Zapravo, kada bismo integralno pristupili problemu nasilja, dobili bismo drugačiji utisak: svaka žena koja čita ove redova ima tri puta manje šanse da doživi neki oblik nasilja. Isto tako: svi muškarci koji ovo čitaju imaju tri puta veće šanse da budu žrtve nasilja.

Šta bi trebalo misliti o političkom procesu u državi Srbiji ako Tomislav Nikolić i Ivica Dačić danas deluju i zvuče praktično idetično kao Boris Tadić i Čedomir Jovanović juče?

Sramota je da Srbija, koja je u toj borbi podnela najveće žrtve u Evropi, danas ostane jedina zemlja u kojoj evropski pilićari mogu da izigravaju diplomate i političke autoritete. Niger i Mali su tim bednicima pokazali srednji prst. Odavno je vreme je da to uradimo i mi.

Smeta moja odmerena, ali uporna i, kao što rekoh, kontinuirana kritika politike vlasti i politike Aleksandra Vučića prema Kosovu i Metohiji

„Južni tok“ za Srbiju predstavlja šansu da se pokrene iz ekonomske letargije, šansu koju i dalje možemo lako da prokockamo, baš kao što možemo prokockati i te očekivane „tranzitne milione“.

To amerikanofilstvo bilo je poprilično duboko i sa punim uverenjem u vrednost američkog ideala slobode. Ono se, istina, počelo ozbiljnije kruniti već tokom devedesetih. Ali, nakon 5. oktobra, izgledalo je da su svi nesporazumi razrešeni.

I dok nemačke političke, kulturne i društvene elite međusobno ispaljuju ideološke strele ratujući oko grejanja na gas, ograničenja brzine na putevima, vegetarijanskih obroka, rodnih identiteta i rodno senzitivnog jezika, malo ko primećuje da nemačko društvo samo precizno kopira američki kulturni rat u kojem već godinama ratuju levo-liberalne elite predvođene Demokratskom strankom, s jedne strane, i populističko-konzervativne elite predvođene Republikanskom strankom, naročito onim delom koji podržava Trampa, s druge strane. Ovaj rat podupiru odgovarajuće medijske grupacije, a njegova posledica je, pored ostalog, rast desničarske Alternative za Nemačku, koja je postala druga najjača politička snaga Nemačkoj.

Najvažnije je jednom zauvek reći i dati na znanje svima i svakome: "Nije na prodaju!" Tu parolu treba najkrupnijim slovima ispisati preko Prokletija, da je ceo svet gleda za sva vremena

Državi nije delovalo uverljivo propadanje hipotekarnih kredita, urušavanja finansijskih proizvoda i zatvaranja banaka koje su bankrotirale pošto im je Goldman Saks prodao toksične proizvode?! Uostalom, pokazalo se da je tužiocima i sudijama teško da gone finansijere. Predmeti su nepristupačni, državni činovnici mnogo manje plaćeni od advokata.

Prosečni birač će o sumnjama za korupciju saznati jedino ako iza različitih frakcija političke elite stoje različite frakcije ekonomske elite. Tek onda će svaka frakcija koristiti svoje medije za međusobne napade. Međutim, u vremenima kada vlada primirje, uspostavlja se pravi kartel, politički, ekonomski i medijski.