уторак, 22. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Аутопут до Драча и страх од "албанске колонизације"
Политички живот

Аутопут до Драча и страх од "албанске колонизације"

PDF Штампа Ел. пошта
Никола Танасић   
субота, 14. септембар 2019.

 АУТОПУТ ДО ДРАЧА – Наравно, ова власт ради шта јој налогодавци кажу да ради, али и налогодавци нису генији геополитике ма колико се таквима представљали. У том контексту, добро је што се Приштина и Призрен повезују аутопутем са Београдом. Као и Подгорица. Као и Сарајево. Сви ови градови треба да гравитирају Београду, ако њихово становништво треба да престане да води непријатељску политику према Србима, што мора бити наш коначни циљ.

Ако ће „Албанци да освајају Ниш“, за то им не треба аутопут. Аутопут не треба ни шверцерима, ни наркотрафикантима, ни трговцима белим робљем. Потребан је легалној трговини. Потребан је туристима. Потребан је пристојним људима који хоће да проведу викенд у Београду. Или Призрену.

„Добро“, рећи ће неко, „али да ли је аутопут ка Приштини приоритет“? Рекао бих да јесте. Космет на много различитих начина покушавају да отцепе од Србије, и све што га са Србијом додатно повезује — ма шта били мотиви – потребно је. Потребно је да млади Албанци на Космету виде Србију као алтернативу.

Потребно је да српске светиње и историјска баштина на Космету престану да буду слике из уџбеника и комеморијалних програма, и да постану места масовног ходочашћа и унутарсрпског туризма

Важи и обрнуто - потребно је да српске светиње и историјска баштина на Космету престану да буду слике из уџбеника и комеморијалних програма, и да постану места масовног ходочашћа и унутарсрпског туризма. Ако ће се пут из Београда до Грачанице или Призрена скратити на сат или два, одлично.

Србија мора да престане да се кукавички поставља према непријатељским народима у региону. Њихово непријатељство према Србима је увек било плод манипулација колонијалних сила. И оно је јењавало само када је Србија била у стању да се наметне као највећи културни и политички ауторитет у региону. Не смемо дозволити да нас плаше бауком „Велике Албаније“ и убеђују да нас само бетонски зид на Мердару и Јарињу (евентуално на Ибру у Митровици) може спасити од албанске колонизације.

„Албанске колонизације“?!

Наше претке би била срамота чега се плашимо. А и нас треба да буде.

Напротив, ако народи у окружењу икада буду спремни да пруже руку пријатељства Србима, аутопутеви ће служити као мостови сарадње. Ако инсистирају на томе да наши односи треба да се своде на геополитичко надгорњавање и игре моћи — нека ти аутопутеви буду средство наше колонизације њих. Имамо јачу економију, имамо више становништва, имамо спорији темпо одлива становништва у иностранство, у поређењу са њима имамо знатно више владавине закона и институционалне сигурности, о отворености, култури, образовању да не говоримо.

Чега Србија треба да се плаши из Приштине, Подгорице, или Сарајева? Све најгоре што имају да нам пошаљу, већ нам од њих стиже. Домаћи аутошовинисти мрзе Србе једнако колико њихови шовинисти, можда за нијансу више. Све лоше што они могу да нам пошаљу, већ имамо – страшније и грђе од њиховог

Чега Србија треба да се плаши из Приштине, Подгорице, или Сарајева? Све најгоре што имају да нам пошаљу, већ нам од њих стиже. Домаћи аутошовинисти мрзе Србе једнако колико њихови шовинисти, можда за нијансу више. Све лоше што они могу да нам пошаљу, већ имамо – страшније и грђе од њиховог.

А шта ми њима можемо да пошаљемо? Можемо све оно чега се ми плашимо када говоримо о њима, и чега се они плаше када говоре о нама. Није ни наше масло за Рамазана.

Али такође можемо да пошаљемо и алтернативе — економске, политичке културне.  Пре свега културне. Алтернативне етичке и културолошке наративе због којих смо и даље омражени међу сатрапима Империје, а омиљени међу слободарским народима и честитим људима који их подржавају.

Аутопут има два смера. На нама је да видимо у ком смеру ће њиме ићи саобраћај, и шта ће и ко ће се њиме возити. Како ствари стоје — возиће војници и војна опрема НАТО. Што само показује да није проблем у аутопуту. Проблем је у свему осталом. А највише у српској политици према Космету.

Када Србија повуче кочницу на велеиздајничку политику пузајуће продаје Космета, и када сиђе са колосека који је води у пропаст, тада ће и аутопут до Приштине, Тиране, и Драча, добити нови смисао.

Видећете — тада ће престати да нас подстичу да га што пре завршимо. Али ћемо и ми тада схватити колико нам је користан.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер