Ne čudi jer je ponašanja SPC dio kampanje pred popis u Crnoj Gori, kada treba spasiti "što se spasiti može" od agresije "antisrpskih struktura u ovoj državi" pred popis stanovništva.

U prve dve decenije istorije SPC, tj. od ujedinjenja 1920. do 1941 , nije bilo dezintegrišućih pojava. One su se pojavile u prvim naznakama komunističke pobede u građanskom ratu i to u sklopu rešavanja nacionalnog pitanja.

Ovih dana je opet u žiži javnosti, mala metalna crkva na Rumiji. Razlog tome je zbunjivanje crnogorske javnosti, u ovom slučaju odvraćanje očiju poštenog svijeta u Crnoj Gori od mogućih astronomskih poskupljenja struje i velikih sukoba unutar vladajućeg DPS-a.

Kada je 1951. doneta odluka o podizanju mauzoleja, SPC nije imalaprigovora i sadašnja izgradnja mauzoleja u stvari je nastavak radova, koji su bili obustavljeni zbog nedostatka sredstava. Što se tiče Njegoševe grobnice, ona je svojina opštine Cetinje.

Način na koji je parlamentarna opozicija ispoljila svoj odnos prema problematici predstojećeg popisa stanovništva, pokazuje da su tri najveće ,,opozicione'' stranke u službi sistema.

Da li su lična korist, liberalno tržišni principi ili pragmatika uticali na Murov preferirajući politički ukus kada su u pitanju crnogorske prilike hipotetičko je pitanje, ali moramo uzeti u obzir različite pretpostavke kako bismo bolje shvatili i anticipirali njenu ishodišnu suštinu.

Da li smo mi Crnogorci danas sinonim za strašila, paklene trgovce droge, bezosjećajne surove ubice od kojih se plaše i strahuju ne djeca, nego i svemoćni državni funkcioneri okolnih država?

Crnogorska politička i intelektualna elita ostala i dalje ne prihvata da neko može, smije i treba da se izjasni kao Srbin, i da u isto vrijeme uživa sva građanska prava garantovana Ustavom i međunarodnim ugovorima.

Srbija i Crna Gora uvek su kroz istoriju koračale zajedno. Nikada nismo bili zavađeni, i ne smemo nikada biti. Setimo se da su danas, kao i u Savino vreme, odnosi u svetu promenljivi, a da ono što je večno je naše bratstvo.

Ne mogu da slušam njihovu kuknjavu: oni su mafijašku komponentu potpuno svesno uračunali u dugogodišnju podršku Đukanovićevom projektu, na njoj zasnovali svoje karijere i uspehe, a sad su tobož iznenađeni kad ih vlastiti politički stav presretne u mraku, naoružan i loše maskiran.