За ове изборе је вероватније да неће обећавати као 2008. Разлог лежи у томе што је и нашим политичарима јасно да нисмо битни, па тако и да наставимо да се бусамо као лидери „у инат свима и упркос свему“ – никога то више и неинтересује.

Ако би неки политичар у уређеној држави наступио против легитимних националних интереса, био би то окидач за суноврат његове политичке каријере. Примери Чедомира Јовановића и Вука Драшковића најочитије показују да у Србији то није случај.

И тада се десило нешто што је Вук касније описао као издаја. Лидери тадашње опозиције нису хтели да иду даље, да пусте народ у Скупштину и да направе „народно заседање“, па су се, како тврди Драшковић, још одмах након тога окренули контактима из тадашње власти, сваљујући сву кривицу на Вука.

На политичком плану, признавањем међународног легитимитета Косову*, створен је пакт, који ће убудуће, извесно угрожавати интересе Србије. У регионалним оквирима оснива се савезништво: Турска-Албанија-Косово*- Хрватска- Црна Гора.

Сви ови ''европски'' кредити су изузетно неповољни за Србију. Грађани Републике Србије фактички ће помагати опстанак банака у западном делу ЕУ и социјални мир у Аустрији, Италији и другим земљама.

Поводом "тајног" финансирања Двери, морам да признам да смо за ових годину дана постали милијардери. Колико смо сазнали из "добро обавештених кругова" и разноразних медија, Двери су добиле знатну финансијску помоћ.

Каже наш народ: „Само празна канта звечи“. То значи да они који се највише бусају у војвођанске груди и који су до сада успели да остваре завидну каријеру у професији војвођанин, у ствари највише лажу и најмање им је стало до Војводине.

Величина Војине промене лежи и у чињеници да се напушта једна политика којој је и сам допринео. Она се не напушта преко ноћи, већ посматрањем стварности широм отворених очију. И она се не напушта ради стицања јефтиних политичких поена, већ због дубоког сагледавања стварних интереса Србије.

Пошто постаје јасно да је том режиму било једино битно ко је за њега, невезано за идеологију (која стварно није ни постојала), пада у виду целокупно моралисање о „непријатељима државе“, јер је то била (и још увек јесте) релативна категорија.