Tragedija komedije ili komedija tragedije

Teorija pozorišta kaže da se: "narodna italijanska komedija", po tradiciji, izvodila na malim i velikim vašarima, često ispod neke šatre, gde su se na sceni pojavljivali ulični pevači, raznorazni šarlatani i pomenuti "tipski likovi komedijaši", koji svojim sumnjivim kvalitetima zabavljaju široke narodne mase!

Zar se danas takozvani "politički marketing" u Srbiji ne odvija po gotovo istim principima? Ta naša politička elita i vlast, poput srednjovekovnih "narodnih komedijaša",  juri da nastupa na vašarima (poput onog u Guči na primer), u raznim halama (što je savremena zamena za šatre), a često vode sa sobom i "ulične" pevače (nekada se i sami političari maše mikrofona!), ali i razne šarlatane (može i stralete ili bivše pevačice, ili go-go igračice, klaberke i slično). Zar vam "rijaliti šou" u Srbiji danas nije nalik na te nekadašnje srednjovekovne  "ulične pozorišne predstave", u kojima su se pojavljivali univerzalni "tipizirani" pozorišni likovi? Pa zar svaki rijaliti šou u Srbiji nema svog "lopova", "budalu", "bogataša", "političara", "ženu lakog morala", "ženu lovca na bogastvo", "naivčinu", "lokalnog korumpiranog političara" i slično!?

U pravoj komediji del arte glumci komedijaši izvode u početku samo kratke skečeve, često sa izraženim i prenaglašenim gegom i mimikom, najčešće dobro poznate svima u publici. Naši "političari-komedijaši" takođe izvode unapred dogovorene skečeve, takođe "glume" i iskazuju mimikom svoja osećanja, osionost, nadobudnost, ili prosto moć,  a neretko vode sa sobom i "sumnjive profesionalce u tom poslu", poput glumaca iz "Kursadžija" ili Pinkove "Audicije", ili pak epizodista iz popularnih serija poput "Bele lađe"!

Ti srednjovekovni "narodni komedijaši" su bili veoma koketni i sa njima i njihovim likovima se zato narod lako identifikovao, a pri tome se glumci naročito trude i da preuzmu sve najpoznatije likove iz narodnih predanja! A zar i naši današnji "komedijaši državni" ne koketiraju na isti način i zar ne pate od toga da preuzimu likove iz našeg "isstorijskog i političkog predanja" (svi bi da glume Vožda, Miloša Velikog, Pašića itd)? Isto i sa tim našim "političarima-komedijašima" e olako identifikuje priprost narod, kao i sa onim srednjovekovnim, zar ne? Sećate se slika Slobodana Miloševića po šoferšajbnama kamiona, kola, po bilbordovima, i zar se i dan-danas, slike nekih drugih ljudi ne nalaze svuda oko nas, a najviše na televiziji i pisanim medijima?

U tim počecima "razvoja narodne komedije", takvi "tipski karakterni likovi", počinju da se okupljaju u družine, u koje često uključuju i čitave porodice! A zar današnji "političari-komedijaši", ne uključuju u svoj politički "komedijaški biznis" i svoje čitave porodice? Na primer, zar nije čitava porodica predsednika Nikolića, uključena u današnju srpsku "političku komediju".

U svojim počecima se komedija del arte (narodna komedija), odnosno sama "pozorišna predstava", teško odvajala od uobičajenih vašarskih prodaja "čarobnih napitaka" za privlačenje nečije ljubavi, za potenciju, za dugovečnost, za ozdravljenje, i slično. Zar se kod nas predizborna politička obećanja data narodu od strane "političara-komedijaša" iole razlikuju od onih obećanja i garancija kvaliteta, koje vam na današnjem vašaru u Srbiji daju prodavci svega i svačega?!

Jedna od karakteristika tih srednjovekovnih pozorišnih komedijaških predstava je bilo i ruganje istaknutim političkim i religioznim ličnostima tog doba. Zar se danas  aktuelni "komedijaši-političari" u Srbiji ne rugaju otvoreno caru Lazaru i mnogim istaknutim religijskim vođama? Zar se iz usta prvog čoveka Vlade Srbije ne ismeva naše versko nasleđe i predlaže prihvatanje neke druge verske etike (protestantske!)? Zar premijer nije rekao kako bi trebalo da zaboravimo onakav Vidovdan kakvim ga svi mi od detinjstva znamo i pamtimo i da uvedemo neki nov princip za njegovu proslavu: a to je velika izdaja svega patritskog i rodoljubivog u nama! Uz to, komedija del arte je rado vršila i satirizaciju svih aktuelnih događaja. Zar kod nas za takvu satirizaciju nije zadužen lično premijer, šef i vođa trenutno najpopularnije  "komedijaške grupe" u Srbiji!

Komedija del arte se često definiše i kao "čisto ili izvorno pozorište", pozorište "uživo". A zar se naši "komedijaši-upravljači državom" danas pridržavaju nekih drugih principa sem "pozorišta uživo"! Gledali ste "uživo" sednice vlade, kada se "rešava sudbina Srbije i poplava", kada se patetično naređuje "spasavanje Šapca", koje se pretvara u parodiju, čim masa ljudi ode autobusima u taj grad "da spasava" stanovništvo od stihije, dok sami Šapčani sede u kafićima i zbunjeno gledaju šta se dešava oko njih! Ili, kada se sednica vlade odvija "uživo", i to na ugljenokopu kako bi se "narodnoj masi" pokazalo da je "suv", a vlast, oličena u plačljivom premijeru "vlažna" od suza i bola za svojim narodom"! Parodija komedije del arte!

Izvođači tih starih pozorišnih predstava u okviru komedija del arte su bili osim glumaca-komedijaša, i prostitutke, kurtizane, lopovi, kriminalci, akrobate i žongleri, itd. I zar danas nije isto? Zar na današnjoj "komedijaško-političkoj" sceni Srbije, nisu iste takve ličnosti: starlete (nekadašnje prostitutke i kurtizane), kontroverzni biznismeni (nekadašnji lopovi i kriminalci), akrobate i žongleri (istaknuti sportisti koji se uključuju u pojedine političke stranke), itd...

I naši "političari-komedijaši", kao i nekadašnji komedijaši-glumci u komedijama del arte, imaju svoje istaknute "tipske" karaktere i likove koje manje-više mogu svi današnji "europski" orijentisani političari Srbije da uspešno tumače.

Arlekin (ital.Arlecchino) je jedan od najpoznatijih likova komedije del arte i doslovno znači lakrdijaš, šaljivčina, čovek koji menja mišljenje u zavisnoti od svog interesa, prevrtljivac i vrdlama. Često se predstavlja i kao duhovit i spretan mladić, hirovit ljubavnik, koji je često i bez srca! Arlekin svojim brojnim prevarama ismeva ceo društveni poredak! Njegovi gestovi i mimika su često prenaglešeni, što ima za funkciju ubeđivanje lakovernog naroda u istinitost njegovih stavova, a često se shvataju i kao njegovi cinični komentari na opštu glupost i naivnost, koju on navodno drastično ismeva! Ali njegov cilj je često da upravo on, ceo narod pravi budalom!

Arlekin je i buntovnik, i raskalašna figura, koja cinično komičnim komentarima ume da razgali celo stanovništvo...  I ko vas, na "komedijaško-državničkoj" političkoj sceni Srbije, podseća na ovakvu ličnost karakternu? Zar to nije glavni šef trenutno vodeće "komedijaške" trupe u Srbiji? Zar on nije pravi Arlekin? Gde god da krene, i šta god da uradi, on je pre svega samo Arlekina! Arlekin je bio i Dinkić, i Đelić, ali je tek sa današnjom vlasti, karakter i lik Arlekina, dobio glavnu ulogu u "komediji" zvanoj Srbija! Danas po prvi put, naš Arlekin je dobio "glavnu" komedijašku ulogu! A ceo narod Srbije, tumači jednu te istu ulogu: tragičnu!

Još jedan od glavnih likova komedija del arte je i lik Pantalonea (ili Veličanstvenog). On je moćnik, ali i stari sladostrasnik, još uvek ne baš senilan i impotentan, ali je uvek u svemu uporan i žestok. Pa zar Vam se na komedijaškoj političkoj sceni Srbije, uz ovakvu srednjovekovnu istaknutu ličnost komedija, ne uklapaju i bivši i sadašnji predsednik Srbije, i to svak na svoj način.

Potom univerzalna ličnost komedija del arte, otelotvorena u liku Izabele, prave kokete, koja uvek mašta da se uda za bogatog vremešnog muškarca, neprestano jureći mladiće oko sebe. Zar cela gomila takozvanih "starleta" ne predstavlja baš tu ličnost "narodnih komedija"? I zar sve te silne starlete već ne rade u raznim ministarstvima države Srbije, pri čemu niko nema nijedno razumno objašnjenje, šta rade one tamo i ko ih je postavio na ta mesta? Zar i ta sličnost "komedijaško-državničke" scene Srbije danas, nije potpuno identična srednjovekovnoj komediji del arte?

Zar na političkoj sceni države Srbije, kao i u njenim organima vlasti,  nemate isto tako već svima dobro poznate i šablonizirane karaktere i likove? Čak i kada dođe do zamene samih glumaca, koji tumače ili su nosioci  pojedinih "tipskih" karaktera, to nipošto ne utiče na sam sled događaja i način na koji se stvari odvijaju na javnoj državničkoj sceni?

Zato smo svi mi svedoci jednog neverovatnog fenomena moderne "komedijaško-političke scene " Srbije: za koga god da glasaš, i ko god da pobedi, i šta god da taj pobednik pričao u predizbornoj kampanji, nakon izbora, svi vam zvuče potpuno identično onima koji su bili na vlasti pre njih!

Srbija samo u nekim elementima podseća na komediju, ali je ipak daleko od toga da je čista komedija, jer kao što znate, komedija je uvek bila ozbiljna stvar, jer neki ljudi, njeni pravi znalci i profesionalci, žive od nje, i izdržavaju svoje porodice. Ali baš u tome i jeste najveći problem današnje Srbije.

Danas je u Srbiji došlo vreme kada od komedije više ne mogu živeti ni njeni najbolji komičari. Ali to uopšte ne znači da je komedija u Srbiji nestala i da više nema budućnost. Naprotiv, komedija je u ovoj zemlji postala široko zastupljena i gotovo sveprisutna, te je zato je i prestala da bude zanimanje od kojeg je moguće živeti u Srbiji! Drugim rečima, ima komedije svuda u Srbiji, sem u pozorištu, knjigama, i ostalim medijima! Komedija u Srbiji je življa nego ikada, ali je samo promenila svoj dosadašnji ambijent, vrativši se svojim izvornim korenima, svojim istorijskim počecima i najjavnijem mogućem prostoru: trgovima, ulici, političkoj sceni, medijima!

Zato od komedije u Srbiji, danas mogu da žive, samo njeni "komedijaši-političari", pri tome se dobro zabavljajući! A staro je pravilo da kada te tvoj posao čini srećnim i zabavlja te, onda se to prenosi i na sve oko tebe! To znači da porodice i prijatelji naših "političara-komedijaša" jedino uživaju u "komedijaškim" predstavama danas u Srbiji! Ali, treba zapamtiti da ta velika "božanstvena komedija", koju naši "političari-lakrdijaši" u Srbiji, svakodnevno spremaju i igraju pred svojim narodom, već poodavno ne izaziva ni najmanji osmeh na licima miliona ljudi. Naprotiv, samo suze, ali one gorke, suze besa i očaja, liju već poodavno niz ta namučena lica.

Oni koji su ne tako davno bili "profesionalne patriote i rodoljubi Srbije"  i koji su joj pili krv u velikim gutljajima iz njenih tada širom "otvorenih vena" (otvorenih od strane naših tadašnjih najvećih arhineprijatelja, a današnjih "evropskih i prekookenaskih" novoproklamovanih prijatelja), i danas joj piju krv, samo što to sada čine manje primetno, tako što je sisaju zajedno sa onim istim "evropskim i prekookeanskim" prijateljima! Nekadašnje "profesionalne patriote", koje su Srbiji pili krv iz čaše, sada su postali humani evropejci i "profesionalni komedijaši", koji nam svima sisaju krv kao krpelji i vaške! Komedija tragedije, ili tragedija komedije, odlučite sami.

Literatura:

1. https://sh.wikipedia.org/wiki/Commedia_dell'arte

2. http://www.znanje.org/i/i27/07iv10/07iv1031/srednja_i_nova.htm

3.https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%

B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B4%

D0%B5%D0%BB_%D0%B0%D1%80%D1%82

4. Mala enciklopedija,Prosveta, Beograd, 1959.g.

5. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html

%3A568113-Smeh-leci-i-srce-i-pluca