понедељак, 24. април 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Си Ђинпинг у Београду - почиње (ли) друга фаза српско-кинеских односа
Политички живот

Си Ђинпинг у Београду - почиње (ли) друга фаза српско-кинеских односа

PDF Штампа Ел. пошта
Бранко М. Жујовић   
петак, 17. јун 2016.

Пре давања било каквог прегледа кинеско-српске срадње, вредело би се позабавити неком врстом личне карте госта који у Београд стиже у петак.

Можемо без околишања рећи да током последње три године на релацији Београд – Пекинг све врви од посета на високом нивоу. Сетимо се само краја прошле године, када је, након Самита шефова држава или влада Кине и земаља централне и источне Европе премијеру Србије указана посебна час. Једини је он седео поред кинеског колеге Ли Кећијанга на промотивној вожњи супербрзим возом од Суџоа до Шангаја.

Колико је значајна ова посета, сведочи и незванична информација, до које се могло доћи у Пекингу, да се Италија распитивала о могућности да се убаци међу земље које ће Си Ђинпинг посетити током турнеје Србија – Пољска – Узбекистан. 

Пре тога, Ли Кећијанг је крајем 2014. године посетио Београд, а у међувремену јe одржан сијасет скупова, што у Кини, што у Србији, што на истоку Старог континента, на којима су се сретали и разговарали званичници две земље.

Колико је значајна ова посета, сведочи и незванична информација до које се могло доћи у Пекингу да се Италија распитивала о могућности да се убаци међу земље које ће Си Ђинпинг посетити током турнеје Србија – Пољска – Узбекистан.

Осим тога, председник Томислав Николић је у интервјуу Кинеском међународном радију рекао да се више председника околних земаља интересовало за могућност састанка са Си Ђинпингом током његове посете Србији.

Си Ђинпинг на селу

Кинески председник рођен је 15. јуна 1953. године у Пекингу. Године 1962. његов отац Си Џунгсун, херој кинеске револуције и бивши вицепремијер НР Кине, био је оптужен да предводи антипартијску групу. Ослобођен је свих дужности и послат на рад у фабрику.

Нешто касније, са захуктавањем Културне револуције, Мао Цедунг је Си Џунгсуна са још тридесетак милиона младих људи, послао на село. Први пут, Си Ђинпинг се на селу обрео када је имао 15 година.

Студирао је потом на Цингхуа универзитету у Пекингу (1975 – 1979). Потом је завршио специјализацију на Институту хуманистичких наука истог универзитета. Си Ђинпинг је једини кинески председник до сада који има титулу доктора наука.

Садашњи кинески председник обављао је пољске радове и 1988. године, као секретар партијског Комитета у префектури Нингде. У Кини је био обичај да перспективни партијски кадрови, пре него што преузму кормила у државном апарату, искусе физички рад на селу. О томе сведочи чувена фотографија, на којој се данашњи кинески председник види са будаком на рамену.

Година 1988, млади Си Ђинпингу префектури Нингде...

Након овог животног поглавља, Си Ђинпинг је обављао је низ значајних дужности, а потом је руководио организацијом Олимпијских игара 2008. године.

Председник НР Кине постао је 14. марта 2013. године. За његов избор гласала су 2.952 делегата Свекинеског народног конгреса, уз један глас против и три уздржана.

Ужива репутацију политичког чистунца, па га понекад називају „Господин Чисти“ („Mr Clean“). Познат је по непомирљивом ставу према корупцији и подмићивању.

Године 1987. оженио се познатом кинеском певачицом Пенг Лијуен. То је други брак Си Ђинпинга. Пре тога кратко је био ожењен почетком осамдесетих година. Његова ћерка Си Мингце 2010. године започела је студије на универзитету Харвард, али под псеудонимом како не би привлачила пажњу.

Политички аналитичари у Кини сматрају да је Си Ђинпинг најмоћнији кинески лидер после Денг Сјаопинга, док је аустралијски премијер Кевин Руд изјавио да се ради о најмоћнијем кинеском лидеру после Мао Цедунга.

Политички аналитичари у Кини сматрају да је Си Ђинпинг најмоћнији кинески лидер после Денг Сјаопинга, док је аустралијски премијер Кевин Руд изјавио да се ради о најмоћнијем кинеском лидеру после Мао Цедунга.

За Си Ђинпинга се везује кованица „кинески сан“, а септембра 2013. године, током посете Казахстану, први је представио стратегијску визију коју данас знамо као изградње економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век.

Србија као наставак Пута свиле

Хиљаду пута је поновљено да је Србија протеклих година постала кинеска инфраструктурна лична карта пред Европом. И заиста, само летимичан поглед на списак остварених или договорених инфраструктурних пројеката је импресиван, имајући у виду величину Србије: изграђен је мост преко Дунава у Београду, окончан је ремонт и започета изградња новог блока термо-електране у Костолцу уз проширење угљенокопа, кинеске компаније ангажоване су на Коридору 11 и преговара се о новим ангажманима, договорена је изградња пруге за возове великих брзина Београд – Будимпешта, разговара се о изградњи још једног моста преко Дунава (код Винче), термо-електрани која би сагоревала отпад, новој луци на Дунаву, индустријским парковима...

Реална привредна размена Србије са Кином, међутим, до овог пролећа није напредовала значајно, упркос извесном, више симболичном помаку српског извоза. Она још увек није задовољавајућег обима, шта више.

Према подацима Привредне коморе Србије, вредност извоза Србије у Кину лане је износила 20,8 милиона долара. Са друге стране, увоз из Кине у Србију вредео је 1,6 милијарди долара. Кина тренутно заузима тек 43. место међу 168 земаља у које је Србија прошле године извозила производе и услуге. Извоз у Кину чини 0,1 одсто укупног српског извоза.

Кинеска куповина смедеревске железаре била је читава европска, па и светска сензација, имајући у виду општу кризу на тржишту челика у свету. 

Овог пролећа, међутим, приметан је долазак нових кинеских компанија у Србију, што би могло да буде најава повећања реалних кинеских улагања. Поменимо само „Хестил“ који је преузео имовину "Железаре Смедерево" за 46 милиона евра, са свим огранцима, затим изградњу нове фабрике компаније „Меј-та у Баричу у којој ће бити запослено 1.400 радника, уз улагање од 60 милиона евра, затим долазак компанија „CEFC“ („China Energy Company Limited“) и „CBI” („China Balkan Investment“).

Кинеска куповина смедеревске железаре била је читава европска, па и светска сензација, имајући у виду општу кризу на тржишту челика у свету. Аквизиција је изазвала велико интересовање у свету, нарочито у Европској унији, с обзиром да је индијска компанија „Тата“ баш тада објавила повлачење из највеће британске железаре која, посредно, обезбеђује четрдесетак хиљада радних места на острву.

У исто време, званичници „Хестила“ који су 18. априла у Смедереву потписали споразум са Владом Србије, саопштили су да ће „Хестил” преко нове компаније у Србији понудити посао свим радницима запосленим у железари. Обезбедиће, како је речено, инвестиције уз неопходну техничку трансформацију, напредне технологије, предности на нивоу оперативе и управљања.

Влада Србије због тога није крила задовољство. Европска банка за обнову и развој, наиме, већ почетком маја саопштила је да би српски БДП могао да порасте до 3,8 одсто са пројектованих 2,3, уколико железара оствари најављени раст производње.

„Сигурни смо да смо довољно компетентни да изградимо модеран комплекс за производњу челика са унапређеном опремом, бољим квалитетом, заштитом животне средине. Од Смедерева ћемо направити модел пројекта за међународну сарадњу између Кине и земаља централне  и источне Европе, чинећи овдашњу железару најконкурентнијом у Европи. Позивам вас да нас посетите крајем сваке године, у наредних пет, и будете сведоци промена“, изјавио је том приликом Ју Јунг, председник „Хестила“.

Одмах по потписивању споразума, у Кини је боравио Петер Камараш, директор менаџерског тима „ХПК инжењеринга“, који управља железаром.

„Видели смо како функционише `Хестил`. Ово је компанија која користи најнапредније процедуре и технологије од свих које сам икада видео. Надам се да ћемо успети да применимо њихова знања и нове могућности које се пружају и код нас у Смедереву”, изјавио је Камараш том приликом, најавивши долазак најсавременијих технологија у српску железару.

Али, каква је то компанија стигла у Смедерево? "Хестил" је 239. компанија по величини у свету и један од светских лидера у производњи челика (друго место). Реч је о кинеском конгломерату који се, осим производњом и продајом челика као основном делатношћу, бави још и рударством, финансијама, логистичким центрима и другим индустријама. Конгломерат запошљава преко 120 хиљада радника.

„Хестил“ годишње производи око 50 милиона тона челика, а група поседује 37 високих пећи, од којих 23 имају капацитет преко хиљаду кубних метара. Конгломерат је лане произвео 47,8 милиона тона челика. Пословни приходи износили су 43,7 милијарди долара, а укупна средства на крају прошле године износила су 53 милијарде долара.

Најављено је да ће „Хестил“ уложити 600 милиона евра у српску железару, премда су у јавности помињана улагања најпре од 300, а потом од чак 900 милиона евра.

"Хестил" има 70 директних и индиректних компанија ван Народне Републике Кине, у преко 30 земаља и региона, између осталих у САД, Великој Британији, Аустралији, Јужној Африци, Канади, Сингапуру и Швајцарској. Између осталог, ова групација има већински удео у „Дуферку“, који поседује највећу независну глобалну продајну мрежу у индустрији челика.

Најављено је да ће „Хестил“ уложити 600 милиона евра у српску железару, премда су у јавности помињана улагања најпре од 300, а потом од чак 900 милиона евра.

Како је за дневни лист Данас објаснио Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, ако се узму у обзир данашње цене челика и обим пословања, подизање производње на максималан ниво би донело нову додату вредност привреди Србије у износу од оквирно око један одсто БДП. Последњи пут када је српска железара имала такав ниво производње, цене челика биле су скоро двоструко више, чиме је и допринос БДП био знатно виши.

Савић подсећа да цене челика флуктуирају, те да ће стварни утицај на БДП зависити од тренутног стања на тржишту челика.

– Продаја "Железаре" је веома добар потез, нарочито ако се обистини све што је најављено, јер ће Кинези уложити средства у нове технологије. Друго, кренуће се са производњом галванизованог челика, што је проширење асортимана и представља виши степен финалне производње, што значи и већу зараду. На крају, ко каже да после ове инвестиције, Кинези неће одлучити да купе и неке друге фирме у Србији, попут „Икарбуса“, или да неће кренути у сарадњу са рецимо „Фијатом“, којем је потребан челик. Разне могућности се сада отварају. Почетак рада "Железаре Смедерево" могао би бити и почетак реиндустријализације у Србији – верује Савић.

Долазе и остали

Према саопштењу српског Министарства пољопривреде, објављеном средином априла, кинески CEFC заинтересован је за улагања у сектор производње меса, млека и млечних прерађевина у Србији, а посебну заинтересованост компанија је исказала за, како се наводи, постојеће и потенцијалне производне капацитете.

Компанија CEFC налази се међу 500 највећих светских компанија. Лане је остварила приход од 220 милијарди јуана (око тридесет милијарди евра).

Према изјавама, које су се могле чути приликом отварња представништва ове компаније у Београду, CEFC је за две године у Чешкој инвестирала приближно три милијарде долара.

У Баричу је почетком априла почела изградња кинеско-француске фабрике „Меј та“. Ова фабрика производиће делове за аутомобиле и моторе. У њу ће бити уложено 60 милиона евра, а упослиће око 1.400 радника.

Рок за завршетак радова је јул следеће године. Фабрички круг простираће се на око 40.300 квадратних метара, у Индустријској зони која се налази на простору некадашње фабрике „Прва искра“. Влада Србије у овај пројекат уложила је 22,7 милиона евра.

Кинеска компанија "Huayi Wind Energy" београдско представништво отворила је средином маја. Директор регионалног представништва те компаније Предраг Петронијевић рекао је за Танјуг да долазак ове компаније у Србију и значи добитак поузданог партнера, који ће унапредити искоришћеност обновљивих извора енергије, а посебно области коришћења снаге ветра и изградњи ветропаркова, који су, истиче, један од приоритета наше земље.

„Циљ Србије да до 2020. повећа удео искоришћености обновљиве енергије на 27 одсто“, рекао је Петронијевић и додао да ће кинеска компанија свима који желе да се усмере ка изградњи ветропаркова бити поуздан партнер.

„Чајна Балкан инвестмент“ (CBI), компанија која је у Београду отворила заједничко представништво са CEFC, спада међу десет највећих приватних конгломерата у Кини, са годишњим приходом од око 35 милијарди долара. Котирани су на најважнијим берзама у свету и налазе се на листи 500 највећих компанија на свету. Око 60 посто прихода остварују у пословима са нафтом и гасом.

Канал Дунав – Егеј вреба прилику

Након самита у Букурешту, Београду и Суџоу, Србија је добила прилику да извози месо и пољопривредне производе у Кину. Председник Томислав николић у интервјуу Кинеском међународном радију (КМР) рекао је да су Србија и Кина припремиле чак 24 пројекта и да то нису само међудржавни споразуми, већ и привредни који најављују реална кинеска улагања у Србији.

Према речима Милана Бачевића, амбасадора Србије у Пекингу, Кина се у више наврата показала као искрен пријатељ Србије и то је показала кроз више пројеката сарадње.

Према речима Милана Бачевића, амбасадора Србије у Пекингу, Кина се у више наврата показала као искрен пријатељ Србије и то је показала кроз више пројеката сарадње.

„Наше везе, међутим, не треба свести само на енергетику и инфраструктуру. Србија може да кандидује и друге пројекте. У завршној фази су разговори око добијања сертификата за извоз неких од пољопривредних произвиода, смрзнутог говеђег и јагњећег меса, хране за кућне љубимце. Приводе се крају и разговори око издавња сертификата, односно попуњавања упитника и анализе података неопходних за наш извоз млека и млечних производа, житарица и неких других производа. То је најбољи могући сигнал да Кина показује појачано интересовање за пољопривредне производе из Србије“, изјавио је Бачевић за КМР.

У разговору за КМР, Бачевић је рекао и да су, што се тиче пруге Београд – Будимпешта, у току завршни послови на изради и усаглашавању пројектне докуменатције.

„Много тога мора да буде усаглашено са европским стандардима. Једино што није завршено, а преговори још трају, јесте потписивање комерцијалног уговора. Реч је о скупом пројекту који Србија сама није у стању да изнесе. Отуда је потребно разумевање, које је кинеска страна показала и због тога сам велики оптимиста. Крај ове године требало би да буде обележен почетком изградње прве кинеске брзе пруге за потребе српских и мађарских железница“, додао је Бачевић.

Он је за КМР изјавио и да је покренут највећи пројекат који би Кина могла да реализује у Европи – повезивање Дунава са Егејским морем, преко Мораве, Вардара и Солуна. 

Наслова страна споразума о изградњи канала Дунав – Егеј, потписаног у Атини, 3. јула 1974. године 

„Оно што са великим задовољством могу да кажам јесте да се о томе разговарало и пре неколико дана у Београду, када су тамо гостовали кинески званичници, припремајући посету кинеског председника. У директном разговору, предсеник Србије је то поменуо и кинеском председнику и кинеском премијеру“, изјавио је Бачевић.

Он каже да је имао разговоре о овој теми са грчким и македонским амбасадорима у Пекингу и да је један кинески фонд већ био гост у Србији овим поводом, а представници фонда боравили су 29. априла у Македонији као гости тамошње владе, а почетком јуна посетили су и Грчку.

Бачевић је поновио да би остварењем овог пројекта Србија решила проблем поплава у кишном и наводњавања у сушним периодима, повећала би пољопривредну производњу, решила проблем хроничног недостатка електричне енергије, а из овог великог пројекта могла би да развије низ области, попут развоја туризма, саобраћаја, хидрограђевине, класичне грађевине...

„Кинеска страна је потпуно свесна чињенице о каквој је траси реч, да је потпуно компатибилна изградњи економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век, који представља прокламовану кинеску политику коју сви нормални људи на свету треба да подрже. И ја не видим ни један разлог да се неко успротиви, прво том кинеском концепту, друго тако великом пројекту. Сигуран да то препознају и македонска и грчка и српска страна и отуда сам велики оптимиста да ће се то догодити чак много брже него што би неко и у најсмелијим прогнозама смео јавно да изјави“, каже Бачевић.

Према његовим речима, за овај пројекат је очигледно заинтересована Грчка, с обзиром да би то био највећи подухват у Европи и свим учесницама би донео не само улагања, већ и велике развојне прилике.

Имајући све ово у виду, посетом Си Ђинпинга Србији биће отворено ново поглавље сарадње две земље које ће у већој мери обухватити шира привредна, а не само инфраструктурна улагања. 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да су протекли председнички избори били фер и демократски?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер