Mali korak za BRIK, veliki za čovečanstvo

U Brazilu je 15.4.2010. odražan drugi samit lidera ove grupacije koja sigurno nema više samo formu „mi bismo mogli“ već postaje i suštinski određen „mi već ozbiljno radimo“. Susret u Braziliji održan je da bi se zajednički interesi u oblasti politike, finansija, zaštiti životne sredine, poljoprivrede, energije i bezbednosti promovisali i da bi se ukazalo na konkretne puteve njihovog ostvarenja.

Do prelaska u drugu višu fazu saradnje dolazi posle stalnih godišnjih susreta ministara spoljnih poslova i veoma čestih susreta ministara finansija, guvernera centralnih banaka, predstavnika komercijalnih banaka i njihovih banaka za razvoj. To sugeriše da se ova struktura orijentiše pre svega na ekonomiju(svakako ne samo na ekonomiju). Sa samo jednom šestinom deviznih rezervi ovih zemalja stvorio bi se fond veličine MMF-a. Stoga pritisak ovih zemalja na reviziju Breton-Vuds međunarodnih finansijskih institucija, koje su pre svega potvrđivale dominaciju i forsiranje Zapada, veoma brzo mora da se prilagodi sadašnjem (i budućem) stanju stvari u svetu. BRIK ne želi stvaranje nekog potpuno novog svetskog poretka i da se pozicionira kao kontra teža sadašnjem stanju, već samo veći udeo u pravima, u skladu sa realnom privrednom situacijom u svetu. To se odnosi ne samo na njihov položaj, već i na ekonomiju ostalih narastajućih država u svetu. To znači da će upravljačke strukture i glasačka prava u MMF-u i Svetskoj banci biti prilagođena stvarnoj sadašnjoj (i budućoj) ekonomskoj snazi. Ovo se očekuje u novembru ove godine na samitu G 20 grupe. Konkretni koraci ka postizanju tog (evidentno i na zapadu, mada nevoljno) prihvaćenog cilja, ostvarivaće se već stvorenom obimnijom međusobnom saradnjom. Znatno uvećana trgovina i investicije obračunavaće se u nacionalnim valutama uz najviši stepen saradnje njihovih banaka. Time počinje i svođenje dolara na realnu vrednost, što se zbog velikih iznosa koje Kina i Rusija imaju u toj valuti neće dogoditi preko noći. Oni za sada žele da se postigne stabilnost korpe rezervnih svetskih valuta koja bi garantovala dugoročno uravnotežen ekonomski rast u svetu.

Ekonomija i tehnologija su ključni faktori razvoja svakog društava pa je stoga i najviše pažnje na samitu poklonjeno njima. Politika se može prepoznati u odluci Kine (koja je i okviru BRIK-a najveća ekonomska sila ) koja ne želi da se prikloni raznim pozivima, pre svega, Obame kako bi učestvovala u stvranju neke G2 grupe za 21. vek, zajedno sa Amerikancima. To bi Kinu dovelo u neugodnu poziciju imperijalnog statusa što ona sada sigurno ne želi, jer decenijama se upravo borila protiv takvog statusa. Sigurno je da joj pozicija u grupi koja je bar po nekim parametrima bliska njoj, mnogo više leži, jer zajednički zahtevi koji su od značaja za Kinu, mnogo lakše se prihvataju od ostatka sveta, a i imaju veću težinu pred dojučerašnjim bespogovornim autoritetima. Odlučan zahtev za novom organizacijom Ujedinjenih Nacija a posebno Saveta Bezbednosti, tema je o kojoj će se sigurno na samitu u Kini sledeće godine najviše razgovarati.

Sve zemlje BRIK- u regionima u kojima se nalaze, snažno su prisutne u multi nacionalnim organizacijama, sa kojima imaju sporazume koji učvršćuju multipolarnost svetskog poretka. ŠOS, IBSA, ASEAN, BASIK, UNASUR su organizacije koje potvrđuju stav zemalja BRIK-a da ove zemlje nisu neki novi svetski blok, već samo deo nove globalne strukture multipolarnog sveta. To je krucijalna činjenica koja govori da stare sile moraju da se prilagode novom sistemu vođenja međunarodne ekonomije. Time im se izbijaju iz ruku ekonomske poluge moći i favorizovana eksploatacija prirodnih i ljudskih resursa uz stalno kontrolisanje super naoružanja, koje sada nemaju samo oni.

Među zemljama BRIK-a sasvim sigurno postoji i strateški rivalitet. One svakako nisu koherentne na način Evropske Unije: istorijski, geografski, pravno, verski. I u pogledu bezbednosti, one nemaju neposrednog rivala kao što je imao NATO prilikom osnivanja. To znači i da povremene napetosti kakvih je bilo u prošlosti, neće biti iznenađenje ako ih bude bilo i u budućnosti. Ali, iskustva prethodna dva veka i mudrost rukovodstava koja su uspela da ove zemlje učine najvećim narastajućim ekonomskim i drugim silama iznaći će način da funkcionišu nesmetajući jedna drugoj.

Trenutno je BRIK, jednima nada za prestanak ekonomske dominacije i za uklanjanje neizdrživog pritisak od strane onih koji ih eksploatišu, dok drugima, predstavlja najozbiljniju pretnju da neće više biti moguće izvlačiti neokolonijalne profite iz štampanja dolara i vojne sile. BRIK je u središtu i održava ravnotežu. Imaju, i tek će imati ogromnu ekonomsku i vojnu silu, ali i nebrojano mnogo unutrašnjih problema za rešavanje. Za razliku od Zapada, istočnjačke civilizacije najbolje znaju šta znači faktor vremena i imaju ga na pretek.