недеља, 06. октобар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коментар дана

Похвала Холивуду

PDF Штампа Ел. пошта
Јована Папан   
среда, 31. децембар 2008.

Наталитет у Србији расте. Ништа претерано, у питању је наводно око 7000 беба више него 2007, а како прогнозирају, у 2009. ће тај број бити још већи. Лепа вест, такође и врло занимљива за анализу. Година за нама није бог зна како славно ни започела нити завршила, штавише, у економском смислу и по питању квалитета живота, више је била година разочарења него ентузијазма. У многоме, могла би се назвати чак „отрежњујућом“, почев од бајке о брзом уласку у ЕУ где еври (и јефтине пелене) падају с неба, преко фијаска (предизборне) стратегије за подстицање рађања, па све до завршнице коју су обележиле економска криза и црне прогнозе за будућност. Дакле, ствари одавно нису стајале лошије, а беба одавно није било више.

Заправо, благостање и социјална политика усмерена на стимулисање рађања никако не значе и раст наталитета. Србија има већи наталитет него рецимо Шведска, где породиљско одсуство траје 15 месеци уз 80% плате, родитељи имају право на 60 плаћених дана за неговање деце, скраћено радно време до његове осме године, да не говоримо о обезбеђеном месту у вртићу, ваучерима за избор школе и општем квалитету живота..

Очигледно, мотивисати људе да се размножавају није нимало једноставно – у питању је огроман број познатих и непознатих варијабли, од којих социјални инжењери могу само да покушају да контролишу неколико, и то под условом да у буџету имају довољно средстава за стално „потплаћивање“ кандидата за родитеље.

Шта би онда могао да буде узрок овог „ничим изазваног“ српског мини бејби бума? А шта је уопште био узрок доброг наталитета у прошлости? Благостање сигурно није. Рађање деце једноставно је био пожељан животни стил, друштвени шаблон који се по аутоматизму следио јер је обезбеђивао неке друге погодности које нису биле чисто економске – друштвени углед, осећај припадности и личног постигнућа, на пример.

А сада, неке од тих погодности опет су актуелне. Бебе су постале планетарни тренд – почело је са поплавом познатих трудница и мама у Холивуду, прелило се на домаће звездано небо, а преко ТВ-а и таблоида и у народ. Глумице, певачице, спортисткиње, новинарке, блогерке... бити мама просто је модеран, пожељан животни стил, што сигурно утиче на одлуку просечне Српкиње о рађању, јер „трошкови“ родитељства изгледају нижи када је награда већа. А ту је и општа поплава производа за бебе и децу који су тако практични, добро дизајнирани и неодољиви, да одгајање детета и најразмаженијим адолесцентима од тридесет и нешто, може деловати као добра забава.

Да, можда то није популарно рећи, али нема те популарне владине мере за повећање наталитета, која може да се мери са популарношћу Анђелине Џоли.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер