U senci rata u Ukrajini koji već više od godinu dana boji globalno-političku scenu, i dramatičnih evroameričkih pokušaja da se "preko noći" razreši višedecenijski kosmetski čvor koji proteklih meseci senče politički život regiona, u susednoj Crnoj Gori odvijala se kampanja za predstojeće predsedničke izbore. Vanredne okolnosti u kojima zbog dešavanja na istoku Evrope živi ceo kontinent, ali i znatni delovi ostatka sveta, učinile su da predizborna kampanja bude vremenski "komprimirana" u donedavno nezamislivih dvadesetak dana. A njen početak obeležio je govor još uvek aktualnog predsednika države i jednog od predsedničkih kandidata na tribini u jednoj crnogorskoj varošici na granici sa Albanijom u kojem je, između ostalog, svojim protivkandidatima na izborima poručio da će ga pobediti "taman onako kako ste pobjeđivali tokom svih prethodnih decenija".

Stiče se utisak i da javnost ne zna skoro ništa o sadržini, ciljevima i mogućim posljedicama predloženih amandmana, pa će znatan dio građana, a možda i njihova ogromna većina, glasati u zavisnosti od toga da li su za ili protiv vlasti, a ne da li su za ili protiv prijedloga amandmana. 

Na „strani svet“, kako je DŽordž Vašington voleo da ga zove, u Americi se još od vremena očeva osnivača gleda sa nevericom na koju „svet“ itekako uzvraća istom merom. Danas, čini se, više nego ikad. 

Nesporno je da smo na tragu egzodusa. Imamo posla sa sumanutim režimom u Prištini i sa izdajničkim režimom u Beogradu, uz razočaravajujuće ponašanje međunarodne zajednice, onih koji su sve ovo "zakuvali"

U obračunu Zapada sa Rusijom Srbija je izložena jakom pritisku da se odrekne neutralne pozicije, priključi se „kolektivnom Zapadu“ i uvede sankcije Rusiji. Tako nas oni koji su kroz istoriju, po pravilu, bili protiv Srbije i njenih nacionalnih interesa pozivaju da im se pridružimo u njihovom sukobu sa zemljom koja je vekovima bila naš saveznik i zaštitnik

Da bi srpsko sudstvo imalo snage za takav čin neophodno je ojačati ga ustavom tako da ono počne da razmišlja o sebi kao istinskoj državnoj vlasti, i da zakonodavna i izvršna vlast počnu da prihvataju da sudstvo jeste kontravlast. Amandmanima se to ne čini već se njima odlaže neophodna ustavna reforma za naredni neodređeni period

 Naspram tog nepokolebljivog i praktično plebiscitarnog otpora srpskih građana prema ovoj militarističkoj organizaciji stoji paradoks –Srbija se puzajući približava tački kada će proglasiti pretenzije da se učlani u Pakt.

Ustavni sud Republike Srpske je 29.11.2023. godine odlučio da je u skladu sa Ustavom Republike Srpske proveden postupak donošenja Zakona o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH i Zakona o izmjenama Zakona o objavljivanju propisa u Službenom glasniku Republike Srpske.

Na današnji dan, pre godinu dana, u vili ”Gorica” u Podgorici, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. dr Porfirije i predsednik 43. Vlade Crne Gore g. dr Dritan Abazović svečano su zaključili Temeljni ugovor između Crne Gore i Srpske Pravoslavne Crkve. Toga dana i na tom mestu, u skladu sa potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima, Ustavom i pravnim poretkom Crne Gore, Sveštenim kanonima Pravoslavne Crkve, Ustavom i crkveno-pravnim poretkom Srpske Pravoslavne Crkve, posle punih 11 godina zatvoreno je pitanje od velikog značaja i za Crkvu i za državu (2011.-2022.g.). Nešto kasnije, Temeljni ugovor je objavljen u ”Službenom listu Crne Gore” (br. 96/2022) i ”Glasniku” Srpske Pravoslavne Crkve (br. 8/2022). Ugovor je stupio na snagu danom zaključivanja i od tada je postao deo pravnog poretka Crne Gore i crkveno-pravnog poretka Srpske Pravoslavne Crkve.

Pitanje koje je formulisano na način kako je to određeno u Odluci koja je predmet ove incijative, postavljeno je na generalan, načelan i površan način. Naime, iz postavljenog pitanja, ne može se utvrditi na koje ustavne promene se odnosi ovaj referendum, odnosno postavljeno pitanje