четвртак, 20. септембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Истина и помирење на ex-YU просторима > Пут у крајишки завичај - године пролазе, ми нестајемо
Истина и помирење на ex-YU просторима

Пут у крајишки завичај - године пролазе, ми нестајемо

PDF Штампа Ел. пошта
Милојко Будимир   
субота, 25. август 2018.

Свима одзвања у глави рефрен Бајагине песме „Године пролазе  ми стојимо“, а који би за Србе из Хрватске могао гласити „Године пролазе ми нестајемо“.

Где несташе Срби их Хрватске у последњој деценији XX века. Каква је то могла бити политика која протера своје сународнике српске националности и православне вере. Може ли се та неправда исправити и прогнани Срби вратити на своја вековна огњишта.

Све су ово питања на која није лако дати одговор. Довољно је само у време летњег периода посетити те пределе који су напуштени, обрасли у шикару и шипражје. Поред путева још увек стоје многе необновљене куће, а и оне које су обновљене жељно очекују власника. За нормалан живот повратак би требало да буде одржив.

Да ли је почело нешто да се мења могли смо се ове године уверити на слави манастира Крке - Преображењу Господњем. Празник Преображења Господњег у православљу убраја се у 12 великих Христових празника, а данас га обележава цела Православна Црква, па тако и верници у Хрватској, у знаку масовног окупљања верника и културних програма.

Ове године на Преображење у манастиру Крка, међу окупљенима био је Милорад Пуповац, председник СДСС-а, Борис Милошевић, саборски заступник СДСС-а, Горан Паук, жупан шибенско-кнински и Александар Толнауер, председник Савета за националне мањине. Оно што посебно треба истакнути је присуство градоначелника Книна Марка Јелића са његовим сарадницима српске националности.

Изговорене беседе свих поменутих на „трпези љубави“ враћају наду да још све није изгубљено и да треба отворити нову страницу сарадње без које нема будућности ни за Србе, али ни за већински хрватски народ.

Посебно у том духу говорио је новопостављени епископ Никодим (Косовић) који је родом из овог краја и који засигурно добро познаје прошлост, али је окренут према будућности са жељом да се бар врати један део прогнаног српског народа.

Нажалост, ова нека позитивна енергија која је лебдела негде у ваздуху остала је само унутар манастирских зидина. Ове године није било ни електронских ни писаних медија из Загреба, али ни из Београда да је пренесу широј јавности.

После Свете архијерејске литургије уследио је богат програм који су извели гости из Крагујевца група „Споменак“, Удружења „Никола Тесла“ и КУД „Шумадија“ из Горњег Милановца. Осим у манастиру, они су наступили тих дана  у Сплиту, Кистањама и још неким местима у Хрватској.

Да би се променио рефрен са почетка овог текста много тога треба урадити. Најпре треба помоћи онима који су се вратили или остали после „Олује“ да тамо живе, а онда вратити наду и другима да није све изгубљено. Неке идеје хрватских политичара да те просторе населе са Белорусима и Украјинцима сигурно ће остати само неостварена жеља. Тамо могу живети само они који су раније живели, али им је за то потребна помоћ и подстицај са свих страна.

Уколико се нешто не деси наставиће да се смањује број Срба, којих и сада, према речима саборског заступника Бориса Милошевића, има најмање откако се води статистика. Да би се променила статистика сада би на потезу требала бити другачија политика.

(Аутор је генерални секретар Удружења Срба из Хрватске)

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће Србија до краја године прихватити „правно обавезујући споразум” са Приштином?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер