понедељак, 23. октобар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Истина и помирење на ex-YU просторима > Рехабилитација Драже Михаиловића, или прекрајање комесарске историје
Истина и помирење на ex-YU просторима

Рехабилитација Драже Михаиловића, или прекрајање комесарске историје

PDF Штампа Ел. пошта
Војислав М. Станојчић   
среда, 20. мај 2015.

Одлуком Судског већа Вишег суда у Београду од 14. маја ове године, рехабилитован је некадашњи командант Југословенске војске у отаџбини, генерал Драгољуб Дража Михаиловић. Према њој, он се сматра неосуђиваним и враћена су му сва грађанска права која су му одузета у политичко-идеолошком поступку вођеном против њега и других оптужених 1946. године. Закључено је да овај процес није спроведен уз поштовање свих права окривљеног, како по стандардима данашег права, тако и однашњег. Браниоци су у току судског поступка само пет пута успели да разговарају са окривљеним, и то увек уз присуство органа власти.

Михаиловићу је тек четири дана пре подизања оптужнице омогућено да узме браниоца; он није имао увид у већину доказа, укључујући и његову заплењену архиву. Сем тога, браниоцима није било дозвољено да прикупе одређене доказе и доведу сведоке из иностранства који су желели да сведоче у корист одбране Драгољуба Михаиловића. Судско веће закључило је да је реч о поступку који је само формално спроведен уз изузетну журбу да се што пре оконча. Сем тога, он је био и политички и обојен, пошто су се представници извршне власти мешали у сам ток поступка и чак учествовали у доношењу појединих одлука.

Као што се и могло очекивати, одлука Судског већа наишла је на два различита реаговања како у Србији, тако и у региону. Док су једни сматрали да је она дугоочекивано, спречавано и одлагано исправљање неправде неоправдано осуђеном команданту Југословенске војске у отаџбини, други су је схватили као очигледно и недопустиво прекрајање историје.

Из Сарајева су реаговали изјавом како је то “доказ да фашизам није побеђен на овим просторима и да је та одлука резултат једне националистичке опције која влада у Србији”. Председница Хрватске рекла је да “та пресуда не може избрисати злодела четничког покрета, почињена у сарадњи са нацистима и фашистима током Другог светског рата... Остаје и чињеница како је тај покрет доживео потпуни пораз у Другом светском рату , али и пре 20 година у агресији на Хрватску”.

Нису, разуме се, изостала слична реаговања ни у Србији. Ивица Дачић је рекао да је то корак који продубљује поделе”, Хелсиншки одбор га је оценио као “Одустајање од антифашизма”. Небојша Стефановић, био је “незадовољан као потомак пратизана”. Социјалдемократска унија сматра да је то “Увреда за све жртве”, Странка демократске акције видела је то као ”доказ фашистичке политике према бошњачком народу”.

Разуме се, нису изостале ни Жене у црном: “Рехабилитација снага поражених у Другом светском рату”. Тренер кошаркаша Партизана такође је искористио прилику да искаже свој смисао за хумор подсмевајући се рехабилитацији, политичар Чанак захтевао да Томислав Николић због ње поднесе оставку, док је истакнути војно-политички коментатор Политике такође био веома љут због одлуке Судског већа Вишег суда у Београду од 14. маја ове године.

Није било тешко предвидети да ће оваква одлука довести до до појачане узајамне нетрпељивости потомака и четника и партизана. А исто би се свакако догодило и да је захтев одбијен. Само би онда стигле похвале суду из Босне, Хрватске, Санџака, невладиних организација, можда чак и од Ненада Чанка.

Адвокат Јоксимовић, кога су суд и Адвокатска комора одредили да брани генерала Михаиловића, схватио је своју улогу веома озбиљно и савесно се трудио да докаже погрешке и недостатке оптужнице. Тиме се веома замерио комунистичкој власти, и индиректно потписао себи смртну пресуду. Четрнаестог јула 1946. године , уочи Јоксимовиће завршне речи и изрицања пресуде на процесу, маршал Тито је изјавио приликом посете Цетињу: “Тај адвокат (Јоксимовић) брани Михаиловића на начин који је противан интересима наших народа, просто – као сваки народни непријатељ. Али ово није само идеологија Јоксимовића, већ и других сличних њему који се крију иза демократске маске”.

“Највећи син наших народа и народности”, познат по изјави на суђењу у Загребу 1928. – “Не признајем буржоаски суд, јер се сматрам одговорним само својој комунистичкој партији” и примедби “наши судови држе се закона као пијан плота”, нашао је овом приликом повод за мешање у рад суда у захтеву др Јоксимовића да свом брањенику постави неколико питања. То је право свих бранилаца на свету, али га је председник суда одбио речима: “Тужилац је окривљеном Михаиловићу поставио довољно питања”.

Пошто га је Броз јавно прогласио за народног непријатеља, др Јоксимовић је после суђења генералу Михаиловићу био под сталном присмотром Удбе, пратили су га чак и кад је одлазио на славу код пријатеља.

Непуну годину дана касније он је ухапшен, оптужен и осуђен за непријатељску делатност на три године затвора и губитак грађанских права на једну годину.

Умро је после издржане две године робије у сремскомитровачком затвору, а сахрањен на гробљу у Лаћарку. Породици је тек по истеку изречен трогодишње казне преузме његове посмртне остатке.

Посмртне остатке генерала Михаиловића нико није преузео. И после 69 година остаје је тајна где се они налазе.

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће заједно са београдским бити расписани и ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер