среда, 24. мај 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Померање геополитичких граница - "Via Carpatia" против "Via Militaris"
Савремени свет

Померање геополитичких граница - "Via Carpatia" против "Via Militaris"

PDF Штампа Ел. пошта
Бранко М. Жујовић   
петак, 08. април 2016.

Почетком прошлог месеца, представници Пољске, Бугарске, Мађарске, Грчке, Турске, Словачке, Украјине и Румуније окупили су се у Варшави, где су разговарали о могућности успостављања транспортног коридора од лука Пољске и Литваније до Грчке, са везама ка Белорусији и Украјини. Пројекат је назван „Via Carpatia“.

Према речима Андрзеја Адамцика, пољског министра инфраструктуре и развоја, које је пренела агенција „Синхуа“, овај пројекат је пут живота и развоја за земље централне и источне Европе, а састанак у Варшави предузет је у циљу, како је рекао, предузимања даљих корака у циљу остварења ове иницијативе.

Пољски министар је додао и да реализација пројекта „Via Carpatia“ унапређује привредну, друштвену и територијалну кохезију Европе. Андрзеј Адамцик сматра да ће „Via Carpatia“ продубити сарадњу у области карпатског региона и да ће бити полуга развоја централне и источне Европе.

После састанка у Варшави истакнуто је да ће „Via Carpatia“ бити од суштинске важности, не само за Пољску и регион централне и источне Европе, већ и за прибалтичке, балканске и блискоисточне земље, укључујући и Турску.

Помоћник пољског министра инфраструктуре и развоја, Јиржи Квечински, додао је да ће овај пројекат утицати на развој, не само кроз доступност комуникација, већ ће подстаћи научну и економску сарадњу, развој пољопривреде и туризма. Биће то, напоменуо је он, осовина развоја од источних граница Европе до Турске и Ирана.

Ова вест је важна за Србију која сваку прилику користи да себе, односно Моравско-вардарску долину, у коначном представи као најкраћи и најподеснији правац за повезивање Европе са Блиским истоком. Оставрењем пројекта „Via Carpatia“ недовршени моравски правац добио би озбиљног инфраструктурног игеографског конкурента, тим пре што од Пољске до Турске на овом правцу не постоје граничне и формалне царинске препреке.

У извештајима се не наводи ко би могао да финансира овај развојни пројекат, заснован иначе на старој идеји пониклој у Европској унији. Очигледно је, међутим, да је успостављена геополитичка конфигурација која за кредите може да конкурише и на истоку (у Кини) и на западу (ЕБРД, Светска банка, ММФ...).

Са друге стране, предлог о привредном, друмском и железничком повезивању који, очигледно, предводи Пољска није могуће посматрати ван паралелних геополитичких идеја и процеса. Ту је можда најзначајнија обнова, такође старе, идеје о источноевропском одбрамбеном зиду према Русији. Ова идеја обновљена је лане, покретањем иницијативе Јадран – Балтик – Црно Море, иза које стоје Пољска и Хрватска.

На страну интелектуална бламажа председнице Колинде Грабар Китаровић у Варшави, где је говорила о заједничкој историји аустро-угарских Хрвата на Јадрану и Пољака у Кракову, наспрам, како је рекла, повести Југославије које је, по њој, историја суседа који немају много тога заједничког. Иако је хрватска председница у једном била у праву, а то је да су данашња Хрватска и Пољска природне историјске савезнице, остаје чињеница да ће данашња Европска унија радо, из вишеструких разлога, само ако буде у могућности, подржати овај велики пројекат.

Извесно је да се предочена иницијатива савршено уклапа у нове пројекте енергетског, геополитичког, привредног и међудржавног повезивања које Србију заобилази, упркос њеним прокламованим европским циљевима и очигледним географским предностима.

Илузија Београда да се српски „Via Militaris“ или Цариградски друм, како вам драго, представи као коначна предодређеност Србије за вечни европски мост са Блиском истоком, напросто, није довољна. Европска унија ће итекако умети да сугерише или чак наметне нова решења, укључујући ту и саобраћајна, која се неће увек водити (пост)капиталистичким прагматизмом. Биће ту геополитичких интереса, вишка потрошеног бензина и још којечега, ако затреба, пре него „тржишта“.

Србија стога не треба да се плаши конкуренције нити да је избегава. Београд треба да поради на властитој конкурентности, у овом случају саобраћајној. Али, пре тога или макар истовремено са радом на властитој конкурентности, Београд треба озбиљно да поради и на алтернативности својих избора.

Извори

http://news.xinhuanet.com/english/2016-03/04/c_135153246.htm

http://news.xinhuanet.com/english/2016-03/26/c_135225325.htm

http://www.jutarnji.hr/-abc---san-o-moci-zemalja-tri-mora--vodeca-poljska-informativna-televizija-veliki-prostor-posvetila-inicijativi-hrvatske-predsjednice/1517955/

http://www.jutarnji.hr/grabar-kitarovic--u-europi-treba-jacati-suradnja--quot-prirodnih-saveznika-quot-/1509540/ 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да су протекли председнички избори били фер и демократски?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер