субота, 21. јул 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Ако се не договоримо, Вучић ће моћи да ради шта хоће - Грађани сваки дан у медијима гледају Потемкинова села, док Србија пропада
Политички живот

Ако се не договоримо, Вучић ће моћи да ради шта хоће - Грађани сваки дан у медијима гледају Потемкинова села, док Србија пропада

PDF Штампа Ел. пошта
Драган Ђилас   
уторак, 01. мај 2018.

 Савез за Србију ће бити основан. У њему ће се, пре или касније, наћи сви којима је Србија изнад страначких и личних интереса и који схватају озбиљност тренутка у коме се налазимо. Кажу људи да смо дотакли дно. Дотакли јесмо, али са пропадањем нисмо стали. Стрмоглави пад се наставља.

Највећу одговорност за тренутну ситауцију сноси власт оличена у Александру Вучићу. Контролисаним медијима и партијском контролом државе, он је заправо киднаповао Србију. Направио је или ако хоћете развио систем који је спор, нестручан, корумпиран и потпуно криминализован. Он не прави ни проруску ни проевропску Србију. Њега занима само провучићева Србија макар она биласиромашна, немоћна и неинтегрисана у демократски свет. Провучићева Србија, која тргује националним интересима у исто време уништава правну државу, гази по људским правима, слободи медија. Он подједнако уништаваи национални и грађански део Србије. Његов једини капитал је великаподршка бирача, ипак далеко мања од оне коју показују лажна истраживања и нефер избори.

Одговорност сноси и опозиција. Посебно ми који смо били власт, а нисмо успели да направимо систем који би спречио ово што нам се данас дешава. Али и они који сматрају да ће осим критиком властиподршку грађана добити и неселективном критиком свега што је у периоду од 2000. до 2012. урађено. Таква власт и опозиција су генератори пропадања Србије. То виде грађани, зато кад дођу избори радије остају код куће. То мисли и све више младих и зато одлазе из земље. То виде и привредници и зато не улажу у Србију. То мисли и све више страних инвеститора, па зато овде долазе углавном они којима су потребни јефтини корисници пелена на радном месту. Да, то мисле и велике силе, али им је баш таква Србија потребна да би се на њеној територији међусобно обрачунавали.

Како се са том пошасти борити? Како зауставити даље пропадање Србије? Људи који су на власти се неће променити. Они то и да хоће не могу,а реално ни неће. Решење је у томе да се променимо ми који смо опозиција и да прихватимо да не мењамо само Вучића, већ систем који нам је Вучића и дао. 

Наши поступци и изјаве треба да престану да буду мотивисани жељом да се другој опозиционој странци узме један посто подршке од укупно три које има, већ да се укупан корпус опозиционих бирача повећа прво за један, па за два, па за десет, двадесет посто... Мора да престане борба за заузимање позиција ко ће добити коју нахију кад Вучић оде са власти. Таквим односом према Србији само продужавамо његову владавину.

Мора да престане борба за заузимање позиција ко ће добити коју нахију кад Вучић оде са власти. Таквим односом према Србији само продужавамо његову владавину.

Они који су увек били опозиција треба да престану са причама типа “да ови падну, а они се не врате“, јер се не могу изједначавати  политичке странке које поштују демократију и оне које уводе диктатуру. 

Они који су некад били власт треба да престану да говоре како су им у борби против Вучића неприхватљиве странке деснице због ставова које имају. Свако има право на свој став,уколико њиме не распирује мржњу по било ком основу. Суштина је у томе, да ли се неко за своје ставове бори демократски или  жели да угуши слободу медија, стави под контролу правосуђе, криминализује државу, држи људе на ивици егзистенције да би њима лакше управљао, организује батинаше да премлаћују оне који су другачији.

Промене система и одлазак оваке власти, могући су  само у заједништву ДЕМОКРАТСКЕ националне и ДЕМОКРАТСКЕ грађанске Србије, односно уједињењу свега штио има префикс демократско. Сви који желе да Србија буде демократско и уређено друштво морају сада бити заједно. 

Постоје небројене теме око којих, сигуран сам, може да се сагласи не само читава опозиција већ и сви грађани Србије. Много је оних који су лично, на својој кожи, осетли како изгледа када вам овај недемократски режим укине права на слободну реч, како изгледа када институција штите само власт и њима блиску клику, како изгледа када је правда резвисана само за политички подобне.

Слобода говора и право на информисање је тема око које ће се ујединити сви који желе да Србија буде демократска земља. Живимо у земљиу којој нам се ''добронамерно'' саветује да је увек боље да ћутимо, да сагнемо главу јер ако кажемо шта мислимо уследиће одмазда власти. На прсте једне руке могу да се поброје медији који нису у служби свакодневне пропаганде владајуће странке. Остали се деле на оне који објављују хвалоспеве о Вучићевим грешкама и оне који о тим грешкама ћуте.

Сигуран сам да све странке које верују у демократске поцесе желе фер и поштене изборе. Желимо изборе који ће заиста представљати вољу грађана. У наше бирачке спискове се уписује и брише по нахођењу власти. Неопходна је јасна контрола изборног  процеса  и једнаки услови за све учеснике. И најважније, мора да престане застрашивање грађана. На биралишта у Србији људи излазе у страху, уцењени да од тога како гласају зависи да ли ће без посла остати они или њихова деца. 

Mора да престане застрашивање грађана. На биралишта у Србији људи излазе у страху, уцењени да од тога како гласају зависи да ли ће без посла остати они или њихова деца

Не могу да замислим да међу нама има било кога ко би се противио  изградњи институција. Јаке и независне институције су одлика демократских друштава. У Србији власт злоупотребљава институције за обрачун и дисцилиновање неистомишљеника. Ни овакво, више него послушно  правосуђе није довољно, јер и даље има поштених и храбрих судија и тужилаца, па се на силу гура нови закон да се оствари још чвршћа контрола.А  за финансијско изнуривање оних који '' непослушни '' и не желе да буду део система користи се пореска управа. 

Да ли сви мислимо да овакав закон о раду мора бити укинут и усвојен нови, да се мора донети закон о пореклу имовине па да видимо ко је са чим ушао у политику,а шта сада има. 

И док у медјиима гледамо Потемкинова села, Србија економски пропада.

И док у медијима гледамо Потемкинова села, Србија економски пропада. Сигуран сам да већина у опозцији дели став да су уз  ИТ сектор,  пољопривреда и енергетика наша шанса, да уз мало памети можемо да покренемо металски комплекс, да јавна предузећа треба да буду права предузећа са професионалним менаџементом, да грађани буду корисници најквалитетнијих услуга по најнижим економским ценама, а да запослени где год је то могуће, кроз радничко акционарство у њима постану сувласници..

Сви знамо да власт даје стотине милоне евра за субвенције инвеститорима који запошљавају људе за плату од 200 евра. Зашто не би субвенција била бескаматна позајмица коју  инвеститор из прихода фирме коју је уз помоћ државе покренуо враћа у року од десет година? Зашто не би минимална плата у компанијама које су добиле неповратне субвенције била 350 евра? Таквој плати ниједан  прави инвеститор неће рећи не, јер их тај исти радник у било којој земљи ЕУ кошта дупло скупље. „Не“ -  минималној плати од 350 евра говори Вучић јер зна да када би просечна српска породица са двоје запослених зарађивала бар седамсто еврамесечно, почели би да размишљају како да деци купе нове патике или бицикл, како да их одведу на море.. Сваки дан би желели више и схватили би да у овом систему то неће дочекати. Зато их власт држи на платама од 200 евра јер тада размишљају само како да преживе и подложни су свакој манипулацији.

Има ли међу нама оних који  не мисле да је у многим ситуацијама непосредна демократија боља од посредничке, односно да је одлична пракса која постоји у неким локалним самоуправама попут Шапца да грађани сами на референдумима одлучују на шта ће се трошити новац одвојен за развој њихове средине?  Нема. Сви верујемо да се тако покреће велика енергија, да се тако јача грађанско самопоуздање и самопоштовање. 

Сигуран сам да сви мислимо да је  погубно да уместо да мотивишемо децу  да завршавају више школе и факултете ми их обучавамо за мануелни рад за који ће бити плаћени неколико стотина евра. Можда у Немачкој то има смисла јер сетамо  такав радник плаћа 1500 евра. У  Србији где му је плата 250 то значи да младима укидамо сваку могућност бољег живота и пре него дођу у године да сами одлучују о својим животима.

Постоји још много тема око којих сви који смо заиста против оваквог система власти можемо постићи консензус или пронаћи заједнички став, посебно ако се искључи екстремизам са било које стране. Јер у савезу се окупљају људи и организације који немају о свему исте политчке ставове, не да би заједно о свему мислили исто, него да би заједно омогућили да се у Србији слободно може мислити различито.

Па кад је све то тако шта је проблем да направимо договор за Србију? Да сви будемо део организације која ће бити изнад сталне предизборне коалиције, а испод унитарне станке?  Шта је проблем да се удружимо у сваком месту у Србији и да формирамо Савез за Србију како на државном тако и налокалним нивоима? Да свако сачува свој идентитет, али  да уз помоћ удружења грађана и појединаца који ће се прикључити ојачамо и дођемо у ситуацију да променимо власт. Ако је некоме важније да му странка на локалу има два посто више гласова него да нам приђу Локални фронт у Краљеву или демонстранти у Пожеги, њему није ни место у Савезу. Ја бих, када би нам пришли такви људи, био поносан, а верујем да би то осећање имали и сви остали. 

Савез не треба да буде затворена организација. Он стално треба да буде отворен за нове организације и појединце. Такође, он због своје отворености пружа могућност да организације које су у њему примају нове чланове или ступају у међусобне подсавезе.

Савез за Србију је у ствари савез оних који Србију виде као демократску и слободну земљу, а не као аутократију једниог човека. Ако га не направимо, ми заправо дајемо право Вучићу да ради оно што је наумио. Жртвовати једну земљу једном човеку само зато што не можемо да се договоримо то нема ни логике ни историјског смисла. Ако се то деси то ће остати забележено као највећа грешка наше генерације.

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће Србија до краја године прихватити „правно обавезујући споразум” са Приштином?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер