Zapravo, imam utisak da je politička borba između vlasti i opozicije, kao i između različitih struja unutar vlasti, sve žešća, surovija i po formi dramatičnija što su stvarne razlike između njih manje i beznačajnije.

Neophodno je još snažnije potvrditi status Kosova i Metohije kao neotuđivog dela Srbije, ne menjajući sadašnje odredbe Ustava, i urediti osnovne principe suštinske autonomije za Kosovo i Metohiju koji moraju da budu obavezujuća osnova za sve državne organe kada nastupaju po tom pitanju

Sve je izglednije da je motiv izmena onaj drugi – Ustav ćemo menjati zato što je to „u trendu“ (i Albanija je, i Crna Gora, i S. Makedonija) na putu u srećnu evropsku (EU) budućnost. Ali ako je ta budućnost neizgledna, kako to većina nas vidi, u Ustav ne treba dirati, tek tako menjanja radi. 

Da li je onda ključ za više žena na visokim položajima – oslobađanje od krivice? Treba li da težimo društvu u kome su i očevi i majke jednako ravnodušni prema činjenici da su za njiih deca jedva nešto više od slike na radnom stolu? Ili je rešenje upravo u suprotnom – da i muškarci treba da promene životne prioritete, i počnu da osećaju više krivice što nisu prisutni u životima svoje dece?

Za zapadne ambasade, zrelo da se konačno završi sa „kosovskom fikcijom“, „paralelnim insititucijama“ i ustavnom preambulom koja Srbiju „koči na evropskom putu“. A za mene, opet, zrelo da se zapadnim prijateljima i evro-integracijama kakve nam se nude kaže jedno ljubazno, ali odlučno „NE-HVALA“.

Nakon tragedije u Banjskoj postavlja se u našoj javnosti osnovano pitanje. Da li je A. Vučić izgubio legitimitet da i dalje pregovara o Kosovu i Metohiji? Naravno da jeste, jer je krahom njegove katastrofalne, neodgovorne i veleizdajničke politike na KiM izgubio pravo da vodi srpsku državu

Zato, zalaganje za magloviti i neustavni kompromis više nije dovoljno, već odgovor naših državnih organa mora biti beskompromisan i odlučan na svaku provokaciju kao što je ova Lajčakova, jer u sebi ima zalaganje za nezavisnost i međunarodno priznanje Kosova, što inače ne prihvata više od 80% naših građana, kako su do sada pokazala sva istraživanja javnog mnjenja u Srbiji

Gubitak osnova za industrijsku proizvodnju stvara uslove za beskonačnu zaduženost i dužničko ropstvo. Obrazovana i radna snaga stvara uslove za prosperitet industrijske proizvodnje na koju može da se nadgrađuje celokupna infrastruktura društva.

Šta bi se desilo ukoliko pritisak iz SAD i EU ne bude prejak, a suverenisti pametno odgovore na izazove? Šta ako demokratski poredak, pod vlašću SRS, DSS i SPS ne bude ugrožen, a demokratske ustanove u dobrom stanju dočekaju sledeće izbore?

Ali na kraju - pobednicima se ne sudi. I spasiteljima su zahvalni. Evropska politička kultura ne pamti dobre stvari. Ali ostatak sveta se sa zahvalnošću seća kako smo pomogli Kinezima da se oslobode brutalne japanske okupacije i kako smo pomogli kolonijama da se oslobode kolonijalnog jarma. Ako nas odmah ne shvate, biće još više podsticaja da se bavimo samousavršavanjem.