Početna strana > Rubrike > Politički život > Si Đinping u Beogradu - počinje (li) druga faza srpsko-kineskih odnosa
Politički život

Si Đinping u Beogradu - počinje (li) druga faza srpsko-kineskih odnosa

PDF Štampa El. pošta
Branko M. Žujović   
petak, 17. jun 2016.

Pre davanja bilo kakvog pregleda kinesko-srpske sradnje, vredelo bi se pozabaviti nekom vrstom lične karte gosta koji u Beograd stiže u petak.

Možemo bez okolišanja reći da tokom poslednje tri godine na relaciji Beograd – Peking sve vrvi od poseta na visokom nivou. Setimo se samo kraja prošle godine, kada je, nakon Samita šefova država ili vlada Kine i zemalja centralne i istočne Evrope premijeru Srbije ukazana posebna čas. Jedini je on sedeo pored kineskog kolege Li Kećijanga na promotivnoj vožnji superbrzim vozom od Sudžoa do Šangaja.

Koliko je značajna ova poseta, svedoči i nezvanična informacija, do koje se moglo doći u Pekingu, da se Italija raspitivala o mogućnosti da se ubaci među zemlje koje će Si Đinping posetiti tokom turneje Srbija – Poljska – Uzbekistan. 

Pre toga, Li Kećijang je krajem 2014. godine posetio Beograd, a u međuvremenu je održan sijaset skupova, što u Kini, što u Srbiji, što na istoku Starog kontinenta, na kojima su se sretali i razgovarali zvaničnici dve zemlje.

Koliko je značajna ova poseta, svedoči i nezvanična informacija do koje se moglo doći u Pekingu da se Italija raspitivala o mogućnosti da se ubaci među zemlje koje će Si Đinping posetiti tokom turneje Srbija – Poljska – Uzbekistan.

Osim toga, predsednik Tomislav Nikolić je u intervjuu Kineskom međunarodnom radiju rekao da se više predsednika okolnih zemalja interesovalo za mogućnost sastanka sa Si Đinpingom tokom njegove posete Srbiji.

Si Đinping na selu

Kineski predsednik rođen je 15. juna 1953. godine u Pekingu. Godine 1962. njegov otac Si DŽungsun, heroj kineske revolucije i bivši vicepremijer NR Kine, bio je optužen da predvodi antipartijsku grupu. Oslobođen je svih dužnosti i poslat na rad u fabriku.

Nešto kasnije, sa zahuktavanjem Kulturne revolucije, Mao Cedung je Si DŽungsuna sa još tridesetak miliona mladih ljudi, poslao na selo. Prvi put, Si Đinping se na selu obreo kada je imao 15 godina.

Studirao je potom na Cinghua univerzitetu u Pekingu (1975 – 1979). Potom je završio specijalizaciju na Institutu humanističkih nauka istog univerziteta. Si Đinping je jedini kineski predsednik do sada koji ima titulu doktora nauka.

Sadašnji kineski predsednik obavljao je poljske radove i 1988. godine, kao sekretar partijskog Komiteta u prefekturi Ningde. U Kini je bio običaj da perspektivni partijski kadrovi, pre nego što preuzmu kormila u državnom aparatu, iskuse fizički rad na selu. O tome svedoči čuvena fotografija, na kojoj se današnji kineski predsednik vidi sa budakom na ramenu.

Godina 1988, mladi Si Đinpingu prefekturi Ningde...

Nakon ovog životnog poglavlja, Si Đinping je obavljao je niz značajnih dužnosti, a potom je rukovodio organizacijom Olimpijskih igara 2008. godine.

Predsednik NR Kine postao je 14. marta 2013. godine. Za njegov izbor glasala su 2.952 delegata Svekineskog narodnog kongresa, uz jedan glas protiv i tri uzdržana.

Uživa reputaciju političkog čistunca, pa ga ponekad nazivaju „Gospodin Čisti“ („Mr Clean“). Poznat je po nepomirljivom stavu prema korupciji i podmićivanju.

Godine 1987. oženio se poznatom kineskom pevačicom Peng Lijuen. To je drugi brak Si Đinpinga. Pre toga kratko je bio oženjen početkom osamdesetih godina. Njegova ćerka Si Mingce 2010. godine započela je studije na univerzitetu Harvard, ali pod pseudonimom kako ne bi privlačila pažnju.

Politički analitičari u Kini smatraju da je Si Đinping najmoćniji kineski lider posle Deng Sjaopinga, dok je australijski premijer Kevin Rud izjavio da se radi o najmoćnijem kineskom lideru posle Mao Cedunga.

Politički analitičari u Kini smatraju da je Si Đinping najmoćniji kineski lider posle Deng Sjaopinga, dok je australijski premijer Kevin Rud izjavio da se radi o najmoćnijem kineskom lideru posle Mao Cedunga.

Za Si Đinpinga se vezuje kovanica „kineski san“, a septembra 2013. godine, tokom posete Kazahstanu, prvi je predstavio strategijsku viziju koju danas znamo kao izgradnje ekonomskog pojasa duž Puta svile i Pomorskog puta svile za XXI vek.

Srbija kao nastavak Puta svile

Hiljadu puta je ponovljeno da je Srbija proteklih godina postala kineska infrastrukturna lična karta pred Evropom. I zaista, samo letimičan pogled na spisak ostvarenih ili dogovorenih infrastrukturnih projekata je impresivan, imajući u vidu veličinu Srbije: izgrađen je most preko Dunava u Beogradu, okončan je remont i započeta izgradnja novog bloka termo-elektrane u Kostolcu uz proširenje ugljenokopa, kineske kompanije angažovane su na Koridoru 11 i pregovara se o novim angažmanima, dogovorena je izgradnja pruge za vozove velikih brzina Beograd – Budimpešta, razgovara se o izgradnji još jednog mosta preko Dunava (kod Vinče), termo-elektrani koja bi sagorevala otpad, novoj luci na Dunavu, industrijskim parkovima...

Realna privredna razmena Srbije sa Kinom, međutim, do ovog proleća nije napredovala značajno, uprkos izvesnom, više simboličnom pomaku srpskog izvoza. Ona još uvek nije zadovoljavajućeg obima, šta više.

Prema podacima Privredne komore Srbije, vrednost izvoza Srbije u Kinu lane je iznosila 20,8 miliona dolara. Sa druge strane, uvoz iz Kine u Srbiju vredeo je 1,6 milijardi dolara. Kina trenutno zauzima tek 43. mesto među 168 zemalja u koje je Srbija prošle godine izvozila proizvode i usluge. Izvoz u Kinu čini 0,1 odsto ukupnog srpskog izvoza.

Kineska kupovina smederevske železare bila je čitava evropska, pa i svetska senzacija, imajući u vidu opštu krizu na tržištu čelika u svetu. 

Ovog proleća, međutim, primetan je dolazak novih kineskih kompanija u Srbiju, što bi moglo da bude najava povećanja realnih kineskih ulaganja. Pomenimo samo „Hestil“ koji je preuzeo imovinu "Železare Smederevo" za 46 miliona evra, sa svim ograncima, zatim izgradnju nove fabrike kompanije „Mej-ta u Bariču u kojoj će biti zaposleno 1.400 radnika, uz ulaganje od 60 miliona evra, zatim dolazak kompanija „CEFC“ („China Energy Company Limited“) i „CBI” („China Balkan Investment“).

Kineska kupovina smederevske železare bila je čitava evropska, pa i svetska senzacija, imajući u vidu opštu krizu na tržištu čelika u svetu. Akvizicija je izazvala veliko interesovanje u svetu, naročito u Evropskoj uniji, s obzirom da je indijska kompanija „Tata“ baš tada objavila povlačenje iz najveće britanske železare koja, posredno, obezbeđuje četrdesetak hiljada radnih mesta na ostrvu.

U isto vreme, zvaničnici „Hestila“ koji su 18. aprila u Smederevu potpisali sporazum sa Vladom Srbije, saopštili su da će „Hestil” preko nove kompanije u Srbiji ponuditi posao svim radnicima zaposlenim u železari. Obezbediće, kako je rečeno, investicije uz neophodnu tehničku transformaciju, napredne tehnologije, prednosti na nivou operative i upravljanja.

Vlada Srbije zbog toga nije krila zadovoljstvo. Evropska banka za obnovu i razvoj, naime, već početkom maja saopštila je da bi srpski BDP mogao da poraste do 3,8 odsto sa projektovanih 2,3, ukoliko železara ostvari najavljeni rast proizvodnje.

„Sigurni smo da smo dovoljno kompetentni da izgradimo moderan kompleks za proizvodnju čelika sa unapređenom opremom, boljim kvalitetom, zaštitom životne sredine. Od Smedereva ćemo napraviti model projekta za međunarodnu saradnju između Kine i zemalja centralne  i istočne Evrope, čineći ovdašnju železaru najkonkurentnijom u Evropi. Pozivam vas da nas posetite krajem svake godine, u narednih pet, i budete svedoci promena“, izjavio je tom prilikom Ju Jung, predsednik „Hestila“.

Odmah po potpisivanju sporazuma, u Kini je boravio Peter Kamaraš, direktor menadžerskog tima „HPK inženjeringa“, koji upravlja železarom.

„Videli smo kako funkcioniše `Hestil`. Ovo je kompanija koja koristi najnaprednije procedure i tehnologije od svih koje sam ikada video. Nadam se da ćemo uspeti da primenimo njihova znanja i nove mogućnosti koje se pružaju i kod nas u Smederevu”, izjavio je Kamaraš tom prilikom, najavivši dolazak najsavremenijih tehnologija u srpsku železaru.

Ali, kakva je to kompanija stigla u Smederevo? "Hestil" je 239. kompanija po veličini u svetu i jedan od svetskih lidera u proizvodnji čelika (drugo mesto). Reč je o kineskom konglomeratu koji se, osim proizvodnjom i prodajom čelika kao osnovnom delatnošću, bavi još i rudarstvom, finansijama, logističkim centrima i drugim industrijama. Konglomerat zapošljava preko 120 hiljada radnika.

„Hestil“ godišnje proizvodi oko 50 miliona tona čelika, a grupa poseduje 37 visokih peći, od kojih 23 imaju kapacitet preko hiljadu kubnih metara. Konglomerat je lane proizveo 47,8 miliona tona čelika. Poslovni prihodi iznosili su 43,7 milijardi dolara, a ukupna sredstva na kraju prošle godine iznosila su 53 milijarde dolara.

Najavljeno je da će „Hestil“ uložiti 600 miliona evra u srpsku železaru, premda su u javnosti pominjana ulaganja najpre od 300, a potom od čak 900 miliona evra.

"Hestil" ima 70 direktnih i indirektnih kompanija van Narodne Republike Kine, u preko 30 zemalja i regiona, između ostalih u SAD, Velikoj Britaniji, Australiji, Južnoj Africi, Kanadi, Singapuru i Švajcarskoj. Između ostalog, ova grupacija ima većinski udeo u „Duferku“, koji poseduje najveću nezavisnu globalnu prodajnu mrežu u industriji čelika.

Najavljeno je da će „Hestil“ uložiti 600 miliona evra u srpsku železaru, premda su u javnosti pominjana ulaganja najpre od 300, a potom od čak 900 miliona evra.

Kako je za dnevni list Danas objasnio Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ako se uzmu u obzir današnje cene čelika i obim poslovanja, podizanje proizvodnje na maksimalan nivo bi donelo novu dodatu vrednost privredi Srbije u iznosu od okvirno oko jedan odsto BDP. Poslednji put kada je srpska železara imala takav nivo proizvodnje, cene čelika bile su skoro dvostruko više, čime je i doprinos BDP bio znatno viši.

Savić podseća da cene čelika fluktuiraju, te da će stvarni uticaj na BDP zavisiti od trenutnog stanja na tržištu čelika.

– Prodaja "Železare" je veoma dobar potez, naročito ako se obistini sve što je najavljeno, jer će Kinezi uložiti sredstva u nove tehnologije. Drugo, krenuće se sa proizvodnjom galvanizovanog čelika, što je proširenje asortimana i predstavlja viši stepen finalne proizvodnje, što znači i veću zaradu. Na kraju, ko kaže da posle ove investicije, Kinezi neće odlučiti da kupe i neke druge firme u Srbiji, poput „Ikarbusa“, ili da neće krenuti u saradnju sa recimo „Fijatom“, kojem je potreban čelik. Razne mogućnosti se sada otvaraju. Početak rada "Železare Smederevo" mogao bi biti i početak reindustrijalizacije u Srbiji – veruje Savić.

Dolaze i ostali

Prema saopštenju srpskog Ministarstva poljoprivrede, objavljenom sredinom aprila, kineski CEFC zainteresovan je za ulaganja u sektor proizvodnje mesa, mleka i mlečnih prerađevina u Srbiji, a posebnu zainteresovanost kompanija je iskazala za, kako se navodi, postojeće i potencijalne proizvodne kapacitete.

Kompanija CEFC nalazi se među 500 najvećih svetskih kompanija. Lane je ostvarila prihod od 220 milijardi juana (oko trideset milijardi evra).

Prema izjavama, koje su se mogle čuti prilikom otvarnja predstavništva ove kompanije u Beogradu, CEFC je za dve godine u Češkoj investirala približno tri milijarde dolara.

U Bariču je početkom aprila počela izgradnja kinesko-francuske fabrike „Mej ta“. Ova fabrika proizvodiće delove za automobile i motore. U nju će biti uloženo 60 miliona evra, a uposliće oko 1.400 radnika.

Rok za završetak radova je jul sledeće godine. Fabrički krug prostiraće se na oko 40.300 kvadratnih metara, u Industrijskoj zoni koja se nalazi na prostoru nekadašnje fabrike „Prva iskra“. Vlada Srbije u ovaj projekat uložila je 22,7 miliona evra.

Kineska kompanija "Huayi Wind Energy" beogradsko predstavništvo otvorila je sredinom maja. Direktor regionalnog predstavništva te kompanije Predrag Petronijević rekao je za Tanjug da dolazak ove kompanije u Srbiju i znači dobitak pouzdanog partnera, koji će unaprediti iskorišćenost obnovljivih izvora energije, a posebno oblasti korišćenja snage vetra i izgradnji vetroparkova, koji su, ističe, jedan od prioriteta naše zemlje.

„Cilj Srbije da do 2020. poveća udeo iskorišćenosti obnovljive energije na 27 odsto“, rekao je Petronijević i dodao da će kineska kompanija svima koji žele da se usmere ka izgradnji vetroparkova biti pouzdan partner.

„Čajna Balkan investment“ (CBI), kompanija koja je u Beogradu otvorila zajedničko predstavništvo sa CEFC, spada među deset najvećih privatnih konglomerata u Kini, sa godišnjim prihodom od oko 35 milijardi dolara. Kotirani su na najvažnijim berzama u svetu i nalaze se na listi 500 najvećih kompanija na svetu. Oko 60 posto prihoda ostvaruju u poslovima sa naftom i gasom.

Kanal Dunav – Egej vreba priliku

Nakon samita u Bukureštu, Beogradu i Sudžou, Srbija je dobila priliku da izvozi meso i poljoprivredne proizvode u Kinu. Predsednik Tomislav nikolić u intervjuu Kineskom međunarodnom radiju (KMR) rekao je da su Srbija i Kina pripremile čak 24 projekta i da to nisu samo međudržavni sporazumi, već i privredni koji najavljuju realna kineska ulaganja u Srbiji.

Prema rečima Milana Bačevića, ambasadora Srbije u Pekingu, Kina se u više navrata pokazala kao iskren prijatelj Srbije i to je pokazala kroz više projekata saradnje.

Prema rečima Milana Bačevića, ambasadora Srbije u Pekingu, Kina se u više navrata pokazala kao iskren prijatelj Srbije i to je pokazala kroz više projekata saradnje.

„Naše veze, međutim, ne treba svesti samo na energetiku i infrastrukturu. Srbija može da kandiduje i druge projekte. U završnoj fazi su razgovori oko dobijanja sertifikata za izvoz nekih od poljoprivrednih proizvioda, smrznutog goveđeg i jagnjećeg mesa, hrane za kućne ljubimce. Privode se kraju i razgovori oko izdavnja sertifikata, odnosno popunjavanja upitnika i analize podataka neophodnih za naš izvoz mleka i mlečnih proizvoda, žitarica i nekih drugih proizvoda. To je najbolji mogući signal da Kina pokazuje pojačano interesovanje za poljoprivredne proizvode iz Srbije“, izjavio je Bačević za KMR.

U razgovoru za KMR, Bačević je rekao i da su, što se tiče pruge Beograd – Budimpešta, u toku završni poslovi na izradi i usaglašavanju projektne dokumenatcije.

„Mnogo toga mora da bude usaglašeno sa evropskim standardima. Jedino što nije završeno, a pregovori još traju, jeste potpisivanje komercijalnog ugovora. Reč je o skupom projektu koji Srbija sama nije u stanju da iznese. Otuda je potrebno razumevanje, koje je kineska strana pokazala i zbog toga sam veliki optimista. Kraj ove godine trebalo bi da bude obeležen početkom izgradnje prve kineske brze pruge za potrebe srpskih i mađarskih železnica“, dodao je Bačević.

On je za KMR izjavio i da je pokrenut najveći projekat koji bi Kina mogla da realizuje u Evropi – povezivanje Dunava sa Egejskim morem, preko Morave, Vardara i Soluna. 

Naslova strana sporazuma o izgradnji kanala Dunav – Egej, potpisanog u Atini, 3. jula 1974. godine 

„Ono što sa velikim zadovoljstvom mogu da kažam jeste da se o tome razgovaralo i pre nekoliko dana u Beogradu, kada su tamo gostovali kineski zvaničnici, pripremajući posetu kineskog predsednika. U direktnom razgovoru, predsenik Srbije je to pomenuo i kineskom predsedniku i kineskom premijeru“, izjavio je Bačević.

On kaže da je imao razgovore o ovoj temi sa grčkim i makedonskim ambasadorima u Pekingu i da je jedan kineski fond već bio gost u Srbiji ovim povodom, a predstavnici fonda boravili su 29. aprila u Makedoniji kao gosti tamošnje vlade, a početkom juna posetili su i Grčku.

Bačević je ponovio da bi ostvarenjem ovog projekta Srbija rešila problem poplava u kišnom i navodnjavanja u sušnim periodima, povećala bi poljoprivrednu proizvodnju, rešila problem hroničnog nedostatka električne energije, a iz ovog velikog projekta mogla bi da razvije niz oblasti, poput razvoja turizma, saobraćaja, hidrograđevine, klasične građevine...

„Kineska strana je potpuno svesna činjenice o kakvoj je trasi reč, da je potpuno kompatibilna izgradnji ekonomskog pojasa duž Puta svile i Pomorskog puta svile za XXI vek, koji predstavlja proklamovanu kinesku politiku koju svi normalni ljudi na svetu treba da podrže. I ja ne vidim ni jedan razlog da se neko usprotivi, prvo tom kineskom konceptu, drugo tako velikom projektu. Siguran da to prepoznaju i makedonska i grčka i srpska strana i otuda sam veliki optimista da će se to dogoditi čak mnogo brže nego što bi neko i u najsmelijim prognozama smeo javno da izjavi“, kaže Bačević.

Prema njegovim rečima, za ovaj projekat je očigledno zainteresovana Grčka, s obzirom da bi to bio najveći poduhvat u Evropi i svim učesnicama bi doneo ne samo ulaganja, već i velike razvojne prilike.

Imajući sve ovo u vidu, posetom Si Đinpinga Srbiji biće otvoreno novo poglavlje saradnje dve zemlje koje će u većoj meri obuhvatiti šira privredna, a ne samo infrastrukturna ulaganja. 

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će zajedno sa beogradskim biti raspisani i vanredni parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner