Društvo koje ima stopu nezaposlenosti iznad 15%, i posebno iznad 20% već je ozbiljno raslojeno društvo, antagonizovano i socijalno podeljeno, u kojem preovladava osećaj socijalne nepravde, a velik broj ljudi već nema skoro nikakve šanse da ostvari svoje pravo na rad,  drugim rečima da obezbedi uslove sopstvenog opstanka.

 Građane koji ne glasaju za Vučića može pokrenuti samo neko u koga mogu imati poverenje, a to poverenje se svakako ne stiče time što se finansijski najmoćnija opoziciona stranka hvali time da su ugrozeni. Čak i da zaista jesu, licemerno je da se time kao skromnošću hvale oni za koje svi znamo da mogu da priuste, sve što požele

Pogoršanjem odnosa sa Ruskom Federacijom, koje je već na sceni (glasanje u UN, u Tirani i sl.), Srbija ne dobija ništa. Rusija osim što će da se ražalosti, ne gubi ništa. Ali Zapad će time dobiti mnogo

Mediji nisu javili da li je odluka o “brisanju” Dučića iz spiska beogradskih ulica doneta jednoglasno, ili je možda bilo i odbornika koji su zahtevali od Komisije da objasni svrhu njenog predloga. 

Nije sve to počelo sa Vučićem i SNS-om. Sećam se „kriznih štabova“. Sećam se bahatosti Čede Jovanovića, Bebe Popovića i Gorana Vesića. To treba imati na umu radi istine – ali nikako opravdanja za one koji danas nastavljaju i još radikalizuju upravo one najgore i najautokratskije tendencije svojih DOS-ovskih i SPS-ovskih prethodnika.

Sve ostalo je legenda o „stabilokratiji“ (čitaj: nesmenjivosti vlasti) koju su nam, za našeg Vrhovnika lično, a u znak zahvalnosti za njegovu kooperativnost u procesu puzajućeg odustajanja od Kosova, smislili „naši zapadni prijatelji“.

Postojeći ugovor o isporuci ruskog gasa ističe 31. maja i krajnje je vreme da se obezbedi dugoročna energetska stabilnost naše zemlje kroz bratski, iskren i dosledan odnos prema Rusiji

Očigledno da je Basara uspeo da za sebe osigura posebnu poziciju koja mu sada omogućuje da se ne pridržava ni elementarnih načela objektivnosti, verodostojnosti i pristojnosti, jer on je sada postao miljenik i glasogovornik tzv. građanskih i antinacionalističkih političkih krugova.

Vlast je izbegla belaj na ulicama Beograda, plus su, po relativno nisku cenu, malo popravili svoj narušeni imidž u jednom delu patriotskog biračkog tela. Po principu, „jeste da malčice popuštamo oko Kosova, ali smo, kao što vidite, i dalje čvrsti oko Parade“.

 Ako na njima prevagu odnese vlast, sa ili bez postizbornog paktiranja sa delom prozapadne opozicije, biće sproveden u delo “francusko-nemački” plan koji podrazumeva da “Kosovo” postane član međunarodnih organizacija, uključujući i UN. To bi vodilo ka stvaranju “Velike Albanije”