среда, 24. мај 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Кина пред замком средњег нивоа развијености
Савремени свет

Кина пред замком средњег нивоа развијености

PDF Штампа Ел. пошта
Бранко М. Жујовић   
петак, 20. новембар 2015.

Кина ће у марту следеће године усвојити нови, 13. петогодишњи план који обухвата период од 2016. до 2020. године. Економски експерти слажу се да се Кина у овом тренутку налази пред можда највећим изазовом у свом досадашњем развоју: избегавању замке средњег нивоа развијености.

Замка средњег нивоа развијености почива у раскораку статистичког привредног раста и стварног развоја. Србија је драстичан, мада у кинеском случају не и сродан пример копрцања у замци средњег нивоа развијености.

Српско искуство

Према професору др Јурију Бајецу, Србија је од 2001. до 2008. године имала солидну званичну стопу раста од преко пет одсто годишње, али за то време није повећала запосленост ни смањила сиромаштво. Заказала је у спровођењу економских, друштвених и политичких реформи и стварању институционалног оквира у ком је привреда могла да се преоријентише на факторе раста које захтева виша фаза развоја.

Штавише, Србија по Бајецу није учинила ништа на плану смањења растућих разлика у расподели дохотка и богатства. Погоршала је структуру привреде и мало шта урадила на стварању одрживих инфраструктурних, образовних, еколошких и других система, виталних за развој.

Судећи према изјавама експерата, Кина се увелико припрема за суочавање са овим изазовом, премда је структура њене привреде по свим параметрима далеко од илустративног српског примера.

Систем усвајања петогодишњег плана

Припреме за израду 13. петогодишњег плана почеле су још августа 2013. године, када је Национална комисија за развој и реформу иницирала доношење средњорочног прегледа текућег петогодишњег плана. Комисија је након опсежне анализе, априла ове године, почела да дефинише предлоге за кључне правце у којима ће се следећи петогодишњи план кретати. Одређено је 25 области којима су се бавили експерти, универзитетски професори, научници и други истраживачи.

На основу јавних коментара и опсежних истраживања, Национална комисија за развој и реформу поднела је извештај Централном комитету КП Кине. Посебан тим Централног комитета КП Кине сачинио је препоруке о којима се расправљало у Пекингу, на Петој пленарној седници Централног комитета КП Кине 18. сазива, од 26. до 29. октобра.

Централни комитет усвојио је предлоге који формулишу правац 13. петогодишњег плана, а који се могу сажети у четири тачке: смањење сиромаштва, напредак у области финансија, улагања и оснивање Зеленог развојног фонда.

Национална комисија за развој и реформу сада ће, на основу ових предлога, јавних коментара и експертских мишљења, сачинити коначан предлог 13. петогодишњег плана, који ће у марту следеће године бити изнет пред Свекинески народни конгрес.

Тринаести петогодишњи план у Кини је нарочито важан, зато што се окончава у истој години (2020) која је, поводом стогодишњице оснивања КП Кине, раније одређена за годину до које мора бити изграђено умерено напредно (имућно) друштво. Кинески БДП по глави становника лане је износио 7.575, а 2020. године треба да износи 10.000 долара.

По чему се памте кинески петогодишњи планови?

Кина је од 1953. године до данас усвојила 12 петогодишњих планова. Последња два званично су преименована у „петогодишње смернице“, како би се истакла тржишна оријентација кинеске економије, али је у јавности углавном задржан стари назив.

Циљ Кине је да до 2020. удвостручи БДП из 2010. године. Због тога је председник Си Ђинпинг истакао важност одржања годишњег раста БДП-а од најамње 6,5 одсто, што ће, на достигнутом нивоу развоја, бити такође велики изазов. Кина је у трећем кварталу ове године забележила раст од 6,9 одсто, што је најнижа стопа раста од 2009. године. Подсетимо, Кина је за ову годну зацртала стопу раста од седам одсто.

Примера ради, 10. петогодишњи план (2001 – 2005) памти се по одлуци да тржиште игра кључну улогу у расподели ресурса. Једанаести петогодишњи план (2006 – 2010) истицао је важност промене економске структуре у Кини, од инвестиоционо и извозно оријентисане ка потрошачкој и услужно оријентисаној привреди.

Током 12. петогодишњег плана (2011 – 2015) Кина је остварила стабилан раст бруто домаћег производа, у просеку 7,8 одсто годишње. Уз текуће реструктурирање привреде, вреди поменути да је просечан људски век у Кини продужен за годину дана и да су у овом периоду скоро сви Кинези обухваћени медицинским осигурањем, што је у најмногољудинијој земљи успех који се у светским медијима ретко или никако не помиње.

Изазови изблиза

Кина сматра да је санирала потресе на берзама. Пад на берзама у Шангају и Шенџену, подсетимо, уследио је након метеорског раста вредности акција, што се често прећуткује.

Кинески премијер Ли Кећанг уочи заседања Централног комитета посвећеног усвајању предлога за израду 13. петогодишњег плана изјавио је да је финансијски систем под контролом и да реформе неће престати упркос привременим тржишним турбуленцијама.

Кинески експерти сматрају да ће се кинеска привреда и даље суочавати са силазним притисцима. Треба имати у виду да је за последњих пет година светска економија просечно расла 2,5 одсто (насупрот кинеских 7,8 посто). Кина је од 2009. до 2014. године са 30 одсто учествовала у расту светске привреде.

Због тога они деле мишљење државног руководства и предлажу успостављање циљане стопе привредног раста на највише 6,5 посто. Слагање у проценама кинеског државног руководства и „тинк-танк“ сектора велики је кинески капитал уочи усвајања 13. петогодишњег плана.

Треба подсетити и да су кинеске девизне резерве током трећег квартала ове године смањене за око 180 милијарди долара, што је највећи пад за протекле две деценије. Разлог смањења кинеских девизних резерви је подршка вредности јуана, кроз продају долара. Кинеске девизне резерве у септембру су смањене за 43 милијарде, након великог августовског пада од 94 милијарде долара.

Према подацима Народне банке Кине, кинеске девизне резерве износе 3,51 билион америчких долара, четири пута су веће од износа укупног дуга и довољне су да покрију увоз роба и услуга током 20 месеци.

Према неким истраживањима, више од 2,2 билиона долара кинеских девизних резерви држи се у владиним обвезницама развијених земаља.

Један од највећих изазова за кинеску владу свакако је намера да се још око 80 милиона људи изведе из зоне сиромаштва.

У овом тренутку, дуговања централне кинеске владе износе око 20 одсто БДП-а, а 70 одсто дуговања локалних влада чине улагања са очекиваним повратом. Економисти, упркос извесним резервама када су дугови локалних влада у питању, сматрају да је низак ниво владиних дуговања добра основа за спровођење предстојећег плана.

Велики изазов у том процесу биће реформа државних предузећа. Кинеки економисти предлажу хитно гашење „зомби фирми“. Сматра се да би пребрза трансформација ових предузећа могла да доведе до раста незапослености, а преспора до додатног успорења раста.

Кина је средином септембра ове године објавила Предлог о продубљењу реформе предузећа у државном власништву. Предлог чини осам поглавља и 30 чланова. Њима су образложени циљеви, задаци и реформске мере у предузећима у државном власништву. Предлог указује да су према стратешком позиционирању и циљевима развоја, предузећа у државном власништву сврстана у комерцијална предузећа и предузећа заједничког добра. Реформе, развој, надзор и одговорност биће одвојено спровођени. О развоју привреде у мешовитом власништву, у поменутом предлогу наводи се да ће капитал који није у државном власништву, кроз разне форме бити заступљен у реформи државних предузећа.

Према неким најавама, нови приступ подразумева могућност да неке од државних компанија оснују сопствене инвестиционе управе. Према речима Си Хунгцаја, помоћника министра финансија, више од 110 компанија у државном власништву моћи ће да успостави властита инвестициона тела, под контролом надлежног органа за надзор државне имовине и Адиминистративне комисије.

У оквиру новог система, поменути државни органи могу овластити компаније да буду удеоничари у државним предузећима, служећи као спој између владе и тржишта.
Према речима проф. Џанга Чунсјаа са кинеске Академије управљања, државна предузећа претворена у независне тржишне ентитете помоћи ће да се одржи и повећа вредност државне имовине Истовремено, регулаторни органи на различитим нивоима имаће више времена да се усредсреде на бољи надзор и управљање државном имовином.

На крају, треба рећи да ће Кина уложити велике напоре у смањење загађења и унапређење зелене привреде, о чему сведочи и планирано успостављање Зеленог развојног фонда.

Шта знамо о кинеским унутрашњим интеграцијама?

Током наредних пет година занимљиво ће бити пратити развој Кине са аспекта њених, нама углавном непознатих, унутрашњих интеграција. Кинеска стратегија развоја економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле, наступ њених компанија у свету и за нас нарочито важна сарадња са земљама централне и источне Европе један је аспект кинеског развоја. Други су унутрашње интеграције.

Кина већ дуго ради на унутрашњем повезивању. Тако су протеклих година и месеци учињени знатни напори на интегрисању берзанских система у Хонгконгу, Шангају и Шенџену.

Постоји читава стратегија обједињеног развоја кинеских мегаполиса у долини Бисерне реке. Слична стратегија постоји и за Пекинг, Тјенђин (градови под контролом централне владе) и провинцију Хебеј. Кина гради економски појас дуж реке Јангце. Кинески град Чунгћинг у централном делу земље, такође под директном управом централне владе, који са ближим окружењем има преко 30 милиона становника, и даље бележи годишњи привредни раст од 11 одсто. Чунгћинг је нови, трећи по реду, полигон за развој кинеско-сингапурске сарадње. Према речима Џанга Фумина, заменика шефа Управе за статистику тог града, постоје сјајни предуслови за даљи високотехнолошки развој овог, иначе развијеног индустријског и индустријско-технолошког центра.

Поменимо и да се у наредних пет година очекује убрзан развој западних подручја Кине, као што су Ујгурски аутономни регион Синђанг и Тибет.

Шта можемо очекивати?

Кина ће у наредних пет година циљати средњи до висок привредни раст. Земља ће унапређивати високе технологије, нарочито у индустријском сектору и раст потрошње. Иновације ће играти велику улогу у овом процесу. Даље ће се афирмисати политика отварања према свету и знатно ће се ублажити политика једног детета. У пракси то ће значити да ће око 90 милиона кинеских брачних парова добити прилику да добију друго дете. С тим у вези, ММФ је саопштио да ће попуштање популационе политике вероватно довести до повећања популације, док су остале мере, попут подстицања запошљавања жена и старијих, кључне за сузбијање проблема кинеског друштва које стари.

На основу најновије пројекције Уједињених нација, виша стопа фертилитета у развијеним земљама могла би да смањи пензије и здравствену потрошњу са 21,4 одсто БДП-а на 20,6 одсто до 2050. године. У кинеском случају, ММФ је утврдио да би повећање фертилитета до 2050. године смањило пензиона издвајања и здравствену потрошњу за 0,6 процентних поена.

Кинеска држава и даље ће настојати да сузбије корупцију и неефикасност. Кроз иновације и подстицање предузетништва она ће настојати да створи још радних места и нове развојне области.

Још од лансирања политике „нове нормале“ постало је јасно да кинеско руководство итекао има у виду замку средње развијености (средњег дохотка) и да нова развојна фаза не може бити заснована на ниским ценама рада и другим премисама досадашњег модела развоја.

Политички изазови

Кина ће нови петогодишњи план, по свој прилици, започети појачаним искораком на америчко тржиште. Кинеска инвестициона компанија саопштила је крајем октобра да је потписала писмо о намерама да купи нафтна поља у Тексасу за 1,3 милијарди долара, кроз партнерство с ограниченом одговорношћу. Холдинг компанија „Јантај Синчао" у саопштењу за Шангајску берзу навела је да ће нафтна поља у окрузима Хауард и Борден бити купљена од две компаније са седиштем у Невади „Тал сити експлорејшн" и „Плимут петролеум".

У саопштењу се додаје да је писмо о намерама потписано са инвестиционим центром „Нингбо Дингљанг Хуејтунг" и да је трансакцију одобрио амерички Одбор за страна улагања.

Осим тога, кинеска компанија „ China Railway International USA Co." (CRI USA Co) са америчком компанијом „Xpress West" градиће 370 километара дугу пругу за возове великих брзина, од Лас Вегаса, преко Неваде, до Лос Анђелеса. Биће то прва кинеска брза железница, изграђена у САД.

Према речима Јанга Џонгмина, председника CRI USA Co, реализација пројекта почеће у септембру 2016. године и биће путоказ кинеском железничком сектору, када су у питању улагања у иностранству.

Оснивачки улог у овом послу износи сто милиона долара. Према речима Шу Гуоценга, заменика директора Канцеларије Централне водеће групе за финансијске и економске послове, кинеска и америчка компанија заједно ће изградити и руководити овом железницом.

Биће занимљиво видети како ће се Кина поставити на Блиском истоку, где је Русија започела војну интервенцију против Исламске државе и других терористичких организација. Не треба заборавити да Кина у целом свету, па и у арапским земљама тражи простор за развој привредних односа и властитог економског раста.

Септембра ове године, у Јинчуану, главном граду Аутономног региона Нингсја, одржан је Кинеско-арапски сајам. Сајам је, како је објашњено, платформа за промоцију веза Кине и блискоисточних земаља, а провинција Нингсја дом је за више од 10 одсто од укупно 20 милиона кинеских муслимана. Догађај је обухватио представљања и семинаре у области електронске трговине, нових енергија, пољопривреде, образовање, туризма и медицинске неге14).

На почетку 13. петогодишњег плана, пред Кином је и изазов односа САД и неких од суседа према њеним острвима и грађевинама на њеним морским хридима у Јужном кинеском мору. Кина очигледно показује намеру да као светска сила утиче на кљичне међународне поморске путеве, у скалду са апетитима и могућностима развоја своје привреде.

Не треба заборавити да су у јеку расправа о 13. петогодишњем плану уследиле посете Си Ђинпинга САД и Лондону. Пре тога, на 7. Кинеско-британском економском и финансијском дијалогу потписана су 53 споразума која обухватају области нуклеарне енергетике, супербрзих железница и финансија. Многи су ове споразуме, допринос лондонског „Ситија“ интернационализацији јуана и могућнист да Кина у Енглеској гради супербрзе железнице, протумачили као „окретање“ Велике Британије Кини, што је свакако у овом тренутку претерана дефиниција односа две земље, али сведочи о својеврсном тренду међу западноевропским и центалноевропским земљама. Одмах након посете Си Ђинпинга Лондону и Манчестеру, уследиле су посете Ангеле Меркел, Франсоа Оланда, али и Хенрија Кисинџера Пекингу.

Ли Кећијанг је посетио Јужну Кореју, где је одржан самит лидера Кине, Јужне Кореје и Јапана. Подсетимо, Јужна Кореја је један од најзначајнијих спољнотрговинских и све поузданијих политичких партнера Кине.

Кина је поздравила Споразум о транспацифичком партнерству. Кинески министар трговине Гао Хученг изјавио је да је Кина отворена за сваки трговински механизам, све док он прати правила Светске трговинске организације и подржава економске интеграције у Азијско-пацифичком региону.

Подсетимо, дванаест пацифичких земаља потписало је почетком прошлог месеца Споразум о транспацифичком партнерству, како би створило највећу зону слободне трговине на свету.
Гао Хученг је рекао да се Кина нада да ће споразум и други аранжмани слободне трговине унапредити трговину, инвестиције и економски развој региона, подсетивши да је Кина до сада потписала 14 споразума о слободној трговини са 22 земље и региона света.

На крају уследиле су посете кинеског председника Си Ђинпинга Вијетнаму и Сингапуру, такође врло важним азијским привредним силама. У суботу, 7. новембра у Сингапуру је одржан први сусрет Си Ђинпинга, у својству генералног секретара КП Кине, са лидером Ма Јинг-ђеом са острва Тајван. Био је то први сусрет неког кинеског лидера са првим човеком Тајвана од 1949. године. Сусрет је, како је у саопштењу нагласила Канцеларија за послове са Тајваном,одржан у складу са политиком једне Кине. Руковање двојице лидера пред камерама трајало је 70 секунди.

Већина аналитичара у Кини и свету сматра да је овај сусрет био успешан.

Еи Мон Ох, виши истраживач са технолошког универзитета Нанђанг изјавио је тим поводом да је сам састанак био велики успех који ће положити чврст темељ будућем мирном развоју сарадње обе обале Тајванског мореуза и да у будућности очекује други и трећи корак двојице лидера.

Ли Ђакуан, водећи експерт за питања односа са Тајваном и бивши директор Института за студије Тајвана при Кинеској академији друштвених наука, рекао је да ће сусретимати огроман утицај на промену политичке атмосфере на Тајвану и да ће имати значајну улогу у процесу стабилизације и мирног развоја односа две обале Тајванског мореуза.

Ендру Нетан, експерт за кинеска питања са Колумбија универзитета у САД, поводом састанка двојице лидера на једној од друштвених мрежа написао је да Ма (лидер Тајвана) жели да „вози кући“ и да је сарадња са копненим делом Кине могућа и боља за становнике Тајвана од алтернативе.

Жан Пјер Кабестан, професор политичких наука са Баптистичког универзитета у Хонг Конгу, нагласио је да постоји жеља Пекинга да нагласи међузависност Тајвана и копненог дела Кине, те да је у интересу Кине да одржи што више канала комуникације са острвом.

Мајкл Кол, сарадник Института за кинеску политику при универзитету у Нотингему рекао је да је сусрет двојице лидера историјски јер је први, али и да са оценама не би ишао предалеко с обзиром да је сусрет био опште природе, да нису била обрађена специфична питања и да никаква обећања нису дата.

Сви ови политички догађаји, укључујући и бројне стретешке везе и споразуме Пекинга са Москвом (БРИКС, ШОС), на сликовит начин сведоче о атмосфери и условима у којима Кина, заокупљена напорима да квалитативно унапреди своју привреду и створи нови простор за даљи раст, дочекује можда кључни петогодишњи план свог и по свој прилици (посрнулог) светског развоја.

Додатни извори

Жујовић, Бранко: „Србија на Путу свиле 2012 – 2015“, НСПМ, Београд, 2015.

President Xi kicks off Vietnam, Singapore visits, „China Daily“, 5. новембар 2915.

http://www.chinadaily.com.cn/world/2015xivisitvs/2015-11/05/

content_22377592.htm

„Објављен Предлог о реформама предузећа у државном власништву“, КМР, 14. септембар 2015.

http://serbian.cri.cn/1401/2015/09/14/181s161071.htm

„Државне компаније моћи ће да улажу у друга државна предузећа“, КМР, 15. септембар 2015.

http://serbian.cri.cn/1401/2015/09/15/181s161085.htm

„Кина и арапске државе истражују могућности за сарадњу“, КМР, 11. септембар 2015.

http://serbian.cri.cn/1401/2015/09/11/181s160999.htm

Текстови и анализе Петог пленарног заседања Централног комитета КП Кине 18. сазива

http://www.chinadaily.com.cn/china/2015cpcplenarysession/index.html

„Xi sets 6.5% growth target to achieve 'moderateprosperity'“, “China Daily”, 4. новембар 2015.

http://www.chinadaily.com.cn/business/2015-11/04/content_22363174.htm

„IMF: More than 2-baby policy needed“, “China Daily”, 4. новембар 2015.

http://www.chinadaily.com.cn/china/2015-11/04/content_22363378.htm

Текстови и анализе агенције „Синхуа“

http://news.xinhuanet.com/english/2015-10/29/c_134763789.htm

„IMF: More than 2-baby policy needed“, „China Daily“, 4. новембар 2015.

http://www.chinadaily.com.cn/china/2015-11/04/content_22363378.htm

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да су протекли председнички избори били фер и демократски?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер