Za ove izbore je verovatnije da neće obećavati kao 2008. Razlog leži u tome što je i našim političarima jasno da nismo bitni, pa tako i da nastavimo da se busamo kao lideri „u inat svima i uprkos svemu“ – nikoga to više i neinteresuje.

Ako bi neki političar u uređenoj državi nastupio protiv legitimnih nacionalnih interesa, bio bi to okidač za sunovrat njegove političke karijere. Primeri Čedomira Jovanovića i Vuka Draškovića najočitije pokazuju da u Srbiji to nije slučaj.

I tada se desilo nešto što je Vuk kasnije opisao kao izdaja. Lideri tadašnje opozicije nisu hteli da idu dalje, da puste narod u Skupštinu i da naprave „narodno zasedanje“, pa su se, kako tvrdi Drašković, još odmah nakon toga okrenuli kontaktima iz tadašnje vlasti, svaljujući svu krivicu na Vuka.

Na političkom planu, priznavanjem međunarodnog legitimiteta Kosovu*, stvoren je pakt, koji će ubuduće, izvesno ugrožavati interese Srbije. U regionalnim okvirima osniva se savezništvo: Turska-Albanija-Kosovo*- Hrvatska- Crna Gora.

Svi ovi ''evropski'' krediti su izuzetno nepovoljni za Srbiju. Građani Republike Srbije faktički će pomagati opstanak banaka u zapadnom delu EU i socijalni mir u Austriji, Italiji i drugim zemljama.

Povodom "tajnog" finansiranja Dveri, moram da priznam da smo za ovih godinu dana postali milijarderi. Koliko smo saznali iz "dobro obaveštenih krugova" i raznoraznih medija, Dveri su dobile znatnu finansijsku pomoć.

Kaže naš narod: „Samo prazna kanta zveči“. To znači da oni koji se najviše busaju u vojvođanske grudi i koji su do sada uspeli da ostvare zavidnu karijeru u profesiji vojvođanin, u stvari najviše lažu i najmanje im je stalo do Vojvodine.

Veličina Vojine promene leži i u činjenici da se napušta jedna politika kojoj je i sam doprineo. Ona se ne napušta preko noći, već posmatranjem stvarnosti širom otvorenih očiju. I ona se ne napušta radi sticanja jeftinih političkih poena, već zbog dubokog sagledavanja stvarnih interesa Srbije.

Pošto postaje jasno da je tom režimu bilo jedino bitno ko je za njega, nevezano za ideologiju (koja stvarno nije ni postojala), pada u vidu celokupno moralisanje o „neprijateljima države“, jer je to bila (i još uvek jeste) relativna kategorija.