Početna strana > Rubrike > Politički život > Autoput do Drača i strah od "albanske kolonizacije"
Politički život

Autoput do Drača i strah od "albanske kolonizacije"

PDF Štampa El. pošta
Nikola Tanasić   
subota, 14. septembar 2019.

 AUTOPUT DO DRAČA – Naravno, ova vlast radi šta joj nalogodavci kažu da radi, ali i nalogodavci nisu geniji geopolitike ma koliko se takvima predstavljali. U tom kontekstu, dobro je što se Priština i Prizren povezuju autoputem sa Beogradom. Kao i Podgorica. Kao i Sarajevo. Svi ovi gradovi treba da gravitiraju Beogradu, ako njihovo stanovništvo treba da prestane da vodi neprijateljsku politiku prema Srbima, što mora biti naš konačni cilj.

Ako će „Albanci da osvajaju Niš“, za to im ne treba autoput. Autoput ne treba ni švercerima, ni narkotrafikantima, ni trgovcima belim robljem. Potreban je legalnoj trgovini. Potreban je turistima. Potreban je pristojnim ljudima koji hoće da provedu vikend u Beogradu. Ili Prizrenu.

„Dobro“, reći će neko, „ali da li je autoput ka Prištini prioritet“? Rekao bih da jeste. Kosmet na mnogo različitih načina pokušavaju da otcepe od Srbije, i sve što ga sa Srbijom dodatno povezuje — ma šta bili motivi – potrebno je. Potrebno je da mladi Albanci na Kosmetu vide Srbiju kao alternativu.

Potrebno je da srpske svetinje i istorijska baština na Kosmetu prestanu da budu slike iz udžbenika i komemorijalnih programa, i da postanu mesta masovnog hodočašća i unutarsrpskog turizma

Važi i obrnuto - potrebno je da srpske svetinje i istorijska baština na Kosmetu prestanu da budu slike iz udžbenika i komemorijalnih programa, i da postanu mesta masovnog hodočašća i unutarsrpskog turizma. Ako će se put iz Beograda do Gračanice ili Prizrena skratiti na sat ili dva, odlično.

Srbija mora da prestane da se kukavički postavlja prema neprijateljskim narodima u regionu. Njihovo neprijateljstvo prema Srbima je uvek bilo plod manipulacija kolonijalnih sila. I ono je jenjavalo samo kada je Srbija bila u stanju da se nametne kao najveći kulturni i politički autoritet u regionu. Ne smemo dozvoliti da nas plaše baukom „Velike Albanije“ i ubeđuju da nas samo betonski zid na Merdaru i Jarinju (eventualno na Ibru u Mitrovici) može spasiti od albanske kolonizacije.

„Albanske kolonizacije“?!

Naše pretke bi bila sramota čega se plašimo. A i nas treba da bude.

Naprotiv, ako narodi u okruženju ikada budu spremni da pruže ruku prijateljstva Srbima, autoputevi će služiti kao mostovi saradnje. Ako insistiraju na tome da naši odnosi treba da se svode na geopolitičko nadgornjavanje i igre moći — neka ti autoputevi budu sredstvo naše kolonizacije njih. Imamo jaču ekonomiju, imamo više stanovništva, imamo sporiji tempo odliva stanovništva u inostranstvo, u poređenju sa njima imamo znatno više vladavine zakona i institucionalne sigurnosti, o otvorenosti, kulturi, obrazovanju da ne govorimo.

Čega Srbija treba da se plaši iz Prištine, Podgorice, ili Sarajeva? Sve najgore što imaju da nam pošalju, već nam od njih stiže. Domaći autošovinisti mrze Srbe jednako koliko njihovi šovinisti, možda za nijansu više. Sve loše što oni mogu da nam pošalju, već imamo – strašnije i grđe od njihovog

Čega Srbija treba da se plaši iz Prištine, Podgorice, ili Sarajeva? Sve najgore što imaju da nam pošalju, već nam od njih stiže. Domaći autošovinisti mrze Srbe jednako koliko njihovi šovinisti, možda za nijansu više. Sve loše što oni mogu da nam pošalju, već imamo – strašnije i grđe od njihovog.

A šta mi njima možemo da pošaljemo? Možemo sve ono čega se mi plašimo kada govorimo o njima, i čega se oni plaše kada govore o nama. Nije ni naše maslo za Ramazana.

Ali takođe možemo da pošaljemo i alternative — ekonomske, političke kulturne.  Pre svega kulturne. Alternativne etičke i kulturološke narative zbog kojih smo i dalje omraženi među satrapima Imperije, a omiljeni među slobodarskim narodima i čestitim ljudima koji ih podržavaju.

Autoput ima dva smera. Na nama je da vidimo u kom smeru će njime ići saobraćaj, i šta će i ko će se njime voziti. Kako stvari stoje — voziće vojnici i vojna oprema NATO. Što samo pokazuje da nije problem u autoputu. Problem je u svemu ostalom. A najviše u srpskoj politici prema Kosmetu.

Kada Srbija povuče kočnicu na veleizdajničku politiku puzajuće prodaje Kosmeta, i kada siđe sa koloseka koji je vodi u propast, tada će i autoput do Prištine, Tirane, i Drača, dobiti novi smisao.

Videćete — tada će prestati da nas podstiču da ga što pre završimo. Ali ćemo i mi tada shvatiti koliko nam je koristan.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li podržavate formiranje „malog Šengena“ između Srbije, Makedonije i Albanije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner