To što se Katnić odlučio da služi najvećoj crnogorskoj kukavici, Milu Đukanoviću, koji bi u nevolji sličnoj onoj koja je zadesila Svetozara Marovića počeo da zapomaže i plače, tražeći milost kao što je nekad puzao pred Momirom Bulatovićem, problem je SDT-a

Crna Gora je jedina zemlja u Evropi, u kojoj se još od kraja Hladnog rata i pada Berlinskog zida nije promenila vlast, koja svoje korene vuče iz jedne od autoritarnih ideologija, koja je sticajem okolnosti, bila na pobedničkoj strani tokom Drugog svetskog rata. Takođe, ni ranije u istoriji, pre formiranja državne zajednice Južnih Slovena, tokom postojanja formalnog višestranačija u ovoj zemlji, nikada nije došlo do smene vlasti na parlamentarnim izborima

 I jednima i drugima nam na glavi sedi ista ekipa. Pri čemu je gotovo tragikomično što ta jedna te ista družina u Srbiji divlje tabloidno „patriotiše“, „srbuje“ i „rusuje“, psujući i pljujući EU i Zapad, dok u Crnoj Gori još divljije „crnogorišu“ i „natoišu“

"Klima u Crnoj Gori je gora i ostrašćenija nego u vreme referenduma, a medijska scena prljavija čak i od one u Srbiji. Postoji veliki konfliktni potencijal, i većina građana ne veruje u poštene izbore i demokratske procedure".

Karata nije bilo u slobodnoj prodaji, iako je preko medija bilo najavljeno iz Rukometnog saveza CG da će biti prodavane na dan utakmice od 18.45 sati i to po 20 evra. Ali, to je bila laž, kao i sve što radi policijska hunta na vlasti.

Međutim, ispoljavanje histerije i način na koji se ponaša Đukanović u poslednjih nekoliko meseci pokazuje da ni on nije potpuno uveren u svoju pobedu. Posebno nije uveren u pobedu na veoma važnim lokalnim izborima u Podgorici, gradu koji čini 1/3 Crne Gore.

Ne znam šta znači izraz „strani faktor“, ali znam šta predstavljaju realni finansijski interesi pojedinaca iz drugih država. Za pravu apanažu može se kupiti naklonost ambasadora ili visokog činovnika brojnih moćnih država.

Prema poslednjem referendumu, u Crnoj Gori živi 29% Srba, dok na srpskom jeziku govori oko 44% ukupnog stanovništva. Ipak, to ne sprečava vlast u Crnoj Gori da preduzima sve moguće mere kako bi prekrojila istoriju, stvorila novu naciju i okrenula leđa svom, u svakom smislu najbližem, susedu – Srbiji.

Crna Gora bila je na udaru bombardera Severnoatlantskog saveza samo nekoliko prvih dana napada na SRJ. Zatim je Milo Đukanović uspeo da izdejstvuje od nalogodavaca ovog zločinačkog poduhvata – kako i po koju cenu? – da Crnu Goru više ne bombarduju.

Sve bi bilo dobro, ali čini se da ova mediteranska limunada ima sumornu pozadinu. Da nisu crna odijela izraz žalosti zbog svega što se ovih dana dešava u Srbiji? Što su Rusi došli da grade gasovod? Je l' s možda zbog toga „trevilo“ na konferenciji? Da se ne gleda zla očima.