Nije teško zaključiti da se i u okviru ovih dolazećih „kosovskih“ pregovora od istog predsednika očekuje u Briselu čitav paket ispričavanja nedužnom albanskom narodu za sva zlodela koja su im Srbi kao kolektiv učinili valjda još od vremena svetog Save.

Wanted men, kao množina, kao više ljudi za kojima su raspisane poternice, kao čitav jedan narod koji je predodređen da „živ ili mrtav“ bude isporučen, zajedno sa svojom istorijom, nekoj ovozemaljskoj pravdi metalnog ukusa.

Rezultat ovakvog načina glasanja biće u tome da će predsednik DS svojom apsolutnom voljom imenovati organe i funkcionere stranke. To je veoma ponižavajuća situacija za stranku koja baštini bogatu demokratsku tradiciju.

Nije fenomen to što Karleuša ne razume važnost terminološkog određivanja nečega za šta se i sama zalaže, fenomen je u tome što je oni koji razumeju tu potrebu podržavaju. Onda kad počnu da je hvale i zovu je na gostovanje u gledane TV emisije, to je onda zanimljiv javni fenomen.

Činjenica da se otpor zapadnim uticajima najsnažnije vezuje za prihvatanje homoseksualnosti delovaće apsurdno sve dok budemo bili zaslepljeni Evropom i fokusirani na zapadna iskustva. Neću pokušati da ulazim u sve razloge zašto je muškost postala poslednje "bojno polje".

Do pre dve godine evroatlantske integracije bile su pitanje života ili smrti naše države. Onda je odjednom posavetovani predsednik Tadić počeo da traži nove stubove naše spoljne politike. Ponovo se pojavila Rusija, pa Kina i na kraju Pokret nesvrstanih. Alternativa znači postoji.

Sa ideologijom socijalizma na široka vrata izbačen je i dotadašnji sistem vrednosti, a na mala vrata nekritički se usvajaju veoma sumnjive tzv. vrednosti zapadnog sveta. Zbog opšteg stanja u društvu mnoge je zahvatilo razočarenje, bes, frustracija.

Možda je o tome trebalo razmišljati ranije, pa bi se na primer umesto porodične šetnje, mnogo jača poruka vlasti mogla uputiti tako što bi 10. oktobra ulice bile prazne, a zatim 11. oktobra organizovane velike demonstracije povodom posete Hilari Klinton.

Način na koji države određuju obim zabrana slobode govora u svojim unutrašnjim krivičnim pravima jasno govori o vrednosnom ustrojstvu koje one slede. Razlika između tih pristupa može da ukaže na razliku koju pojedina društva pridaju dostojanstvu društvenih grupa...

I ne zaboravimo da kada su svojevremeno ti isti, ili njima slični „huligani“ (sa bez navodnika) kevtali na policiju, bacali kamenice, lupali izloge i jurišali na saveznu skupštinu to bilo tretirano kao izraz njihove visoke „demokratske svesti“. Tada su to bila „naša deca“, „heroji 5. oktobra“.