Odnosom srpskih institucija i medija prema utamničenom pukovniku koji se 1991. nije latio pasoša nego ostao sa porodicom da služi narodu u ratom zahvaćenom zavičaju, šalje se jasna poruka onima od kojih se očekuje, ne daj Bože ako zatreba, da brane Srpsku i/ili Srbiju.

Aktivnosti koje Šmit provodi u BiH višestruko su kontradiktorne, te kao takve ne mogu biti posmatrane van konteksta koji ima istorijski kontinuitet, pored ostalog i u direktnom smislu u vezi sa nacističkim vojnim jedinicama čije tradicije Kristijan Šmit slavi, a koje su zapamćene po genocidu i zločinima protiv čovečnosti nad srpskim narodom

Prođoše od tada do danas mnogi vjekovi, pa niko osim današnjih proustaških skribomana u Crnoj Gori, Nemanju nije nazvao okupatorom nego obnoviteljem svoje djedovine Stare Duklje, a današnje Crne Gore, i objediniteljem tadašnjih srpskih zemalja, osim, nažalost, Bosne.

Pojedini sociolozi smatraju da je pravi razlog zapravo odlaganje obaveza i nesposobnost menjanja „slatkog života“ za porodični - manje sladak. Retko koji brak omogućava slobodniji, kvalitetniji seksualni i društveni život od onog devojačkog

Još jedan nepodoban pokušaj da se jedna teritorijalna jedinica stvaralačkim naporom njegovih pisaca pretvori u ravnopravnu i partnersku vlast državi.

Setimo se stare molitve srpskih vojnika koja se završaval rečima: „Ne daj mi Bože da umrem, a da ne osvetim Kosovo“. Ja ću svoje obraćanje završiti rečima: „Ne daj mi Bože da umrem, a da ne dočekam slobodno Kosovo“. 

Da obnovimo kosovski zavijet kao imperativ svakodnevnog života. Budemo li takvi ljudi, imaćemo šta i da očekujemo i čemu da se nadamo. Jer svega ostalog ima na svijetu mimo nas

Svima odzvanja u glavi refren Bajagine pesme „Godine prolaze  mi stojimo“, a koji bi za Srbe iz Hrvatske mogao glasiti „Godine prolaze mi nestajemo“

Stoga bi izlaženje u susret ovoj presudi Evropskog suda za ljudska prava značilo demontažu Republike Srpske i unitarizaciju BiH. Na to Republika Srpska ne smije nikako pristati, jer bi time ona ne samo nestala, već bismo svi mi dozvolili da se time poništi suštinski dio Dejtonskog mirovnog sporazuma kao pravno valjanog međunarodnog ugovora

Na kraju, još jedan propust, ali za njega nećemo kriviti Ilića, verovatno je čovek permutovao, pa je van Skorelovu sliku datirao u 1451. godinu (umesto u 1541. godinu), u vreme kada se slikar još nije rodio. Dešava se, ali bi "Peščanik" morao da ima urednika koji bi mogao i pročita tekst, a ne samo da ga objavi