понедељак, 18. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Погром у Одеси
Преносимо

Погром у Одеси

PDF Штампа Ел. пошта
Милан Милошевић   
петак, 16. мај 2014.

Сукоби који су кулминирали спаљивањем људи у дому синдиката у одеси откривају унутрашњу енергију грађанског рата, нарастање тензија, ерупцију беса, неконтролисане изливе мржње и насиља. Неки кажу да је од рата гори само грађански рат, а од грађанског рата налети дивљих хорди

Ако се за рат и распад Југославије пре двадесет четири године говорило да је почео у Максимиру сукобима српских и хрватских навијача, за грађански рат у Украјини се може рећи да је 2. маја почео пре утакмице харковског Металиста и одеског Черноморца.

Масовна туча која ће се наставити пуцњавом и погромом избила је иронијом историје на Проспекту мира и наставила се у Грчкој улици у старом делу Одесе, негде на пола пута између споменика Ришељеу, на коме су недељама камповали мајдановци, и трга окруженог парком који носи назив историјског места, Куликово поље, на коме су у шаторском насељу недељама камповали "колорадоси", проруски демонстранти који су прогласили Одеску Републику.

Како јавља лист "Одескаја жизњ", проруски демонстранти су најпре покушали да растуре митинг присталица јединствене Украјине. Њима су у помоћ притекли припадници Десног сектора и фудбалских навијача из групе "ултрас" који су демонстрирали за јединствену Украјину. Политизовани фудбалски навијачи "ултраси", који држе проукрајинску страну, нису тог дана први пут ступили на политичку сцену. Њихове жестоке битке са проруским "опколчницима" у Харкову су забележене раније.

Да већа група пребије мању до крви и поразбија им главе догађало се више пута – и у фебруару, кад су разбијене Јануковичеве присталице доведене у Кијев чак са Крима тукли и разбијали им аутобусе, и током "руског пролећа", кад су у Харкову проруски демонстранти тукли мајдановце и терали их да пузе и иду четвороношке.

Проруски демонстранти иначе живе у сталној психози страха од напада мајдановаца, па и догађаје тог дана описују као напад фашиста. Неки од њих тврде да су имали договор с полицијом о заједничкој одбрани од напада. Александар Макаренко, предавач на поморском факултету у Одеси који је био на Куликовом пољу "да би био са својом децом" (нико од њих није настрадао), причао је да су појачали дежурство у очекивању напада "ултраса" који су најавили да ће доћи из Харкова да одбране "Маму Одесу", да су хтели да помогну полицији и да је он лично због договора о томе два дана провео у МУП-у. У Одеси живи 62 одсто Украјинаца и 29 одсто етничких Руса.

Прве чарке

У првим кошкањима они с Куликовог поља су потиснули присталице јединствене Украјине који су се забарикадирали у једној од улица у старом делу града, а ТВ слике показују да су имали зелене шлемове, пластичне штитнике за ноге и палице. Ту су били и припадници Десног сектора, мада нема детаља о томе да ли су то они припадници Десног сектора који су као нека врста паралелне власти недељама држали контролне пунктове око Одесе, у чијој околини постоје села с руском већином. Тадашњи градоначелник Одесе се на те патроле Десног сектора жалио, јер су се понашали бахато и самовољно и кварили су аранжмане за одржање каквог-таквог мирног статуса кво у том приморском граду. Наводно је и тражио да их повуку у Кијев.

Удружени "ултраси" и мајдановци и припадници Десног сектора су пробили полицијски кордон и кренули на "москале" или "колораде". Били су три пута бројнији. Жестоко су се тукли свим средствима, укључујући и Молотовљеве коктеле, од "Мајдана 2014." уобичајено оружје "мирних грађана", како би рекао један добитник Нобелове награде за мир. Тукли су се око контроле над ватрогасном цистерном, а и иначе – окрутније него у филму Банде Њујорка... Чула се пуцњава.

И проруски демонстранти су користили Молотовљеве коктеле, а – како украјинска страна тврди – и оружје. Они су заузели тржни центар "Афина", једно високо здање окружено парком, али су их одатле отерали. Полиција је изгубила контролу и није више штитила ниједну од сукобљених страна, извештава "Одескаја жизњ", по чијем извештају ту падају први мртви и рањени. Полиција је препустила град разузданој гомили. То ће бити само почетак.

Ако се и може разумети полиција, која се и иначе демотивисана и од власти стално сумњичена распала током тих уличних сукоба, нема објашњења зашто у тако ризичној атмосфери није отказана фудбалска утакмица. Можда је неко хтео да цивили рашчисте с цивилима. Кијевски медији ће после тврдити да је неколико дана пре тих догађаја неколико полицијских функционера отишло на одмор у иностранство.

Активисти антимајдана су разбијени, а мајдановци су кренули у коначни обрачун и буквално су спалили њихову базу шатора на Куликовом пољу. То су и високопозиционирани политичари (Јулија Тимошенко) после славили као "одбрану Украјине". Зато што су дошле у тренутку када је на помолу била још већа трагедија, прве реакције са званичне и незваничне украјинске стране биле су запрепашћујуће. То се види и по наслову у листа "Одескаја жизњ": "В Одессе сожгли главное ‘гнездо’ сепаратистов" (У Одеси спалили главно легло сепаратиста).

Живи спаљени

У тим тренуцима преостали припадници проруске Одеске Републике су се забарикадирали у Дому профсојуза (Дому синдиката), који су били запосели раније. Мајдановци су засипали здање салвама Молотовљевих коктела који су, судећи по ТВ извештајима, припремале веома младе и веселе активисткиње. Мајдановци су запалили улазна врата изнутра ојачана барикадом од набацаног намештаја и разбијали прозоре. Дим и пожар су се ширили ходницима старог стаљинистичког здања. На једном ТВ снимку се види да је једна група мајдановаца била продрла кроз споредни улаз у приземље и вероватно "подложила изнутра и изашла".

Проруски демонстранти су се повукли на више спратове где их је стизао љути црни дим. Активистиња Жана, старија жена зифт црне офарбане косе, која је преживела ту опсаду, причала је како је осујећен покушај да се из запаљеног здања спусте пожарним степеницама. "А како да се тамо спустимо – они су пуцали по степеницама. Пуцали су у људе који су се спасавали од огња!" Гашење пожара водом изнутра није било могуће, јер је вода била искључена, вероватно много раније, да би се проруски одески републиканци одатле истерали. Људи су почели да се гуше од дима. На крову пожаром захваћеног здања Дома синдиката било је све до следећег јутра блокирано неколико десетина људи. Најмање осморо људи је погинуло скачући кроз прозоре запаљене зграде.

BBC је цитирао изјаву демонстранта званог Албу, који је био забарикадиран у згради, да су припадници Десног сектора на њих бацали шок бомбе и Молотовљеве коктеле, а да су њега, када је на крају скочио с прозора, на тлу угруваног тукли батинама и ланцима. На једном гаравом зиду се види траг шака некога ко је тетурао у самртном ропцу и очигледно на крају посрнуо.

Судећи по снимцима доступним на ТВ и друштвеним мрежама, један из групе младића која је изводила радове с веселом разузданошћу обраћа се старијем човеку који храмље са "команданте". Нападачи су били опремљени за борбу, носили су зелене шлемове које обично имају војни резервисти, штитнике за колена, а неки су изгледали "сасвим навијачки".

Касније саопштење полиције у Одеси сведочиће о трагичном билансу тог сукоба – 43 мртва и 170 повређених. Један депутат из Одесе тврди да је мртвих више и да има особа које се воде као нестале.

Сајт Dumskaya.net објавио је серију стравичних слика људи угушених димом и нагорелих тела. Председник самоопроглашене Одеске Републике Валериј Кауров испричао је за руску РТ да су бандеровци ометали гашење пожара и викали: "Руские горите!" (На неким снимцима тај узвик гласи "Горите Москали!" или у неким листовима "Москал, копај свој гроб!").

Полиција је изазвала одијум на руској страни када је у првом саопштењу изнела претпоставку да је пожар избио на трећем и четвртом спрату петоспратне зграде, јер су и они заробљени у згради бацали Молотовљеве коктеле. Ту верзију подупире донекле извештај Руске службе ББЦ снимком неколико пластичних флаша бензина, наводно нађених, или касније подметнутих, у оном кршу у изгорелој згради. Та верзија, по којој су се проруски демонстранти заправо сами спалили, додатно је разгневила руску страну. Кад је зграда Дома синдиката два дана после трагедије отворена да би у њој могло да се положи цвеће и запале свеће на местима масовне погибије, видело се да су доњи спратови очигледно много више оштећени пожаром него горњи.

Слава херојима

Пијетет према жртвама уступио је место рату разних интерпретација. Званични Кијев је најпре тврдио да је то што се десило у Одеси провокација руске службе ФСБ, па да су провокацију финансирали Јануковичеви људи. На крају је премијер Јацењук саопштио да ће бити смењен шеф полиције у Одеси и да ће бити спроведена истрага. У Одесу је послата комисија украјинске владе.

Руска телевизија НТВ упоредила је епилог у Одеси са нацистичким злочином у Хатину (Белорусија) у коме је 22. марта 1943. украјинска колаборационистичка формација 118. шуцманшафт батаљон због тога што су партизани убили неколико немачких војника спалила 149 сељана у њиховим кућама. Неки руски медији догађаје у Одеси описују речју погром, што подсећа на то да су се у Одеси више пута одиграли погроми Јевреја, један од првих још 1821. Године 1905, када се у тадашњој Руској империји одиграо низ погрома, одески је однео животе више од 400 Јевреја.

У Одеси је проглашена тродневна жалост и најављено формирање добровољачких одреда милиције. Ухапшено је око 130 учесника у сукобима. Покренута је истрага. Руска страна тврди да је међу приведенима заправо било доста оних који су преживели пожар на Куликовом пољу.

Већ сутрадан 3. маја испред управе полиције у Одеси демонстранти уз пароле "Одесу нећемо опростити" и "Одеса – руски град" захтевају да руски демонстранти буду пуштени. У недељу 4. маја око 16 часова, након паљења свећа за погинуле на Куликовом пољу, демонстранти су уз заставе Руске империје кренули ка полицији узвикујући: "Слава херојима" и "Нацисти, нацисти!" Уз помоћ једног камионета пробили су капију, ушли дубоко у двориште зграде, разбили врата и провалили унутра, да би у 18.20 часова 67 људи напустило зграду полиције.

Судећи по фото-репортажи сајта Dumskaya.net, једном покуњеном полицајцу неко у тим тренуцима везује за ревер георгијевску ленту. У више ТВ извештаја се види како током тих демонстрација један вод полиције иступа из строја и како полицајци један за другим бацају штитове на гомилу. У руским медијима се о томе извештавало под насловима "Беркут отказао послушност". Украјинска полиција је саопштавала да то нису "беркути" већ обични полицајци и да није у питању побуна него неспоразум. Уследила је размена вербалне ватре међу институцијама. Прокуратура у Одеси протестовала је због пуштања на слободу ухапшених које је спроведено, како се каже, "непосредно по наредби органа унутрашњих послова без икакве сагласности органа прокуратуре и после отвореног игнорисања службених дужности и закона о милицији од стране радника милиције...".

Касније увече 4. маја неколико стотина углавном млађих присталица Мајдана, незадовољни што је милиција пустила сепаратисте, наоружани штитовима и пендрецима кренули су ка спаљеном стецишту проруских демонстраната на Куликовом пољу. Уз агресивне и опсцене повике, неки од њих су се попели уз фасаду нагореле зграде, скинули са ње руску заставу и поставили украјинску. На крају су се окупили на Приморском булевару код споменика Ришељеу. То је "онај" Арман Еманул Софија-Септимани де Винеро де Плеси, гроф де Шинон, 5. гроф Ришеље (1766–1822) – француски аристократа. Он је после велике Француске револуције ступио у руску службу, 1804–1815. и био постављен на дужност генерал-губернатора Новоросије и Бесарабије. У Русији су га назвали Емануил Осипович де Ришеље. Сматрају га једним од оснивача Одесе, у којој му је 1828. постављен споменик. Мајдановцима се по обичајима успостављеним након украјинске "фебруарске револуције" касно увече 4. маја обратио нови шеф полиције у Одеси Иван Катерничук, који их је смирио...

Трагедија у Одеси је деловала разорно на расположење, односе, можда и на будућност Украјине, која колабира крварећи и која је првог дана рата видела све његове ужасе. Уследио је низ комеморативних демонстрација. На Тргу слободе у Харкову, упркос забрани окупљања, 4. маја око 500 људи, укључујући и "народног гувернера" Владимира Варшава, активисте покрета "Југоисточна Боротба " и организацијâ "Рада Харков", "Руска заједница Харкова", доносило је цвеће и палило свеће у знак сећања на мртве и носило постере "Одеса – град херој", "Краматорск, ми смо са тобом!", "Доле хунта", "Одеса – Хатин 21. века".

Министарство спољних послова Русије је 5. маја председнику Владимиру Путину представило Белу књигу о кршењима људских права у Украјини. Један одељак Беле књиге односи се на дискриминацију на етничкој и језичкој основи, на ксенофобију и расни екстремизам, а један на религиозну нетрпељивост и према Руској православној цркви Московског патријархата...

Министарство иностраних послова Русије, у саопштењу издатом нешто касније истог дана (5. мај по подне) поручује: "Поново позивамо кијевске организаторе терора против сопственог народа да се опамете, прекрате крвопролиће, одведу војску и коначно седну за преговарачки сто, како би почео нормалан дијалог о разрешењу политичке кризе." Онда је почело да се прича о наставку преговора – другој Женеви.

Мада се одвијала како се иначе одвија дивљање бесловесне масе у атмосфери украјинског распадања, трагедија у Одеси сама по себи открива унутрашњу енергију грађанског рата, нарастање тензија, ерупцију беса, неконтролисане изливе мржње и насиља. Неки кажу да је од рата гори само грађански рат, а од грађанског рата да су гори налети дивљих хорди – и погром.

Битка за градове

Прави рат на који су током драме у Одеси биле уперене камере (уобичајено пацифистички-ратнохушкачких) глобалних ТВ мрежа, почео је тог 2. маја у 4.30 сати ујутру у Славјанску, граду између Харкова и Доњецка на истоку Украјине. Ту је настављена раније започета па прекинута "антитерористичка операција" украјинских комбинованих снага Унутрашње војске министарства унутрашњих послова, Националне гарде и украјинске војске. У Славјанску су се чуле сирене за узбуну и звонила су црквена звона.

Пушчана паљба се чула на ободима града. Испоставило се да побуњеници имају ракетне бацаче и преносне лансере. Користили су и оних неколико оклопних возила које су отели од украјинских војника када су претходни пут ушли у град Краматорск само десетак километара удаљен од Славјанска. Борбе су вођене на узвишици на ободу Славјанска у околини ТВ предајника који су украјинске снаге заузеле и искључиле руске ТВ сигнале. Рат за телевизију повезан је с језичким питањем, које је негде у фокусу политичких и других сукоба последњих месеци. Сајт града СлавјанскаСлавгород извештава иначе да кабловске мреже и даље емитују и руске и украјинске канале. Око тог брда ће се водити борбе следећа четири дана.

Судећи по информацији портала Славгород из Славјанска, побуњеници су преносним ракетним противваздушним бацачима (РПГ) оборили најмање један украјински хеликоптер М-24 и једног пилота хеликоптера рањеног пушчаним метком и с поломљеном бутном кости сместили у болницу у Славјанску. Пустили су га неколико дана касније.

Многима је то обарање хеликоптера било знак да су украјинске власти потцениле снагу побуњеника чији је командант у Славјанску Игор Стрељков, камен у ципели министра полиције Авакова. Тог Стрељкова украјинска обавештајна служба идентификује као Игора Гиркина и тврди да је он специјалац руског ГРУ-а и да је учествовао у рату у Придњестровљу 2002. и у Босни, у Подрињској и Мајевичкој бригади ВРС, итд. Он негира да има везе са било којом институцијом у Русији, где, тврди, има само пријатеље. Оно што украјинске власти нису могле себи да признају то је факат да су њиховом акцијом побуњеници на истоку Украјине добијали све ширу подршку.

Политички представник Штаба народне самоодбране места Красниј Луч Владимир Сердјуков изјавио је агенцији Интерфакс да су "шахтјори" свих седам рудника Красниј Луч, који су обуставили рад, отишли на барикаде којих је у Луганску у ишчекивању напада украјинских снага подигнуто око 150. Раније је било тврдњи да шахтјори нису заинтересовани за акције које воде "такие то атамани".

Агенција РИА Новости цитира лидера месне организације Комунистичке партије Украјине, првог секретара Анатолија Хмељевоја, који каже да на северним прилазима граду становници подижу нове барикаде. Ново је то да се као извор о активностима побуњеника први пут појављује функционер неке украјинске парламентарне партије. Паул Ронзхајмер, репортер немачког листа "Билд", извештавао је да се много цивила може видети испред украјинских тенкова на прилазима граду и да многи довикују војницима: "Пуцајте у нас, ми смо такође сепаратисти, ми желимо да припадамо Русији. Пуцајте у нас..."

Репортер BBC-ја Фергал Кин описује стање на једном мосту близу Славјанска где на једној страни на тешкој киши и грмљавини стоји око 300 људи и маше руским заставама и зачикава украјинске војнике да приђу ближе, а да је атмосфера таква да се сваког часа може променити.

Променила се једне ноћи у Јасногорки између Славјанска и десетак километара удаљеног Краматорска где су грађани блокирали десетак оклопних транспортера. Кад је пала ноћ између 2. и 3. маја, они су пошли у пробој пуцајући из аутомата најпре у ваздух а онда у месо. Било је мртвих и рањених, о чијем броју се лицитирало. Министар полиције Аваков је тврдио да терористи пуцају користећи грађане као живи штит.

Кад су у Краматорску 3. маја око подне обновљене борбе, украјинске снаге ушле су у град и заузеле седиште службе безбедности, а побуњеници су запречили улице аутобусима који горе. Изнад града се дизао злокобан дим изгорелих гума. Чула се паљба из различитог оружја. Неколико оклопних возила Националне гарде ушло је у град, што је Кијеву приказано као успех антитерористичке операције. Када су стали, људи су почели да се окупљају и да узвикују "Фашисти". Војници су најпре заузели позиције за борбу, али се онда брзо одвезли на аеродром на ободу града. Зграда Службе безбедности коју су ослободили од сепаратиста се незнано како запалила 4. маја, јављају РИА Новости.

Наредних дана је трајало тактичко надигравање. Украјинска војска је напредовала, разоривши барикаде, некад артиљеријским мецима, некад пушкарањем с побуњеницима у коме је било жртава, и укопавши неке јединице на важнијим местима. Борбе су се 4. маја преместиле и у Малиновку, десетак километара источно од Краматорска, па јужно према Доњецку, у Константиновку, па у Џержинск, па у Головку...

Свуда је било жртава. У Славјанску су у отвореном сандуку кроз цео град носили медицинску сестру која је погинула.

Рат олигарха

Док су се украјинске снаге запетљавале у кучину грађанског рата око Славјанска, у Доњецку у Луганску су припремали референдум 11. маја, запоседали нове институције, милом или силом наводили функционере да подносе оставке или да признају Републику, "обављали експропријацију експропријатора", мобилисали присталице, објављивали да потчињавају себи све полицијске и оружане снаге на територији својих области.

Из касарне Националне гарде у Луганску, где су побуњеници објавили општу мобилизацију, војници су одведени аутобусима на градски аеродром, одакле ће бити транспортовани у Виницу, или како је рекао један побуњеник "там на бандерошке" (у земљи Бандере, тј. у западну Украјину).

У Доњецку се у оквиру мобилизације повећао број људи наоружаних пушкама, пиштољима или било чиме. Воз из Љвова је дочекан и прегледан, а лица сумњива као бандеровци привођена су у атмосфери налик на линч, а једног човека су пред ТВ камерама, држећи га за гушу, испитивали о његовој улози у паљењу Дома профсојуза у Одеси и о сличним задацима због којих је послат на исток.

Руски медији су једне ноћи јављали да је украјинска војска ушла у Маријупољ, град на обали Азовског мора, да из правца Берђанска, града источно од Маријупоља, крећу хеликоптери. У граду су се чуле сирене и пуцњи.

Портал града Маријупоља 0629.уа извештава да у Маријупољу у ноћи 3. маја украјинска војска није спроводила антитерористичку операцију и да није било кретања оклопних возила. У маријупољским канцеларијама украјинске партије Баткившћина није остао камен на камену, извештава руска ТВ1, а испостава Приватбанке олигарха Игора Коломојског, гувернера Дњепропетровска лојалног кијевским властима, изгорела је. Његов офис је демолиран, ствари су уништене, а остављена је порука "М’стим за Одесу".

То није једини пример обрачуна демонстраната на истоку с обласним олигархом Игором Коломојским, кога је власт у Кијеву у марту поставила за губернатора – у Доњецку неколико банкомата његове Приватбанке демонстранти су запалили, у Горловки су "заробили" неколико "приватовских" инкасанских уређаја, а раније у Доњецку су јуришали на офис његове фирме Приват.

Украјинска војна и полицијска власт су прилично креативне у својим саопштењима, али оно што је о тим догађајима на свом сајту написала Прес служба унутрашње војске у Маријупољу говори о премоћи стварности над маштом: саопштава се да је око 15 часова на пункт Оружаних снага Украјине, који је стациониран у селу Рибјаки, дошло неколико грађана и наводно у циљу да пружи сву могућу помоћ борцима донело храну за коју се касније испоставило да садржи супстанцу која је изазвала поспаност војника. Пола сата касније, двадесетак непознатих лица у три аутомобила дошли су и заробили пет поспаних припадника војне посаде, запленили четири аутомата, бомбе, митраљез и муницију. Побуњеници су заробљенике и оружје одвезли у просторије маријупољског градског већа. Током преговора о враћању оружја и заробљеника, активисти тзв. Народне Републике Доњецк почели су да граде барикаде од гума на раскрсници Авеније Лењина и Улице Казанцев. Када су заробљене војнике извели из градске дворане, активисти су запалили гуме и одбили да дају оружје, јер су у замену за оружје тражили да се полицијски кордон повуче даље од Градског већа и отворили су ватру у правцу полиције. Полицијски службеници су испалили у ваздух неколико хитаца упозорења.

После тога започела су агресивнија дејства побуњеника који су уништавали имовину, чули су се пуцњи, група побуњеника је кренула у центар града и запалила канцеларије једне од партијских организација и испостава банака, заправо Приватбанке Коломајског.

У конфликту Кијева и Истока Украјине траје и конфликт побуњеника и олигарха који су тамо преузели политичке улоге. "Комерсант" је, на пример, јавио да су побуњеници заузели седиште Савеза индустријалаца којим доминира гувернер Доњецка олигарх Игор Тарута. Његов офис је демолиран.

Са олигарсима (Тарута, Ахметов) изгледа да је имало неке везе и ослобађање 25. априла у Славјанску заробљених посматрача ОЕБС-а. Из уста Путиновог прес секретара Дмитрија Пескова медији су сазнали да је негде на исток Украјине отишао Владимир Лукин, руски омбудсман за људска права, иначе опозициони политичар, оснивач либералне партије Јаблоко. Послали су га тамо након ургирања немачке канцеларке Ангеле Меркел јер су међу 11 оебсоваца била и четири Немца. Лукин је био Путинов представник 20. фебруара 2014. и посредовао је приликом потписивања споразума Јануковича и представника Мајдана, а једини није парафирао тај споразум, који тадашња опозиција (садашња власт) није поштовала, што Москва замера садашњој владајућој гарнитури у Кијеву.

Лист "Новости Донбаса" пише да је Владимир Лукин преговарао са командантом побуњеника у Славјанску, "оним" Игором Стрељковим коме се Лукин обраћао са Игоре Ивановичу, боравећи у Ботаническом саду у Доњецку, у луксузној резиденцији олигарха Рината Ахметова. (Украјински медији то знају јер им је рекла украјинска служба безбедности која је то прислушкивала.) Лукин је 2. маја присуствовао мечу Шахтјор–Иљичевец на стадиону "Донбас-арена" као гост Ахметова. Кад су га заобилазним путевима увели и извели из Славјанска, Лукин је посматраче предао европском представнику који је чекао код другог олигарха, код Игора Таруте.

Кажу да је од Коломојског, који држи у миру Дњепропетровск, а сада и Одесу преко свог човека, новопостављеног гувернера Владимира Немировског (Њефтхимик), сада важнији само краљ чоколаде (Росхен), наводни финансијер мајдановаца Петар Порошенко, председнички кандидат кога је наводно партија УДАР Виталија Кличка хтела да предложи да преузме и оне привремене прерогативе председника Раде, Турчинова, у насталој кризи, у којој је чак Дмитриј Тимчук, шеф владиног прес бироа, новинар који је учествовао и у украјинском војном контингенту у Ираку, а сада практично водио ратну пропаганду, изјавио да је антитерористичка акција опет испала фарса. Чланови КП изјављују да су напустили заседање Раде након што су окривили в.д. председника Олександра Турчинова, шефа Службе безбедности Валентина Наливајченка и министра унутрашњих послова Арсена Авакова за масовна убиства, известила је "Украјинска правда".

До "парламентарног преврата" није дошло. Порошенко није пристао, УДАР је одустао, а посланичка група Комунистичке партије удаљена је из Раде због сепаратистичких изјава њених руководилаца, јавља агенција УНИАН.

Украјинска влада је била предложила да Рада на затвореној седници донесе одлуку да се 25. маја заједно са председничким изборима одржи и консултативни референдум о децентрализацији Украјине, али за то је гласало само 150 од 450 посланика. Представник партије Баткившчина брифовао је новинаре да је на затвореној седници Врховне раде преовладала оцена да "референдум под дулом аутомата" нема смисла и да може бити спроведен само после стабилизације стања и престанка борбених дејстава. Разоружање, па избори, па устав, знамо ту причу (види оквир).

Председник Турчинов је упозорио на могуће терористичке нападе 9. маја, кад се у Москви одржава парада, а у Севастопољу војни аеро-митинг, и када ће се Дан победе над фашизмом обележавати у многим украјинским градовима. Око Кијева се постављају контролни пунктови да би се спречило инфилтрирање терориста. Украјинска ратна психоза се наставља.

(Време)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер