привреде Црне Горе. А ако се укине безвизни режим, могуће је да се добар број туриста из Русије (којих је око 30% свих посетилаца црногорског приморја) одлучи за неку другу земљу, а познато је да су они веома добри потрошачи.

Санкције Црне Горе Русији, сем што су још једном осрамотиле најмлађу државу бивше Југославије, тешко да ће бити запамћене по нечему другом, али је наговештај руског противудара подгоричке главаре довео до панике.

И док су они ћутали, бавећи се о свом јаду, огласио се Б. Лутовац, бивши црногорски министар спољних (они сада кажу вањских) послова. Изразио је наду да “Москва неће прибећи мерама које би отежале добре односе на политичком, привредном, културном плану, за несметано кретање робе, услуга и грађана. Оне би имале контрапродуктиван ефекат, отежале би напоре многих искрених пријатеља Русије да и даље негују развијене, вишевековне пријатељске односе Црне Горе и Русије (“Нас и Руса двеста милиона”) и покажу да црногорски пут према интеграцијама није науштрб таквих односа, већ и да у саставу ширих интеграција Црна Гора може да буде поуздан пријатељ Русије”. Лепа и паметна беседа, само закаснела. И послата на погрешну адресу.

Нове, захладнеле односе Русије и Црне Горе обележили су и други догађаји и изјаве. На Дан победе против фашизма група од двадесет руских туриста, која се затекла у Будви, у девет аутомобила са руским заставама кружила је градом и поздрављала пролазнике. Полицијска патрола зауставила је овај конвој аутомобила и привела туристе у станицу, уз образложење да се за истицање застава, грбова или других симбола страних земаља подноси прекршајна пријава, па се плаћа новчана казна или одлази у затвор. Разуме се, док није било санкција Русији, не би ни њене заставе сметале црногорској полицији, те би се према њима односили као и према, рецимо, заставама Албаније које се у разним приликама истичу на територији Црне Горе.

Влада Црне Горе подржала је одлуку Савета Европске уније којом је за дванаесторо руских и украјинских држављана забрањен улазак у земље Уније и располагање средствима. Међу “непожељнима” је и председник Думе Сергеј Наришкин, затим председница руског Савета Федерације Валентина Матвијенко, заменик руског премијера Дмитриј Рогозин и Сергеј Глазјев, Путинов саветник.

Сергеј Глазјев и Дмитриј Рогозин

С друге стране, главаре је озбиљно наљутио и забринуо посланик руске Думе Михаил Дегтјарев изјавом да ће Црна Гора, уколико уђе у НАТО, постати легитимна мета руских ракета. “По војној доктрини Русије, дужни смо да усмеримо своје ракете на било коју државу која је чланица НАТО, па ако то буде Црна Гора, усмерићемо је и према њој. Због предузимања ових срамних корака премијер Мило Ђукановић нас приморава да опрезно пратимо шта се дешава и негативно се односимо према нашој братској држави. Једино решење јесте да се на референдуму одлучи о приступању Црне Горе НАТО, а ја сам убеђен да грађани Црне Горе никада неће донети одлуку о уласку у тај војни савез који их је бомбардовао. Сврставање црногорских власти на страну Кијева и подржавање санкција Европске уније и САД уведених Русији представља срамотан чин ”. Вреди ли слепима показивати, а глувима говорити?

Шта је још било? Било је гласање за Песму Евровизије. Руске близнакиње Толмачев за песму” Сјај” ( коју су певале на енглеском!) нису добиле ни један једини глас из Црне Горе. Објашњење је следеће: одвојено гласа стручни жири ( од петоро чланова) који је близнакиње једногласно оценио нулом, док посебно гласа публика мобилним телефонима (а бар њих, хвала богу, има у Црној Гори колико хоћете!) Гласање је завршено потпуним изостављањем гласова мобилаша, те би се могло рећи да се и стручни жири на својеврстан начин придружио санкцијама Русији.

Може ли се предвиђати како ће се развијати односи САД, ЕУ, НАТО и Црне Горе са Русијом? Хоће ли се сукоб, ипак, некако завршити на миран начин, или ће се он све више заоштравати? А, ако, не дај, боже, дође до најгорег решења, какву ће одлуку донети подгорички главари? Хоће ли, по угледу на кнеза Николу Петровића, који је – да помогне руској браћи 1904. објавио рат Јапану - они да зарате - са Москвом? Да виде Путин и његови Руси како је онда било Јапанцима. 

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће Доналд Трамп поправити односе са Русијом?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер