Prođoše od tada do danas mnogi vjekovi, pa niko osim današnjih proustaških skribomana u Crnoj Gori, Nemanju nije nazvao okupatorom nego obnoviteljem svoje djedovine Stare Duklje, a današnje Crne Gore, i objediniteljem tadašnjih srpskih zemalja, osim, nažalost, Bosne.

 Program koji vlada Srbijom danas u suštinije savremeni titoizam, a  titoizam je u osnovi habzburška dresura Srba u režimu Benjamina Kalaja u Bosni i Hercegovini. Srž Kalajeve politika zasnivala se na ideji da Srbe u Bosni podeli prema verskom principu i time agresivno blokira težnju naroda istog jezika i porekla sa dve obale Drine da se prirodno ujedini kao i drugi narodi Evrope

Srbija je mala, miroljubiva evropska zemlja, koja se bori za poštovanje međunarodnog prava, Povelje UN i Završnog dokumenta iz Helsinkija, dok je NATO osvajački savez multinacionalnog korporativnog kapitala koji grubo krši osnovne principe međunarodnog prava.

Sve to, dakle, Srbija može, ali neće, čime nas svjesno prepušta kolonijalnom jarmu i postepenom nestanku Republike Srpske

Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Božiću 2022. godine

Čitaocima se ovde predlaže deset nekonkluzivnih i u velikoj meri fragmentarnih teza o Jugoslaviji i njenom mestu, manje u srpskoj istoriji, a više u srpskom identitetu i nacionalnoj svesti.

Bez obzira na specifične okolnosti, agresije su objašnjavane lažnim izgovorima, a kao „okidači“ su korišćeni inscenirani „masakri civila“ i slični događaji sa potencijalom za pridobijanje podrške oružanim napadima. Agresije je uvek pratila orkestrirana propaganda koja žrtve predstavlja kao „zlo“, a agresora kao bogomdanog mesiju.

Stoga bi izlaženje u susret ovoj presudi Evropskog suda za ljudska prava značilo demontažu Republike Srpske i unitarizaciju BiH. Na to Republika Srpska ne smije nikako pristati, jer bi time ona ne samo nestala, već bismo svi mi dozvolili da se time poništi suštinski dio Dejtonskog mirovnog sporazuma kao pravno valjanog međunarodnog ugovora

Na kraju, još jedan propust, ali za njega nećemo kriviti Ilića, verovatno je čovek permutovao, pa je van Skorelovu sliku datirao u 1451. godinu (umesto u 1541. godinu), u vreme kada se slikar još nije rodio. Dešava se, ali bi "Peščanik" morao da ima urednika koji bi mogao i pročita tekst, a ne samo da ga objavi

Balkan je jedno od možda najzamršenijih svetskih čvorišta kada se radi o identitetu. I sama Srbija se suočava sa pitanjima - ko smo mi Srbi, šta smo i šta su drugi u našem susedstvu i, kako bi trebalo da se postavimo?