Svim ovim oni Srbima i Srbiji šalju jasan signal. Poručuju nam da su oni grupacija sa kojom Srbi ne mogu postići nikakav kompromis i sporazum. Poručuju da oni raison d'être Crne Gore vide isključivo u tome da ista bude antisrpska tvorevina i ništa drugo

Crnogorski korpus trebalo bi da vode umereniji ljudi, poput Miodraga Lekića ili Nebojše Medojevića. Oni koji bi sa Srbima napravili dogovor i živeli u miru, bez asimilacije i međusobne netrpeljivosti. Bojim se da to danas nije moguće zbog elite koja vodi crnogorsku naciju. Porast ekstremizma na toj strani glavni je krivac za sve gore odnose između Srba i Crnogoraca

Umeo je Amfilohije ponekad da pretera. Sa druge strane, postavlja se pitanje kako se boriti protiv sekte i paracrkve osim tako što ćeš je izrugivati ruglu. Ne možeš je ignorisati jer je agresivna i nametljiva

Namera Mila Đukanovića da iskoristi ustoličenje mitropolita Joanikija za politički teatar u kome će se prikazati kao branitelj Crne Gore od "velikosrpske agresije" je propala

Amfilohije je dobro razumeo da je identitet Crnogoraca uvek bio dvojan: oni su bili i Srbi i Crnogorci, za njih su ti aspekti vlastitog viđenja neodvojivi. Dovoljno je pogledati kako su ta dva identiteta isprepletena u Njegoševom Gorskom vijencu

Đukanović je po ko zna koji put od 2006. nacrtao metu i stavio žutu traku onim građanima koji su na referendumu glasali da država Crna Gora život nastavi u zajednici sa Srbijom, a njih je, podsjećam ga, skoro polovina države

 Apsolutno ne očekujem da sada nešto može da se promeni i da se ne ispoštuje izborna volja građana koji su glasali za promenu vlasti. Stvari su na parlamentarnim izborima jasno trasirane. Za mene, kao građanina Crne Gore, taj scenario, da se naknadno promeni izborna volja je — nemoguć! 

Ovaj vid unutarsrpskog regionalnog rasizma je posebno opasan, jer kao što smo imali priliku da vidimo crnogorsko antisrpstvo je svoje poreklo zapravo imalo u crnogorskom nadsrpstvu

Odnos Štedimlije je najoprečniji prema Njegošu, njega sa jedne strane smatra jednim od utemeljitelja „crnogorskog nacionalizma pod pogrešnim imenom“(?!). A sa druge strane ističe kako je „pjesnik Njegoš u svojim literarnim djelima ostao čisti zapadnjak sa najmanje pravoslavnog u sebi.

Vučićevim pozivom Đukanoviću da poseti Beograd normalizuje se nenormalno. Na taj način Đukanoviću se daje legitimitet u međunarodnoj zajednicii status navodno civilizovanog regionalnog političara, a ne nekoga ko progoni crkvu u XXI veku