недеља, 17. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Пакао норвешког острва Утоја
Преносимо

Пакао норвешког острва Утоја

PDF Штампа Ел. пошта
Милан Милошевић   
четвртак, 28. јул 2011.

Најгори дан у Норвешкој после Другог светског рата. Петак 22. јул око 15.30. Центар Осла је личио на ратно поприште, а шок, стрепња и потиштеност захватали су људе. У кварту Регјерингскварталет, близу зграда норвешке владе и канцеларије премијера Јенса Столтенберга, експлодирала је бомба и настао је хаос. Од силине удара оштећен је и кабинет премијера, који је неповређен. Приземље владине зграде је потпуно уништено, а комуникација у владиним зградама је прекинута. У згради Министарства за нафту букнуо пожар. Један разорен аутомобил указивао је на то да би могла да буде реч о аутомобилу бомби. На гомилама расутог стакла, малтера, бетона и папира који су се разлетели, лежала су тела покривена деловима одеће.

Центар Осла запосела је војска. Наложена је евакуација читавог центра Осла, због страха од новог бомбашког напада, а око 18.30 евакуисане су зграда владе и оближње зграде, па и просторије листа "Афтенпостен". Страдало је седморо људи у тој експлозији. У универзитетској болници Ullevčl sykehus у Ослу, цело једно одељење је испражњено да би се ослободио простор за повређене…

ПРВА СУМЊАЏИХАД: У англосаксонским листовима одмах су се појавили закључци да је Норвешка "изгубила невиност", да је на бруталан начин суочена с тим да и сама може постати мета Ал Каиде због тога што држи 500 војника у Авганистану иако је најављивала њихово повлачење. Неки су помињали норвешко учешће у бомбардовању Либије.

Цитиране су и америчке дипломатске депеше из 2009. процуриле преко Викиликса, у којима је критикована ограничена способност норвешких власти да прате потенцијалне исламске екстремисте на терену. Норвешке власти обрачунавају се са неколико домаћих терористичких ћелија повезаних са Ал Каидом. Прошле недеље, норвешки тужилац за дела повезана са тероризмом је због претњи смрћу норвешким политичарима подигао оптужницу против Мулаха Крекара, оснивача курдске исламистичке групе Ансар ал Ислам, који је депортован.

Лондонски "Телеграф" подсећао је и на то да су три норвешка листа ("Афтенпостен", "Дагбладет" и "Магазинет") 2005–2006. штампала контроверзне стрипове о пророку Мухамеду, што може бити други могући мотив.

Агенција Асошиејтед прес је међутим међу првима цитирала једног норвешког званичника који је упућивао на други правац размишљања, када је рекао да је напад пре "норвешки Оклахома Сити" него "норвешки Светски трговински центар". (Домаћи терористи су 1995. напали федералну зграду у америчком Оклахома Ситију, а страни терористи су били одговорни за напад 11. септембра 2001.)

МАСАКР: Док је у Ослу трајала узбуна, једна 50 километара удаљена локална полицијска станица је у 17.27 обавештена о пуцњави на острву Утоја (Utoya), на језеру Тирифјорден (Tyrifjorden).

Тамо је, као и сваког лета, организован омладински камп Норвешке радничке партије. На том острву премијер Столтенберг, и сам некада полазник тог летњег кампа, требало је у суботу 23. јула да говори пред 560 младих активиста, од којих су многи тинејџери.

Обилазећи поприште масакра, камп на острву Утоја, и срећући се с преживелима и рођацима страдалих, премијер Столтенберг ће једног од наредних дана рећи: "Утоја је била рај моје младости, сада је претворена у пакао…"

Норвешка станица НРК цитира једног сведока који је испричао како је неки тип "нордијског изгледа" у полицијској униформи, стигавши на острво Утоја, позвао младе људе да се окупе ("Дођите овамо!"), а онда почео да пуца у њих из близине. "Њујорк тајмс" цитира сведока који тврди да је пре него што ће запуцати рекао да је реч о рутинској контроли после експлозије у Ослу... CNN касније цитира другог сведока који каже да је нападач, пуцајући, викао: "Све ћу вас побити!" Сваких десет секунди, читав сат и по, пуцао је у људе – чак је и онима који су се правили мртви пуцао у главу.

Многи су поскакали у воду покушавајући да побегну, а нападач је пуцао и на људе у води. По сведочењу преживелих, док је пуцао у људе, пунолетне, али и тинејџере, био је окрутно хладнокрван. Прекидао је пуцњаву само док је пунио оружје. Један снимак направљен из хеликоптера при крају крвавог пира, кад је полиција стигла на острво, показује плавог високог човека с пушком како стоји међу телима мртвих и рањених у кампу на Утоји и као да нешто проверава…

Из описа преживелих израњао је школски пример социопате поремећеног карактера, пре него ума, коме недостаје савест, који не осећа сажаљење. Неки психијатри (др Петар Бокун) раније су износили запажање да су масовне убице "оперисане" од икаквих обзира и односа према жртви.

Међу несталима је била двадесетогодишња Хане Кристине Фритун из места Струн, која је у петак у шест по подне звала неку телевизијску станицу и рекла да се крије заједно са двадесет других. Неки су после причали како су трчали за живот, пливали за живот или се скривали по шипражју.

Један од првих идентификованих страдалих је очух принцезе Мете-Марит, 51-годишњи Тронд Бернтсен, полицајац који није био на дужности, који је кажу спасао смрти свог десетогодишњег сина. Међу идентификованим жртвама су и Гунар Линакер, 23-годишња мајка двоје деце, и двадесетједногодишњи Торе Ејкеланд, лидер подмлатка радничке партије у провинцији Хордаланд.

47 ПОЛИЦИЈСКИХ МИНУТА...: Хаос је био велики, а полиција изненађена. У конфузији која је трајала пуна два дана процена броја мртвих је варирала, најпре се говорило о десетак, па о двадесетак, па о 93, и на крају о укупно 76 мртвих у масакру и у експлозији. Касније ће се расправљати зашто је специјалцима требало 47 минута да стигну, зашто су транспортовани аутомобилима, а нису упућени хеликоптерима – наводно су пилоти били на годишњем одмору...

Полицијска централа у Ослу обавештена је о пуцњави на острву два минута после локалне полиције и у 17.38 норвешка специјална јединица Beredskapstroppen је послата из своје команде у Ослу на Утоју. Стигли су до бродског превоза у 18.09, а неколико минута су чекали и на брод који би их превезао на острво, на које су стигли око 18.25…

Снимци из ваздуха норвешке ТВ2 показивали су специјалце обучене у црно како стижу на острво и истрчавају на обалу, док се неки људи, очито преплашени од сваке униформе, крију и од њих, прибијајући се уз неки зид. Из ваздуха су се видели људи без одеће како се пливајући удаљавају са острва. У води су, како изгледа, плутала и тела неких од погинулих.

И НЕДРАМАТИЧНА ПРЕДАЈА: Наоружаног и опасног, до тог тренутка анонимног нападача полицајци су ухапсили два минута пошто су стигли на острво. Ухапшен је, саопштава полиција, недраматично – мирно је предао оружје, што је, кажу они који знају, карактеристично за серијске убице, како психијатри називају оне који убијају много људи с прекидима. За разлику од њих, масовне убице, они који убију више људи одједном, "без емоционалног хлађења" обично изврше самоубиство или их убије полиција.

Ухапшени је идентификован као Андерс Беринг Брејвик, Норвежанин, стар 32 године, "нордијског изгледа", висок и плав, обучен у полицијску униформу, наоружан пиштољем, сачмаром и аутоматском пушком. Портпарол полиције Аре Фрикхолм испричао је те вечери репортеру CNN-а да особа ухапшена на острву Утоја одговара опису особе уочене, у време експлозије, у близини владине зграде у Ослу, где има много сигурносних камера.

Кад су објављене прве фотографије осумњиченог "бејби фејс" десничара Андерса Беринга Брејвика, код далеких посматрача наметало се питање уобичајено за такве ужасне догађаје: да ли је могуће да је то лице човека који је пуцао и у људе који су покушавали да се спасу пливајући?

За Норвежане то је, како изгледа, представљало двоструки шок. Шездесетосмогодишњи Марит Сакејде, који води малу радњу у имигрантском кварту у Ослу, изјавио је медијима: "Деведесет девет одсто Норвежана је одмах поверовало да је то био муслимански терористички напад. Онда се то окренуло у други шок…"

У медијима је брзо састављан мозаик "профил младог асасина", за масакр осумњиченог Андерса Беринга Брејвика.

Рођен је и одрастао у Ослу, родитељи су му се развели кад је имао годину дана, што га је пореметило. Донедавно је живео с мајком, медицинском сестром, а оптуживао ју је за промискуитет. У конфликту је са оцем био последњих петнаест година и овај, кад је чуо за масакр, није хтео да чује за њега. Друговао је и тукао се с неким Пакистанцима…

Студирао је у Школи за менаџмент, бавио се боди-билдингом. Ишао је на пластичну операцију носа. Сликао се у униформи и с оружјем нарцисоидно-парадно. На Утоји ће се испоставити да је то чинио плански. У његовим текстовима касније нађеним на интернету стоји и препорука: "Креирање и ношење реплика полицијских униформи створиће конфузију... Те екстра секунде ће вам дати предност која вам је потребна за неутралисање потенцијалне претње."

Основао је фирму "Брејвик геофарм" за узгајање поврћа, диња и кромпира. Преко те фирме је набавио шест тона вештачког ђубрива (снимљено у дворишту његове фарме обраслом копривама). Полиција сумња да је експлозивном смешом у којој је коришћено вештачко ђубриво изазвао експлозију у Ослу.

Брејвик је, судећи по његовим широко цитираним записима, то вештачко ђубриво наручио 14. априла, а "бомбу" је почео да прави почетком маја. Први експеримент извео је наводно 13. јула на тајној локацији. Рентирао је аутомобил 15. јула, 18. јула разнео је аутомобил експлозивом, а 22. у свом манифесту је записао да има материјала бар за 20 експлозија.

Наћи ће неку проститутку да га мотивише, и отићи ће у цркву… Пред иследницима је тврдио да је деловао сам, а на суду рекао да има сараднике и да његову организацију чине још две ћелије. У недељу 24. јула полиција је извела акцију у источном делу Осла због дојаве о још једној бомби, али није саопштила никакве детаље. Неки људи су приведени и одмах пуштени, пошто нису имали никакве везе с експлозијом у Ослу.

Пољска полиција ухапсила је у међувремену једног трговца из Вроцлава који продаје хемикалије преко интернета, наводно због сумње да је био само комерцијално повезан са Брејвиком. Овај је иначе записао да би га "позајмица војног експлозива – спасла многих невоља". Како иронија хоће у оваквим случајевима, живео је близу неког војног комплекса.

А оружје?

Крајем августа 2010. Брејвик је, наводно, провео пет дана и у Прагу, јер је чуо да је то најпознатија транзитна тачка за илегалну трговину оружјем и да Чешка има најлибералније законе о промету оружја. У Прагу је добро платио неку проститутку, чуо је за неке страшне чешке криминалце – и одустао од набавке, па је пиштољ глок купио у Норвешкој – легално, с обзиром на то да није имао криминални досије, да је седам година имао ловачку дозволу и пушку benelli nova.

У кући Андерса Брејвика пронађени су пиштољ марке глок и аутоматска пушка. У његовој биографији нема милитаристичке позадине, осим што је по неким вестима служио редовни војни рок, а по другим, није служио са оружјем. По неким изворима, изгледа да је имао и дозволу за ношење оружја и да је био ловац. Имао је легалну дозволу за полуатоматски карабин ругер мини, који је у јесен 2010. купио за око 1400 долара – ради лова на јелене. Да би добио дозволу за пиштољ, вежбао је гађање у спортском стрељачком клубу...

Франк Ареброт, политиколог на Универзитету Берген, процењује да ће се после овог случаја вероватно разгорети дебата о доступности оружја, пошто се лов широко сматра делом норвешког наслеђа.

Андерс Беринг Брејвик је признао одговорност (али не и кривицу!?) за акте које је описао као "одвратне, али неопходне", које је планирао извесно време, бар тако каже његов адвокат Геир Липестад.

Пронађен је један видео под називом "Витези темплари" на коме Брејвик позира у кишној кабаници с аутоматским оружјем. Сликао се и у сребрнастом оделу АБХ заштите које личи на космонаутско.

BBC јавља да полиција истражује његове везе с десничарским организацијама у Норвешкој, пошто његови интернет постови указују на то да он има политичке ставове који нагињу ка десници и антимуслиманским погледима и сликају га као хришћанског фундаменталисту.

Његови трагови у сајбер простору су свежи и намерно остављени; његови постови на Фејсбуку и Твитеру, у тренутку масакра, били су стари само неколико дана. Говоре о галиматијасу у његовој глави и о припремању неког пакленог плана.

ОД 1984. ДО 2083: Пронађен је и на енглеском језику писани документ од 1500 страница и потписан псеудонимом Ендрју Бервик који је био доступан онлајн сатима пре напада, а полиција испитује да ли он указује на нешто или је само гомила бесмислица. Неки извештаји то описују као политички манифест осумњиченог.

Тај манифест, судећи по извештајима о њему, представља неку врсту збира "револуционарног плана", "историје револуције" и признања – или завођење истраге на странпутицу… Описивао је себе као хришћанина конзервативца, либертаријанца, који верује у моћ појединца. Цитирао је реченицу Џона Стјуарта Мила – да је снага једне особе с уверењем – једнака снази 100.000 оних који имају само интересе. Тврдио је да га интересује све о Винстону Черчилу, хвалио је Путина, Тита, Караџића, сликао се с масонском кецељом, наводио да радо чита 1984. Џорџа Орвела, и Принца. Показивао је интересовање за филмове са сценама насиља, ратне видео-игре и за серију Декстер, о серијском убици без осећања кривице.

Брејвик је, судећи по извештајима ("Дагбладетс") о том "писанију" припремао напад од јесени 2009. а неки у Брејвиковом манифесту уочавају детаљ да је код њега прелом настао 1999, у време кад се Норвешка приклонила мултикултуралистима из НАТО-а и бомбардовала Србију, која је покушавала да заустави продор ислама у својој домовини (multikulturalister gjennom NATO erklžrte angrep pč de kristne serbiske styrkene og fratok dem retten til č stoppe islam i sitt fødeland)...

У тим текстовима испољава нетрпељивост према муслиманима, говори о верском рату. Критикује норвешку имиграциону политику. И феминисткиње. Женама би ограничио професионалне каријере, уз опаску да то јесте сексистички, али да ће допринети порасту наталитета. Нападао је "мултикултуралистичке издајнике".

Једна од порука тог Брејвиковог памфлета који носи назив "2083: Манифест европске независности" гласи: "Пре него што почнемо наш крсташки рат, морамо да испунимо своју дужност десетковањем културног марксизма..."

Марксисти су за њега припадници Норвешке радничке партије (Det Norske Arbeiderparti, DNA), која има већинску подршку 35 одсто бирача и социјалдемократски програм, и која је у норвешкој неприкосновено владала у време тзв. државе благостања. Британски медији је називају лабуристичком.

Његов адвокат Липестад је рекао новинарима да је Брејвик отишао на острво Утоја да упозори да ће "судњи дан бити неизбежан" уколико странка не промени своју политику. Пред зградом суда тај адвокат је после изјављивао новинарима да његов клијент није имао намеру да убије што више људи, већ да пошаље што јачу поруку…

Порука се састојала у масакрирању подмлатка Норвешке радничке партије.

Испоставило се да је Брејвик пре петнаестак година био члан подмлатка и после одрасли члан либерално-конзервативне десно популистичке Партије прогреса (Fremskrittspartiet, FrP) која је друга по снази у Норвешкој са 22 одсто освојених гласова.

Те две партије разликују се на пример у имиграционој политици, али њихови односи нису обележени напетостима, већ су оне често постизале консензус. Неке фракције напустиле су Партију прогреса због тога што је "превише пристојна", као и A.B.B. Лидер подмлатка Партије прогреса Ове Ванебо је у изјави за норвешку ТВ2 изразио жаљење што је Брејвик био активан члан те странке почетком прошле деценије, али је подсетио да је иступио из странке, пошто су његова становишта постала екстремна.

ОКРУТНО КАО У БЕСЛАНУ: Највећи масакр на норвешком тлу од Другог светског рата могао би довести до преиспитивања међу Норвежанима, који су се до сада углавном плашили напада исламских екстремиста, каже се у једној анализи агенције Ројтерс. Кад је реч о окрутности и злу, професорка политичких наука Јане Халанд Матлари овај норвешки масакр пореди са окрутношћу коју су чеченски екстремисти показали у Беслану, алудирајући на масакр 2004. у школи у јужној Русији у којем је погинуло скоро 200 деце.

Она процењује да ће масакр променити и норвешку дискусију о имиграцији. Чак и политичари који обично заступају антиимигрантске ставове, настојаће да се дистанцирају од Брејвика.

Број имиграната у Норвешкој се, иначе, готово утростручио између 1995. и 2010. и достигао је скоро пола милиона у укупној норвешкој популацији од 4,8 милиона. На напетост око и мигрантског питања постоји и повезује се у расправама с опасностима од џихадиста, мада имигранти у Норвешку, кажу нека истраживања, долазе претежно са европског истока, а мање са Блиског истока.

Масакри које су извели појединци

• Јул 2011: у масакру у летњем кампу на острву Утоја и у експлозији у Ослу за које је окривљен Андерс Беринг Брејвик страдало је 76 особа

• Април 2007: Сенг Хуи Чо (23), убио 32 особе у кампусу Virginia Tech у САД

• Април 2002: Роберт Штајнхојзер (19), убио 16 особа и себе у Ерфурту, у Немачкој

• Април 1999: Студенти Ерик Херис (18) и Дилан Клиболд (17) убили 13 особа и себе у школи Columbine High School у Литлтону, у Колораду

• Април 1996: Мартин Брајан (29) убио 35 особа у одмаралишту у Порт Артуру у Тасманији, Аустралија

• Март 1996: Томас Хамилтон (43) убио 16 деце, њиховог учитеља и себе у школи у Данблејну, у Шкотској

• Април 1995: Тимоти Меквеј (27) поставио је бомбу у Федералну зграду у Оклахома Ситију (САД) од које је погинуло 168 особа

"МАСКА ЗДРАВОГ РАЗУМА": Масакр на Утоји није сличан масакрима које су изазивали психотични појединци (види оквир). По постојању политичког мотива, по томе што је масакр комбинован с активирањем бомбе велике разорне снаге, то је несумњиво акт тероризма. Истрага у првим данима није отишла даље од претпоставке да је то дело појединца захваћеног "политиком мржње".

Неки од норвешких и британских психолога међутим сумњају да је овде можда реч о индивидуи са суманутим идејама код које се екстремна десничарска уверења мешају с параноидном психозом, или с поремећајем расуђивања. BBC цитира професора форензичке психијатрије Џеремија Коида, на колеџу "Квин Мери" Лондонског универзитета, који претпоставља да у Брејвиковом случају мора да постоји неки дубоки ниво менталног поремећаја који појачава његову идеологију, мада се у овом тренутку не зна довољно да би се дијагностицирало његово ментално стање.

Психијатријска литература помиње да идеологија код терористичких група или појединаца који нападају одређену скупину на расном, полном или етничком нивоу често служи као "маска здравог разума". По тој линији размишљања, иза Брејвикових идеолошких трућања крије се личност са суманутим идејама – серијски убица који убија више жртава током дужег времена, са периодима хлађења између злочина.

"Мисионарски оријентисане убице" неретко оправдавају своје акте "ослобађањем света" од нежељених особа, хомосексуалаца, проститутки, или људи другачијег етничког идентитета или религије. Истрага не даје на знање да има посла с поремећеном личношћу, већ наговештава да има посла са усамљеним терористом свесним својих поступака. Јасно је да је "психијатријски излаз" за тог осумњиченог у датим околностима затворен, јер би се тако затворио разговор о "болести друштва".

Дописник "Лос Анђелес тајмса" Вилијам Меклин помиње како је занимљиво да је један неименовани норвешки званичник описао починиоца злочина као "лудака", да је он можда и у праву, али да је то један од начина да се десничарска мотивација за гнусне злочине "избрише из приче". Називајући такву праксу "затварањем књиге", он помиње и пример из 1969, када је један аустралијски Јеврејин подметнуо пожар у џамији Ал Акса у Јерусалиму, а затим био одбачен као "лудак" и послат на психијатријско лечење. Крај приче. Утрљава со у нордијску рану и подсећањем да је у контексту најновијег, очигледно десничарског злочина у Норвешкој иронично то да реч на енглеском језику за издајника који сарађује са непријатељским силама потиче од мајора Видкуна Квислинга, који је владао Норвешком у име нацистичке Немачке током Другог светског рата.

У некима од коментара указује се на то да грађани Европе не би требало да се уљуљкују у заблуди о "безазленој наци-носталгији" коју негују поједине групе. Неки аналитичари кажу да бруталност тог акта разбија слику коју Норвежани имају о себи као мирном народу, фокусираном на посредничке напоре широм света и на Нобелову награду за мир.

О НАИВНОСТИ: Ервин Кон, лидер мале Норвешке јеврејске заједнице, рекао је Ројтерсу да шокантан напад може да промени "норвешку наивност" кад је реч о безбедности, а и да ће променити хроничан недостатак воље од стране норвешких судова да изричу тешке казне радикалима из страха да ће прекршити њихова права.

Искуства ће сигурно извлачити и обавештајне службе. У једном некласификованом извештају норвешке обавештајне службе за 2010. говори се да су норвешки десничарски екстремисти у контакту са шведским десничарским екстремистима, као и са другим десничарским екстремистичким групама у Европи, а да такође постоје и везе између норвешких и руских десничарских екстремиста. Та прогноза била је везана са претпоставком да би повећан ниво активности неких антиисламских група могао да доведе до повећања поларизације, посебно за време и у вези са комеморацијама и демонстрацијама.

У једном извештају агенције Ројтерс помиње се и анализа Мајкла Вејна, директора једне агенције британских Јевреја (Community Security Trust), који уочава да је спремност да се примени екстремно насиље "у одбрани европских вредности " – очигледна идеологија неколико група, између осталих групе која себе назива "Британски патриоти белог европског отпора" (British Patriots of the White European Resistance POWER), која се појавила 2006. а тврди да има присталице у Хрватској, Холандији, Норвешкој, Пољској, Србији, Швајцарској, Словенији и Шведској…

ЕВРОДЕСНИЧАРИ СЕ ДИСТАНЦИРАЈУ: Европске десне антиимиграционе партије почеле су већ у недељу 24. јула да се дистанцирају од Брејвика. Норвешка Партија прогреса изражава жаљење што је он некада био њен члан; шведска Демократска партија саопштава да је трагедија у Норвешкој напад на цело демократско друштво; друга шведска десна партија Националне демократе саопштава да је норвешки масакр тежак акт рата и облик неодрживе и апсурдне политике и да је наношење зла сопственим људима инкомпатибилно са националистичком филозофијом; десничарска Pro Deutschland група саопштава да хришћани и конзервативци изражавају солидарност са жртвама и наглашавају да су мржња која покреће "исламске асасине" и фанатичне индивидуе а ла Брејвик стране хришћанима и конзервативцима; данска Народна партија, која се супротставља мултикултурализму, упоређује Брејвика са муслиманским фундаменталистима; холандски десничарски PVV његов акт описује као насиље болесног мозга; лидерка француског Националног фронта Марина ле Пен изјављује да је норвешки покољ дело усамљеног лунатика који мора бити сурово кажњен.

ДУБОКА ТИШИНА: У центру Осла хиљаде људи полажу цвеће и пале свеће за страдале жртве масакра. У недељу су катедрали у Ослу помену за страдале присуствовали и краљевски пар, премијер Столтенберг, министри, посланици, јавне личности, а опело је одржано у свим норвешким црквама. Норвешка пролази кроз тешку друштвену трауму у тишини.

Стотине оних који су преживели масакр или изгубили најдраже пролазиће кроз тешке психичке тегобе, а норвешка психијатријска служба, која се сматра квалитетном, почела је рад са преживелим жртвама насиља. У првим реакцијама објављена је и изјава једне активисткиње Црвеног крста која има искуства у мисијама такве врсте у светским кризним жариштима. Каже да је и она у шоку – никад није помислила да ће то радити у Норвешкој.

Шефови држава широм света, међу њима и председник Србије Борис Тадић, изразили су саучешће и солидарност с норвешким народом у његовом тешком тренутку.

Док Норвешка минутом ћутања још једном жалила своје жртве, пред суд у Ослу у понедељак 25. јула, после 13.30, изведен је Андерс Беринг Брејвик. Јавни тужилац је тражио да окривљени буде саслушан иза затворених врата, што је суд прихватио, а он је тражио да се пред судом појави у униформи али му није дозвољено. Доведен је у судску подземну гаражу у оклопљеном возилу, у црвеном дуксу, са сигурносним појасом преко груди. Окупљени су ударали по возилу и викали: "Ти си издао нашу земљу!" Сат касније изведен је на исти излаз.

Судија је саслушао окривљеног без присуства јавности, док се на медије апелује да током извештавања са суђења бојкотују Брејвиков исказ, како окривљени за политички мотивисан масакр, најтежи после Другог светског рата, не би користио суд као платформу за сопствену пропаганду. Суђење је затворено за јавност и због тога што полиција није сигурна да Брејвик нема саучеснике спремне да организују још један терористички акт. Оптужен је да је подметањем бомбе у Ослу и у масакру на острву Утоја убио најмање 76 особа, а ранио 93 – што се квалификује као тероризам, за који је по норвешком закону запрећено казном од 21 године затвора.

***

Док се чекало да суд почне заседање, у ходнику суда појавио се управо венчани пар, било је видљиво да је млада у благословеном стању. У напетој атмосфери људи у ходнику су почели да аплаудирају – животу који иде даље...

(Време)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер