Pouke Jekatarinburga

U tekstu "Istorija i perspektive BRIK-a" predočio sam neke činjenice koje su u tadašnjim opšteprihvaćenim geopolitičkim merilima delovale čudno, pa čak po malo i neverovatno. No tako je izgledalo samo neupućenim čitaocima a pogotovo brojnijim slojevima stanovništva širom planete. Objava BRIK-ovih zahteva na skupu ministara inostranih poslova u Jekatarinburgu 15. maja 2008. godine više je delovala kao spisak želja nego kao ozbiljna poruka jedinom svetskom neprikosnovenom lideru SAD. No oni, malo bolje upućeni u sva dešavanja – a pogotovo ekonomska – znali su da predstoji pucanje finansijskog balona prenaduvanog od strane Amerike i samim tim sunovrat svetskih berzi i ekonomija zasnovanih na njima širom planete. A kako je materijalna osnova iliti ekonomija suština snage svakog društva, kako je to lepo objasnio Marks, to je bilo i za očekivati.

A da će se promeniti i sve ostalo a pogotovo geopolitička situacija, takođe je bilo izvesno. Pritisnuta odličnim medijskim brifingovanjem, većina stanovnika – pogotovo zapadnog dela planete i prostora gde dominira njihova medijska propaganda – nije mogla da se osvesti. Probudivši se 16. septembra 2008. jedva su uspeli da razaznaju planetu na kojoj žive. Tako dramatične tektonske poremećaje bez ljuljanja kreveta u kome su spavali nikako nisu shvatali i ozbiljno razumeli. Opšta panika u (do tada) simbolima zapadne moći i uspeha, i neoliberalni model ekonomije odjednom je postao prošlost. Merkelova je besno izjavila da ekonomisti mogu slobodno da svoje diplome bace u đubre i da pokušaju na nov način da savetuju svoje šefove.

Svi su tražili koga da proglase dežurnim krivcem i pronašli su ga u finansijskim institucijama, investicionim fondovima i neodgovornoj upravljačkoj posadi finansijskih balona. Mnogobrojne analize precizno su ukazivale na finansijska tržišta kao mesta ogromnog kancera koji je brzinom oluje gutao banke, investicione fondove i ogromne kompanije iz gotovo svih oblasti. Utrkujući se ko će bolje da opiše detalje kolapsa i neposredne uzročnike, uglavnom niko nije ukazivao na stvarnog uzročnika krize. Naglo opadanje američke vojne moći i vojna sila kao zaštita dolara kao glavnog ekonomskog porobljivača svetske ekonomske scene,  namerno ili iz neznanja potiskivani su na margine.

Stručna javnost bila je zatečena i hitno je počela da kopa po knjigama i Internetu ne bi li u retkim autorima koji su objektivno sagledavali unapred nastupajuće događaje pronašla inspiraciju da počne da objašnjava uzroke krize. Američka privatna kovnica novca ograničena je, ne u Americi – već u svetu, promenom globalne moći. Oporavak privrede počeo je socijalističkim načinom: državnim intervencijama. Stvaranje osnove za novu fer i održivu ekonomiju koja je do kraja javna i društveno odgovorna postao je i osnov ekonomske politike zvanično instalirane u međunarodnim odnosima G20 grupe. Socijalno osiguranje kao tema i novi trendovi društvenog života kao opšte mesto poželjnosti ostvarivanja pravih čovekovih želja i odgovorno ponašanje prema resursima i budućnosti Zemlje postali su obaveze svih pa je i ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade Elinor Ostrom sa tog područja ekonomske nauke.

Nepoverenje moje okoline u moj tekst o BRIK-u bilo je očekivano. Stručna javnost ga je uglavnom ignorisala, a stvarnost je pokazala tačnost mog tadašnjeg pisanja o predviđenom putu promena u svetu. Tačna predviđanja dešavanja koja su se po scenariju iz Jeketerinburga ostvarila u svetu, dokaz su koliko smo živeli u informatičkom mraku (ne samo mi). Kako ekonomista Majkl Hadson, dobitnik Pulicerove nagrade, u tekstu u Fajnenšel tajmsu piše: „Moguće da će Jekaterinburg ući u istoriju ne samo kao mesto gde je poslednji ruski car doživeo kraj, već i mesto gde je prestala da postoji američka imperija. To je kraj dolara.“ Prvo mesto udara udruženih novih ekonomskih sila bio je dolar i njegovo slabljenje, a to se, prema rečima Roberta Zelika, predsednika Svetske banke i ostvarilo. Dolar sada više brane i odlučuju kad će ga konačno smeniti sa trona Kina i Rusija, nego nekadašnji njegov glavni zaštitnik – vojska SAD.

Posle Putinovog boravka u Pekingu i političkim laicima je jasno da godišnjom prodajom 70 milijardi kubnih metara gasa Kini, Rusija dugoročno nema problema sa priticanjem prihoda od gasa i nafte, a Evropa je sada odlično svesna svih rizika koji za nju iz toga proizilaze. I pored i dalje prisutne medijske manipulacije kako u zapadnom svetu, tako pogotovo kod nas, nova geopolitička stvarnost je odavno postala realnost. Da li će zakasneli potezi srpske spoljne politike uspeti da uhvate korak u novom geopolitičkom prostoru videćemo u bližoj budućnosti. Amerika sa svojim saveznicima se naravno ne miri sa dubinom tih promena i učiniće sve da pokaže, prvo svom stanovništvu a potom i većim i manjim saveznicima, da se i dalje može/mora verovati u njenu snagu, pogotovo u njenom dvorištu. No izjave njenih najviših zvaničnika – Obame i Klintonove – govore da je ova, i dalje pojedinačno najveća vojno-ekonomska sila, spremna na sporazume koji će joj omogućiti da pre svega uredi sopstvenu kuću u skladu sa novom realnošću.

Šta će raditi dosadašnji najvažniji i oni manje važni saveznici, pogotovo u Aziji, naslućuje se iz naglog jačanja njihovog regionalnih povezivanja. Upozorenja koja su počela učestalo da stižu saveznicima, da je Amerika u stanju da pre svega svoje atomsko oružje upotrebi za vlastitu zaštitu, znače samo jedno: svi moraju maksimalno da se brinu o sebi i da ne izazivaju političke nevolje koje Amerika ne želi.

Da sada privremeno pređemo na lakše teme, iako i one simbolišu novo vreme.

Predsednik Brazila Lula pobedio Obamu, tj. htedoh reći Olimpijada 2016. biće u Riju a ne u Čikagu. No, pre toga i Madrid i Tokio ostaviše iza sebe američkog predsednika koji sigurno ne bi došao u Kopenhagen da mu savetnici nisu rekli da Čikago sa sigurnošću pobeđuje (ah, ti savetnici!). Pobedi Lula, ostalima ostade da se raduju što su (makar u ovome) bolji od Obame. Svi zadovoljni, osim savetnika američkog predsednika što se izbrukao da ode tamo. A sve se gleda i broji. Naravno u njihovim krugovima. Naravno, hitno moradoše iz svog dvorišta ubrati Nobelovu ružu, kojoj se i sam Obama iznenadio i obećao da će tek da je zasluži.

A šta osta iz mape puta BRIK-a koja je objavljena u Jekaterinburgu prošle godine? Politički deo, koji je neki vide (a neki i ne) kao najvažniji. Svakom prema tome kako mu odgovara i kako najbolje po sebe može da predstavi javnosti kojoj se obraća. Ekonomska kompatibilnost je BRIK-u već donela ogromne rezultate i sad je na redu politika. Zajednički snimak četiri njihova lidera brzinom munje obišao je svet i svima je bilo jasno (osim ponekom našem novinaru) da je unipolarni svet prošlost. Simbolična poruka ekonomske a bogami i političke snage.

Politička agenda iz Jekaterinburga budućih dešavanja predviđa promene u Savetu bezbednosti UN.  Japan, Brazil, Indija, i Nemačka treba da dobiju svoje mesto u SB i pravo povećanog odlučivanja. I kao što su se izborili da postojeće svetske institucije poput MMF i Svetske banke, uz novoformirani Odbor za finansijsku stabilnost, budu nosioci promena, tako se zalažu da Savet bezbednosti i UN i dalje predstavljaju mesta za donošenje najvažnijih političkih odluka ali uz bitno promenjenu unutrašnju strukturu i moć. To je, naravno, prvi korak ka „ubeđivanju“ Amerike da i za nju i njene građane moraju važiti međunarodno priznato pravo i zakoni koji iz njega proističu. Poruka je više nego jasna: ili važi za sve ili ne važi za najjače A to sad nije samo Amerika i predvidiv je haos koji iz takvog stanja može proisteći. Brzina kojom će se ove političke promene Ujedinjenih nacija dešavati označavaće i vreme koje će svedočiti o približavanju ili udaljavanju od Velikog haosa.